VIDEO: Pogledajte kako je izgledala velika vojna parada u Kini kojoj je prisustvovao i Vučić

Parada na Trgu Tjenanmen bila je prezentacija kineske vojne moći, sa najsavremenijim hipersoničnim oružjem, bespilotnim podvodnim letelicama, raketama sposobnim za nošenje nuklearnog oružja i borbenim avionima.

Paradu, koju mnogi vide kao svojevrstan izazov Zapadu, pratili su analitičari Pentagona, željni da saznaju bilo šta o oružju sa kojim bi SAD mogle da se suoče ako predsednik Kine Si Đinping naredi invaziju na Tajvan, što je prema procenama američke obaveštajne službe moguće već 2027. godine.

Prvu kinesku vojnu paradu u poslednjih šest godina zvaničnici vladajuće Komunističke partije Kine pripremali su mesecima, navodi BBC.

Širom Pekinga je bilo postavljeno više od 200.000 zastava. Osam velikih kineskih zastava vijorilo se i okruživalo portret Mao Cedunga, osnivača komunističke Kine, koji se nalazi na vrhu Kapije nebeskog mira i gleda na Trg Tjenanmen, jedan od najvećih javnih trgova na svetu.

Paradom se formalno obeležava 80. godišnjica kapitulacije Japana u Drugom svetskom ratu i pobeda Kine protiv japanskog okupatora - na paradi je tim povodom bilo 80 trubača.

Više od 1.000 muzičara bilo je raspoređeno u 14 redova, od kojih je svaki predstavljao po jednu od 14 godina kineskog otpora japanskoj invaziji na Mandžuriju, započetoj 1931. godine.

Iza su bili redovi sedišta rezervisanih za zvaničnike 26 država. Prekoputa, blizu zgrade Parlamenta, u kojoj se održavaju i kongresi Komunističke partije Kine, dva ogromna cvetna aranžmana uzdižu se duž sedišta za oko 50.000 gostiju.

Pročitaj još

Kim Džong Un i Vladimir Putin među liderima koji će biti na vojnoj paradi u Kini 3. septembra

Uz Sija, među 26 državnih zvaničnika bili su i predsednici Rusije, Severne Koreje, Belorusije i Irana - Vladimir Putin, Kim Džong Un, Aleksandar Lukašenko i Masud Pezeškijan. Na paradi su bili i najviši zvaničnici Kube, Pakistana, Mongolije, Mjanmara, Malezije, Laosa, Vijetnama, Indonezije, Demokratske Republike Kongo, Zimbabvea, centralnoazijskih i drugih zemalja.

Jedini lideri iz Evrope bili su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Slovačke Robert Fico.

Iako se paradom formalno obeležava 80. godišnjica pobede Kine u Drugom svetskom ratu i antifašističke borbe u svetu, ona je za Sija mnogo više od toga, budući da treba da potvrdi njegov status svetskog lidera.

Iza Sija je velikih sedam dana - uspeo je da ubedi indijskog premijera Narendru Modija da tokom vikenda poseti Kinu prvi put posle sedam godina, više od 20 lidera prisustvovalo je samitu Šangajske organizacije za saradnju, najvećem do sada, a Kim Džon Un je prvi severnokorejski lider koji je prisustvovao kineskoj vojnoj paradi od 1959. godine.

Kina je poslednji put bila domaćin vojne parade pre 10 godina. To je bio i prvi put da je Kina organizovala veliku vojnu paradu u znak sećanja na kraj Drugog svetskog rata.

Japan se formalno predao 2. septembra 1945. godine. Kineska vlada je tek 2014. proglasila za Dan pobede 3. septembar, dan posle kapitulacije Japana.