Zemlje EU vraćaju obavezni vojni rok, ali još za to nisu spremne
Dok se evropske nacije suočene sa ruskom agresijom i neizvesnim američkim bezbednosnim garancijama bore da izgrade svoje vojske, zemlje od Nemačke do Hrvatske žele da uvedu nove oblike vojne službe.
Foto: Pixabay
Iako je reč regrutacija postala popularna u evropskim prestonicama, malo je verovatno da će se vratiti u punoj snazi širom kontinenta, ocenjuje se u analizi briselskog časopisa Parlament koji prati evropske politike u različitim oblastima.
Ukazuje se da su posle Hladnog rata evropske zemlje znatno smanjile i oružane snage i odbrambene budžete pretpostavljajući da Moskva više ne predstavlja pretnju. Međutim, posle više od tri decenije i gotovo četiri godine od početka agresije Rusije na Ukrajinu, bezbednosno okruženje se promenilo i Evropa je osetljivija nego ikad.
Od ruske aneksije Krima 2014, koja je postavila temelje za invaziju na Ukrajinu 2022, nekoliko evropskih zemalja je ponovo uvelo obavezni vojni rok, uključujući Litvaniju (2015.), Švedsku (2017.), Letoniju (2023.) i Hrvatsku i ta zemlja je ove godine postala deseta članica EU koja će se oslanjati na regrutaciju.
Međutim, analitičari i vojni stručnjaci upozoravaju da će za većinu članica EU oživljavanje regrutacije biti preuranjeno jer ne postoje osnovni uslovi za to.
"U ovom trenutku Evropa još nema kasarne, poligone za obuku ili instruktore potrebne za prijem većeg broja regruta", rekao je za časopis Parlament saradnik briselskog Centra za evropsku politku (EPC) Kris Kremidas-Kortni.
Dodao je da danas nema ni kulture liderstva i karijernih puteva potrebnih za zadržavanje talenata po završetku obaveznog služenja, kao ni nacionalnog konsenzusa o vojnom roku.
U EU se pristupi razlikuju i zemlje poput Austrije, Kipra, Danske i Grčke nikada nisu ukinule regrutaciju dok su se druge poslednjih decenija oslanjale na kombinaciju dobrovoljnih i profesionalnih snaga.
Predsednik krovne organizacije udruženja vojnog osoblja u Evropi Euromil Emanuel Džejkob rekao je za Parlament da će dobrovoljna vojna služba uspeti samo ako nudi "stvarnu dodatu vrednost", što znači odgovarajuću obuku, značajne uloge, pravednu platu i jasan put u profesionalni ili rezervi sastav.
Istovremeno analitičari ukazuju da se evropski napori da regrutuju više vojnika suočavaju i sa kulturnim izazovom.
Naime, danas mlađe generacije ne vide mnogo razloga da "stave na čekanje" karijere i lični život kako bi služili svojoj zemlji, posebno kada su suočeni sa mogućnošću, kako je to nedavno opisao generalni sekretar NATO Mark Rute, "rata razmera onog koji su doživele naše babe i dede".
Analitičari smatraju da najveći evropski problem nije regrutovanje već zadržavanje. Oni ukazuju da vojne snage na kontinentu brže gube talente nego što ih regrutuju.
Kremidas-Kortni je upozorio da će ekspanzija vojske zasnovana na regrutaciji, ukoliko se ta kriza ne reši, biti "statistička iluzija".
Broj vojnika u Evropi, uključujući Veliku Britaniju, pao je sa više od tri miliona devedesetih godina prošlog veka na 1,47 miliona danas, prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI).
"Čak i kada zemlje imaju relativno snažne nacionalne sisteme odbrane, socijalne i demografske promene i dalje mogu da otežaju regrutovanje, razvoj i zadržavanje dovoljnog broja ljudi za ono što zahteva preteće okruženje", rekla je za Parlament istraživačica organizacije RAND Evropa Linda Slapakova.
Drugi izazov za povećanje oružanih snaga, prema analitičarima, jeste kako vojsku ponovo učiniti privlačnom.
Prema istraživanju Euromila iz 2024, pitanje zadržavanja u vojsci pojavilo se kao glavna briga u grupama za zaštitu prava vojnika 2011. i od tada se stanje pogoršalo.
"Bez snažnih mera za regrutovanje i zadržavanje, rizikujemo da imamo napredne sisteme ali bez dovoljnog broja obučenih ljudi da njima rukuju i održavaju ih", rekao je Džejkob.
Istraživanje Euromila pokazalo je da se kao razlozi za pad morala i rastući odliv zaposlenih u vojsci navode loša ravnoteža između posla i privatnog života, ograničeno napredovanje u karijeri i nekonkurentne plate i beneficije.
Pročitaj još
_grb_na_ramenu_Koliko_Srbiju_kosta_uvodjenje_vojnog_roka_.jpg "Koliko Srbiju već košta uvođenje vojnog roka?")
Rešavanje problema, prema Euromilu, mora početi pretvaranjem oružanih snaga u moderne poslodavce koji nude konkurentne plate, predvidljive uslove rada, moderno vođstvo, odgovarajući smeštaj i opremu, kao i puna socijalna prava.
Kao potencijalno dobar model za privlačenje regruta u tekstu se navodi švedski koji predviđa pozivanje određenog broja osamnaestogodišnjaka na vojnu obuku na osnovu potreba, a ne univerzalnu vojnu obavezu.
Slapakova smatra da bi švedski model mogao da se primeni i u drugim članicama EU, ali bi "morao da bude politički i kulturno prihvatljiv".
Džejkobs istovremeno kaže da je za uspešan model regrutovanja ključno "investiranje u ljude".
"Buduća odbrana Evrope oslanjaće se na uravnoteženu mešavinu profesionalnih snaga, dobro obučene i aktivne rezerve i ciljanih programa dobrovoljne službe", zaključio je prvi čovek Euromila.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Trampu dodeljeno najveće priznanje Izraela
23.04.2026.•
0
Američkom predsedniku Donaldu Trampu dodeljena je Nagrada Izraela, najveće priznanje zemlje, na godišnjoj ceremoniji povodom Dana nezavisnosti u Jerusalimu, objavio je Tajms of Izrael.
Florida pokrenula istragu protiv OpenAI i ChatGPT nakon pucnjave
22.04.2026.•
3
Država Florida pokrenula je krivičnu istragu protiv kompanije OpenAI i njenog četbota ChatGPT u vezi sa prošlogodišnjom smrtonosnom pucnjavom na Državnom Univerzitetu na Floridi, u kojoj su ubijene dve osobe.
EU deblokirala zajam od 90 milijardi evra Ukrajini nakon što je Mađarska povukla veto
22.04.2026.•
3
Ambasadori zemalja članica Evropske unije (EU) odobrili su danas davanje zajma od 90 milijardi evra Ukrajini, kao i 20. paket sankcija protiv Rusije, saopštilo je kiparsko predsedništvo EU.
Lufthanza otkazuje 20.000 letova do oktobra zbog skupog goriva
22.04.2026.•
0
Nemačka avio-kompanija Lufthanza saopštila je da će do oktobra otkazati oko 20.000 kratkih letova nakon prevremenog zatvaranja svoje regionalne podružnice Sitilajn u okviru mera smanjenja troškova zbog rasta cena goriva.
Državljanka Austrije poginula na reci Tari kod Foče
22.04.2026.•
2
Državljanka Austrije (65) poginula je tokom spusta kajakom na reci Tari kod Foče, u Bosni i Hercegovini, preneli su danas sarajevski mediji.
Rusija potvrdila da 1. maja obustavlja isporuku kazahstanske nafte Nemačkoj
22.04.2026.•
7
Rusija je danas, usred globalne energetske krize izazvane ratom SAD s Iranom, potvrdila da od 1. maja obustavlja isporuku kazahstanske sirove nafte Nemačkoj "iz tehničkih razloga".
Politiko: Peter Mađar bi da vrati Austrougarsko carstvo na mapu
22.04.2026.•
61
Budući premijer Mađarske želi da oživi uticaj Centralne Evrope oslanjajući se na njenu imperijalnu prošlost.
Polovina mladih Britanaca ne bi ratovala za svoju zemlju
22.04.2026.•
9
Polovina mladih državljana Velike Britanije nikada ne bi ratovala za svoju zemlju, pokazalo je najnovije istraživanje Centra Džon Smit na Univerzitetu u Glazgovu.
Kondomi bi mogli da poskupe zbog rata na Bliskom istoku
22.04.2026.•
1
Cene kondoma na globalnom tržištu mogle bi da porastu za 20 do 30 odsto, a potencijalno i više, usled poremećaja u snabdevanju izazvanih ratom na Bliskom istoku, upozorio je najveći svetski proizvođač "Karex" iz Malezije
Tramp produžio primirje sa Iranom
22.04.2026.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp je objavio da će produžiti primirje sa Iranom na zahtev Pakistana dok ne dobije od Irana "konsolidovan predlog" mirovnog sporazuma, ali i da će nastaviti blokadu iranskih luka.
Odložen odlazak potpredsednika SAD na pregovore sa Iranom
21.04.2026.•
1
Za sada je odložen odlazak potpredsednika SAD Džej Di Vensa za Islamabad, glavni grad Pakistana, na planirane pregovore sa Iranom, javlja CNN pozivajući se na neimenovane izvore.
Belgija priprema građane na vanredne situacije: Evo šta treba da imate kod kuće
21.04.2026.•
4
Nacionalni krizni centar Belgije pokrenuo je kampanju "Spremni zajedno", kojom zvanično poziva građane da pripreme komplet za hitne slučajeve.
Iran bez interneta više od 50 dana
21.04.2026.•
2
Gotovo potpuni prekid interneta u Iranu traje već 53 dana.
Da li su dometi "zelene energije" skromni?
21.04.2026.•
13
Nema spora da se po celom globusu poslednjih godina snažno ulaže u solarne i vetroenergane.
Zakonska zabrana pametnih telefona u školama u Engleskoj, većina ih je već ukinula u praksi
21.04.2026.•
0
Vlada Velike Britanije najavila je uvođenje zakonske zabrane upotrebe pametnih telefona u školama u Engleskoj, saopšteno je iz Ministarstva za obrazovanje.
Gutereš: Sukob na Bliskom istoku produbljuje energetsku krizu
21.04.2026.•
0
Sukob na Bliskom istoku izazvao je "najtežu energetsku krizu u jednoj generaciji", izjavio je danas generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Antonio Gutereš.
Mađarska izgubila spor: Sud EU naložio ukidanje anti-LGBT zakona o deci
21.04.2026.•
7
Sud pravde EU presudio je danas da je Mađarska prekršila zakon EU kada je zabranila deci pristup LGBT sadržajima i naložio Budimpešti da ukine taj zakon.
Pojeftinilo gorivo u Severnoj Makedoniji
21.04.2026.•
0
Pojeftinilo je gorivo u Severnoj Makedoniji.
Toreador teško povređen tokom koride u Sevilji
21.04.2026.•
2
Poznati toreador Morante da la Puebla teško je povređen kada ga je ubo bik tokom koride u Sevilji.
Lekarima u Grčkoj brojni podsticaji da rade na ostrvima: Bonusi, besplatan smeštaj, hrana...
21.04.2026.•
0
Opštine na grčkim ostrvima, uz podršku Ministarstva zdravlja, uvode različite finansijske i materijalne podsticaje kako bi privukle lekare u zdravstvene centre i klinike koje se suočavaju sa ozbiljnim nedostatkom osoblja
Peter Mađar rekao da će uhapsiti Netanjahua ako dođe u njegovu zemlju
21.04.2026.•
20
Lider stranke Tisa Peter Mađar izjavio je da bi ta zemlja morala da uhapsi Benjamina Netanjahua ukoliko uđe na mađarsku teritoriju, s obzirom na to da je za njim raspisana poternica Međunarodnog krivičnog suda (ICC).
Komentari 4
Djordje
Plaćač poreza
Particulare matter
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar