Poslednji voz za mir pristiže na Aljasku: Kako tri super-ega komadaju svet

Autor: Beta

Info

10.08.2025.

18:23

U petak će se konačno na Aljasci dogoditi dugo očekivani obračun Donalda Trampa i Vladimira Putina, piše londonski dnevnik "Dejli mejl".

Poslednji voz za mir pristiže na Aljasku: Kako tri super-ega komadaju svet

Foto: Pixabay (ilustracija)

Predsednik SAD je prošle nedelje vešto otvorio put ovom diplomatskom meču kada je uklonio ključnu prepreku: prisustvo Volodimira Zelenskog na tom sastanku.

Na pitanje da li Putin mora prvo da se sastane sa Ukrajincem da bi dobio audijenciju kod predsednika SAD, Tramp je odgovorio: "Ne, ne mora".

Ovo je poziv samo za supersile. Pažljivo će u petak pratiti, naravno, kineski predsednik Si Đinping, koji uživa daleko veći uticaj na Putina nego što bi Tramp mogao poželeti, piše list.

Tok ukrajinskog sukoba biće odlučen, izgleda, u Pekingu, Vašingtonu i Moskvi, dok svet ulazi u novu eru supersila kojima vladaju super-ega njihovih lidera.

Tri vojna giganta su u borbi za globalni uticaj. Sa svojim snažnim liderima, Sjedinjene Države, Rusija i Kina sada dominiraju svetom.

Promenljiv je odnos snaga u svetu i mnogi regioni su pogođeni najžešćim rivalstvima: SAD i zemlje pod njenom vlašću uključujući veći deo Evrope, Severnu i delove Južne Amerike, delove Afrike, dok Kina ima sve jači uticaj na veći deo Azije, Afrike i Južne Amerike, a Ruska Federacija pokriva delove Istočne Evrope, Severne Afrike i još po nešto na jugoistoku Azije.

U tripolarnom svetu svaka sila ima drugačiji uticaj. Rusija to čini vojno pošto je pokrenula invaziju na svog demokratskog suseda na zapadu.

Moć Kine je više ekonomska: daje zemljama u razvoju kredite pod promenljivim uslovima u okviru svoje "Inicijative Pojas i put", a zatim preuzima kontrolu kada one ne ispune obaveze pod teretom duga.

SAD ne samo da imaju finansijski uticaj i vojnu moć, već i meku moć - kroz modu, muziku, film i brzu hranu. Američka privreda godinama slabi, ali Tramp pokušava da je obnovi agresivnom upotrebom carina.

Situacija podseća na mračnu karikaturu Džejmsa Gilreja iz napoleonovog doba, koji je 1805. godine predstavio svet kao globus od pudinga od šljiva na zlatnom tanjiru kojeg za stolom - na "sfere uticaja" mačem i nožem komadaju britanski premijer Vilijam Pit Mlađi i Napoleon, obojica u vojnim uniformama, piše londonski list.

Ali danas su za stolom tri giganta. A svet je na njihovom meniju, piše "Dejli mejl".

U delu analize o Sjedinjenim državama list piše da je dolar i dalje svetska rezervna valuta, ali je manje dominantan nego ranije. Trampov reizbor obeležili su izolacionizam i javno priznanje da će izbegavati uplitanje u strane sukobe, mada su to osporile vojne operacije SAD u Iranu i kontinuirano snabdevanje Ukrajine oružjem.

Ipak, agresivno držanje Trampa prema Grenlandu i Kanadi - zajedno sa izjavom ministra odbrane Pita Hegseta u februaru da SAD više neće garantovati evropsku bezbednost - navelo je američke saveznike da se pitaju da li NATO ima budućnost.

Uprkos Trampovim pretnjama da će eksploatisati ili čak zauzeti tuđe teritorije, njegovi instinkti koje izražava

parola „Amerika na prvom mestu“ koštaće ga prijatelja. Ali on zna da ne može dozvoliti da se dve druge supersile udruže protiv SAD, piše britanski list.

Prošle godine Tramp je optužio svog prethodnika Džozefa Bajdena da je "ujedinio" Moskvu i Peking i upozorio: "Moraću da ih razjedinim, i mislim da to mogu da uradim".

U odeljku o Kini londonski list piše da, kako kaže Mohamed bin Salman, prestolonaslednik Saudijske Arabije: "Svet može da živi bez Amerike, ali ne može bez Kine", jer su sveprisutni kineski proizvodi nezamenljivi deo života dok Peking preoblikuje planetu.

Vlade siromašnih zemalja kojima prete američke carinske tarife, povlače se od dolara. Očigledna alternativa je kineski renminbi, ili juan, a jedan juan sada vredi oko 10 britanskih penija.

Kineska radna snaga je impozantna – iako je čeka demografska tempirana bomba pošto stariji počinju da brojčano prevazilaze mlade, uzrokovana njenom pogubnom politikom "jednog deteta", koja je okončana pre samo devet godina.

Peking je takođe zaposeo industrije budućnosti kao što je rudarstvo retkih minerala od kojih su mnogi u Africi i Južnoj Americi, a koji su ključni za proizvodnju solarnih panela i mikročipova.

Kina je time zavladala - barem za sada - novcem, a ne oružjem. Ona zna kako da kupi uticaj "ulaganjem", a zapravo kreditima, u infrastrukturu koju može da koristi za kontrolu država, svojih klijenata.

Ali vremenom, Peking bi mogao da pokuša da povrati teritoriju za koju veruje da joj s pravom pripada – ne samo Tajvan, koji ima implicitnu garanciju zaštite SAD.

Rusija je, piše u poslednjem odeljku analize londonskog dnevnika, ogromno i nedovoljno naseljeno prostranstvo s ogromnim rezervama gasa i nafte, a od toga zavise zemlje od Brazila do Indije i Kine i mnoge druge, i koriste to gorivo uprkos sankcijama koje je uveo Zapad.

Ali najveći izvoz Rusije posle nafte i gasa je rat, piše list i nastavlja da se to vidi po njenom ponašanju u Ukrajini, ali i po tajnom ratu i sajber napadima na rivalske zemlje, kao i po korišćenju plaćenika nekadašnje privatne grupe Vagner čiji pripadnici i dalje obavljaju poslove koje njihova država neće da radi javno.

Izdižući se iz ruševina sukoba u Donbasu na istoku Ukrajine pre jedne decenije, ta grupa - sada preimenovana u "Afrički korpus" - prešla je put od građanskih ratova u Siriji do Libije, Malija i preko Sahela do Sudana i drugih mesta.

Moskva ima mnogo više koristi od jačanja veza s Pekingom. Njena vojska, na koju godišnje troši 150 milijardi dolara (skoro dvostruko više nego Velika Britanija), oslanja se na kineski uvoz: od optičkih kablova koji se koriste za kontrolu dronova "koji se ne mogu ometati", do nitroceluloze, vitalnog goriva za artiljerijske projektile.

I Kina podjednako ima koristi od ruske agresije. Prošlog meseca, kineski ministar spoljnih poslova, Vang Ji, hvalio se svojoj koleginici u EU, Kaji Kalas, da je invazija Rusije na Ukrajinu bila "blagoslov" za Peking, navodi "Dejli mejl" na kraju članka.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

Prle

10.08.2025 • 20:52

Biće skoro propast sveta!

Kada je EU poćela da prestiže ekonomiju SAD, ovi su otpoćeli operacije da se to zaustavi! Jedan deo plana je bilo energetsko odvajanje Nemačke, kao najozbiljnije evropske ekonomije, sa ruskog gasovoda, i naftovoda, koji im je bio najbliži, najbrži, i najpovoljniji izvor energenata! Posle je Velika Britanija izašla, zakuvavali su sa Ukrajincima, EU su drżali u strahu od najezde Rusa, nisu se mnogo bunili oko rata u Ukrajini, ispitivali su snagu neprijatelja, i analizirali svoje naoružanje i taktiku do poslednjeg Ukrajinca, pa su finansirali milionske migracije sa ratišta po Bliskom Istoku, Iraku, Afganistanu da dodatno destabilizuju Evropu... Sve je ovo bio plan SAD da se EU eliminiše! Pokušaće sve da dođu do resursa u Ukrajini, a posle i u Rusiji, iako sad izgleda da je uvažavaju i da joj daju na važnosti, jer se dogovaraju bez Zelenskog. On im je fino poslužio, i sad je gotov. Uzeće mu sve za naoružavanje koje su finansirali! Zato i žure! Rusima ide što su uzeli vojno, Amerima ide sve preostalo! Evropa se ne pita ništa! Možda je sve i dogovoreno između Amera i Ruja. Biće ovo samo odlaganje direktnog sukoba... Resursi su na ruskoj teritoriji, preko puta Aljaske. .

4 3 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.