Zemlje EU vraćaju obavezni vojni rok, ali još za to nisu spremne
Dok se evropske nacije suočene sa ruskom agresijom i neizvesnim američkim bezbednosnim garancijama bore da izgrade svoje vojske, zemlje od Nemačke do Hrvatske žele da uvedu nove oblike vojne službe.
Foto: Pixabay
Iako je reč regrutacija postala popularna u evropskim prestonicama, malo je verovatno da će se vratiti u punoj snazi širom kontinenta, ocenjuje se u analizi briselskog časopisa Parlament koji prati evropske politike u različitim oblastima.
Ukazuje se da su posle Hladnog rata evropske zemlje znatno smanjile i oružane snage i odbrambene budžete pretpostavljajući da Moskva više ne predstavlja pretnju. Međutim, posle više od tri decenije i gotovo četiri godine od početka agresije Rusije na Ukrajinu, bezbednosno okruženje se promenilo i Evropa je osetljivija nego ikad.
Od ruske aneksije Krima 2014, koja je postavila temelje za invaziju na Ukrajinu 2022, nekoliko evropskih zemalja je ponovo uvelo obavezni vojni rok, uključujući Litvaniju (2015.), Švedsku (2017.), Letoniju (2023.) i Hrvatsku i ta zemlja je ove godine postala deseta članica EU koja će se oslanjati na regrutaciju.
Međutim, analitičari i vojni stručnjaci upozoravaju da će za većinu članica EU oživljavanje regrutacije biti preuranjeno jer ne postoje osnovni uslovi za to.
"U ovom trenutku Evropa još nema kasarne, poligone za obuku ili instruktore potrebne za prijem većeg broja regruta", rekao je za časopis Parlament saradnik briselskog Centra za evropsku politku (EPC) Kris Kremidas-Kortni.
Dodao je da danas nema ni kulture liderstva i karijernih puteva potrebnih za zadržavanje talenata po završetku obaveznog služenja, kao ni nacionalnog konsenzusa o vojnom roku.
U EU se pristupi razlikuju i zemlje poput Austrije, Kipra, Danske i Grčke nikada nisu ukinule regrutaciju dok su se druge poslednjih decenija oslanjale na kombinaciju dobrovoljnih i profesionalnih snaga.
Predsednik krovne organizacije udruženja vojnog osoblja u Evropi Euromil Emanuel Džejkob rekao je za Parlament da će dobrovoljna vojna služba uspeti samo ako nudi "stvarnu dodatu vrednost", što znači odgovarajuću obuku, značajne uloge, pravednu platu i jasan put u profesionalni ili rezervi sastav.
Istovremeno analitičari ukazuju da se evropski napori da regrutuju više vojnika suočavaju i sa kulturnim izazovom.
Naime, danas mlađe generacije ne vide mnogo razloga da "stave na čekanje" karijere i lični život kako bi služili svojoj zemlji, posebno kada su suočeni sa mogućnošću, kako je to nedavno opisao generalni sekretar NATO Mark Rute, "rata razmera onog koji su doživele naše babe i dede".
Analitičari smatraju da najveći evropski problem nije regrutovanje već zadržavanje. Oni ukazuju da vojne snage na kontinentu brže gube talente nego što ih regrutuju.
Kremidas-Kortni je upozorio da će ekspanzija vojske zasnovana na regrutaciji, ukoliko se ta kriza ne reši, biti "statistička iluzija".
Broj vojnika u Evropi, uključujući Veliku Britaniju, pao je sa više od tri miliona devedesetih godina prošlog veka na 1,47 miliona danas, prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI).
"Čak i kada zemlje imaju relativno snažne nacionalne sisteme odbrane, socijalne i demografske promene i dalje mogu da otežaju regrutovanje, razvoj i zadržavanje dovoljnog broja ljudi za ono što zahteva preteće okruženje", rekla je za Parlament istraživačica organizacije RAND Evropa Linda Slapakova.
Drugi izazov za povećanje oružanih snaga, prema analitičarima, jeste kako vojsku ponovo učiniti privlačnom.
Prema istraživanju Euromila iz 2024, pitanje zadržavanja u vojsci pojavilo se kao glavna briga u grupama za zaštitu prava vojnika 2011. i od tada se stanje pogoršalo.
"Bez snažnih mera za regrutovanje i zadržavanje, rizikujemo da imamo napredne sisteme ali bez dovoljnog broja obučenih ljudi da njima rukuju i održavaju ih", rekao je Džejkob.
Istraživanje Euromila pokazalo je da se kao razlozi za pad morala i rastući odliv zaposlenih u vojsci navode loša ravnoteža između posla i privatnog života, ograničeno napredovanje u karijeri i nekonkurentne plate i beneficije.
Pročitaj još
_grb_na_ramenu_Koliko_Srbiju_kosta_uvodjenje_vojnog_roka_.jpg "Koliko Srbiju već košta uvođenje vojnog roka?")
Rešavanje problema, prema Euromilu, mora početi pretvaranjem oružanih snaga u moderne poslodavce koji nude konkurentne plate, predvidljive uslove rada, moderno vođstvo, odgovarajući smeštaj i opremu, kao i puna socijalna prava.
Kao potencijalno dobar model za privlačenje regruta u tekstu se navodi švedski koji predviđa pozivanje određenog broja osamnaestogodišnjaka na vojnu obuku na osnovu potreba, a ne univerzalnu vojnu obavezu.
Slapakova smatra da bi švedski model mogao da se primeni i u drugim članicama EU, ali bi "morao da bude politički i kulturno prihvatljiv".
Džejkobs istovremeno kaže da je za uspešan model regrutovanja ključno "investiranje u ljude".
"Buduća odbrana Evrope oslanjaće se na uravnoteženu mešavinu profesionalnih snaga, dobro obučene i aktivne rezerve i ciljanih programa dobrovoljne službe", zaključio je prvi čovek Euromila.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Šojgu: Zapad sprema "obojenu revoluciju" u Srbiji
18.06.2026.•
9
Sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu tvrdi da Zapad sprema "obojenu revoluciju" u Srbiji, po uzoru na Evromajdan.
Vlada Ekvatorijalne Gvineje podnela ostavku: Ispunjeno samo 10 odsto od planiranog
18.06.2026.•
0
Vlada Ekvatorijalne Gvineje podnela je ostavku nakon što nije ostvarila zacrtane ciljeve, saopštio je potpredsednik Teodoro Ngema Obijang Mange, navodeći da je izvršeno tek oko 10 odsto planiranih zadataka.
Turska osudila izveštaj EP u kojem se traže sankcije za ministra pravde
17.06.2026.•
0
Turska je danas obacila izveštaj Evropskog parlamenta u kojem se poziva na uvođenje sankcija turskom ministru pravde i drugim zvaničnicima zbog, kako je navedeno, kršenja ljudskih prava i sloboda.
Ambasada SAD u BiH: Zadržavamo pravo da uvedemo sankcije onima koji deluju antidejtonski
17.06.2026.•
3
SAD ostaju čvrsto posvećene Dejtonskom mirovnom sporazumu i teritorijalnom integritetu BiH, ističući da institucije SAD i dalje imaju instrumente sankcija kao deo svoje politike prema pojedincima i subjektima u BiH.
Bugarska protiv sankcija EU prema Rusiji koje bi pogodile Kirila i Lukoil
17.06.2026.•
2
Bugarska neće podržati sankcije Evropske unije protiv ruskog patrijarha Kirila, niti bilo kakve "mere koje bi direktno uticale" na naftnu kompaniju Lukoil ili njene podružnice.
Nemačka i Poljska potpisuju novi odbrambeni sporazum zbog jačanja evropske bezbednosti
17.06.2026.•
5
Nemačka i Poljska danas potpisuju novi odbrambeni sporazum, kojim žele da unaprede vojnu saradnju i jačaju bezbednost u Evropi u uslovima pojačanih tenzija sa Rusijom i neizvesnosti oko američkog prisustva na kontinentu.
Istraga protiv oficira katamarana zbog sudara kod Brača u kojem su poginule četiri osobe
17.06.2026.•
0
Splitsko-dalmatinska policijska uprava saopštila je da je pokrenuto kriminalističko istraživanje protiv muškarca (33), koji je pritvoren zbog sumnje da je izazvao sudar katamarana i jedrilice, u kome je poginulo četvoro.
Bugarski poslanici zamrzli sebi plate: "U vreme krize treba da damo primer"
17.06.2026.•
2
Poslanici u parlamentu Bugarske "zamrzli" su svoje plate na nivou iz marta 2026. godine, javila je agencija MIA.
CNN objavio šta tačno piše u sporazumu SAD i Irana: Dokument ima 14 tačaka
17.06.2026.•
1
Iako još nije zvanično objavljen, CNN došao je do kopije sporazuma između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, a koji podrazumeva 14 tačaka.
Anketa pokazala: Skoro 90 odsto Ukrajinaca želi promenu vlasti nakon rata
17.06.2026.•
6
U Ukrajini je značajno porastao broj građana koji smatraju da je potrebno "resetovanje" centralne vlasti, dok dve trećine Ukrajinaca podržava promenu predsedničke vlasti nakon rata.
Krim zabranio vožnju motocikala i kvadova noću
17.06.2026.•
8
Krim, poluostrvo koje je Rusija pripojila Ukrajini 2014. godine, zabranio je upotrebu motornih vozila poput skutera, četvorotočkaša i motocikala noću, tvrdeći da zvuče poput napada dronovima.
Pad cene nafte: Tržišta očekuju dogovor SAD i Irana
16.06.2026.•
2
Cene nafte i dalje padaju i spustile su se danas ispod 80 dolara za barel prvi put od početka marta, dok američka berza oscilira oko svog apsolutog maksimuma.
Šta Crna Gora još mora da uradi za ulazak u EU: EP upozorio i na uticaj Srbije
16.06.2026.•
4
Izvestilac EP za Crnu Goru Marjan Šarec izjavio je da, ukoliko Crna Gora nastavi da ostvaruje rezultate, ima sve šanse da postane sledeća članica EU.
EP ukinuo imunitet italijanskom poslaniku u istrazi o Huaveju
16.06.2026.•
0
Evropski parlament izglasao je ukidanje imuniteta italijanskom poslaniku Fulviju Martušijelu, čime su omogućili belgijskim vlastima da istražuju navode o korupciji, koje uključuju kinesku tehnološku firmu Huavej.
Putin raspisao izbore za Državnu dumu za 20. septembar
16.06.2026.•
6
Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je ukaz kojim se raspisuju izbori za poslanike Državne dume za 20. septembar, saopšteno je na zvaničnom portalu pravnih informacija
Žena ostavila bebu na klupi u parku nakon što joj je data na čuvanje
16.06.2026.•
0
Jedan Skopljanac pronašao je bebu na klupi u parku, gde je ostavila žena kojoj je bila data na čuvanje, saopštila je danas skopska policija.
Prodi: Ako nestane EU, nestaće i civilizacija
16.06.2026.•
15
Bivši predsednik Evropske komisije, sada na čelu Fondacije za saradnju među narodima, Romano Prodi, ocenio je da su nacionalizam i populizam u Evropi prolazna faza.
Švedska usvojila oštre propise o migrantima: Javni službenici kao doušnici i obaveza "lepog ponašanja"
16.06.2026.•
1
Švedski parlament usvojio je zakone koji pojačavaju mere prema imigrantima.
Poskupelo gorivo u Severnoj Makedoniji
16.06.2026.•
2
Benzini u Severnoj Makedoniji od danas su skuplji 1,5 do dva denara, a dizel za pola denara.
Kos: Nove članice EU bez prava veta u ključnim oblastima i 15 godina nakon prijema
16.06.2026.•
18
Nove članice EU mogle bi da izgube pravo veta u pojedinim ključnim oblastima na više i od 15 godina nakon prijema u članstvo na osnovu novih "zaštitnih" klauzula koje bi bile uključene u pristupne ugovore.
Mađarski parlament usvojio ustavni amandman koji bi Orbanu mogao da onemogući povratak na vlast
16.06.2026.•
5
Mađarski parlament je sa 135 glasova za i 50 protiv usvojio ustavni amandman, kojim bi se, ako stupi na snagu, bivšem premijeru Viktoru Orbanu onemogućio povratak na vlast.
Komentari 4
Djordje
Plaćač poreza
Particulare matter
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar