Zemlje EU vraćaju obavezni vojni rok, ali još za to nisu spremne
Dok se evropske nacije suočene sa ruskom agresijom i neizvesnim američkim bezbednosnim garancijama bore da izgrade svoje vojske, zemlje od Nemačke do Hrvatske žele da uvedu nove oblike vojne službe.
Foto: Pixabay
Iako je reč regrutacija postala popularna u evropskim prestonicama, malo je verovatno da će se vratiti u punoj snazi širom kontinenta, ocenjuje se u analizi briselskog časopisa Parlament koji prati evropske politike u različitim oblastima.
Ukazuje se da su posle Hladnog rata evropske zemlje znatno smanjile i oružane snage i odbrambene budžete pretpostavljajući da Moskva više ne predstavlja pretnju. Međutim, posle više od tri decenije i gotovo četiri godine od početka agresije Rusije na Ukrajinu, bezbednosno okruženje se promenilo i Evropa je osetljivija nego ikad.
Od ruske aneksije Krima 2014, koja je postavila temelje za invaziju na Ukrajinu 2022, nekoliko evropskih zemalja je ponovo uvelo obavezni vojni rok, uključujući Litvaniju (2015.), Švedsku (2017.), Letoniju (2023.) i Hrvatsku i ta zemlja je ove godine postala deseta članica EU koja će se oslanjati na regrutaciju.
Međutim, analitičari i vojni stručnjaci upozoravaju da će za većinu članica EU oživljavanje regrutacije biti preuranjeno jer ne postoje osnovni uslovi za to.
"U ovom trenutku Evropa još nema kasarne, poligone za obuku ili instruktore potrebne za prijem većeg broja regruta", rekao je za časopis Parlament saradnik briselskog Centra za evropsku politku (EPC) Kris Kremidas-Kortni.
Dodao je da danas nema ni kulture liderstva i karijernih puteva potrebnih za zadržavanje talenata po završetku obaveznog služenja, kao ni nacionalnog konsenzusa o vojnom roku.
U EU se pristupi razlikuju i zemlje poput Austrije, Kipra, Danske i Grčke nikada nisu ukinule regrutaciju dok su se druge poslednjih decenija oslanjale na kombinaciju dobrovoljnih i profesionalnih snaga.
Predsednik krovne organizacije udruženja vojnog osoblja u Evropi Euromil Emanuel Džejkob rekao je za Parlament da će dobrovoljna vojna služba uspeti samo ako nudi "stvarnu dodatu vrednost", što znači odgovarajuću obuku, značajne uloge, pravednu platu i jasan put u profesionalni ili rezervi sastav.
Istovremeno analitičari ukazuju da se evropski napori da regrutuju više vojnika suočavaju i sa kulturnim izazovom.
Naime, danas mlađe generacije ne vide mnogo razloga da "stave na čekanje" karijere i lični život kako bi služili svojoj zemlji, posebno kada su suočeni sa mogućnošću, kako je to nedavno opisao generalni sekretar NATO Mark Rute, "rata razmera onog koji su doživele naše babe i dede".
Analitičari smatraju da najveći evropski problem nije regrutovanje već zadržavanje. Oni ukazuju da vojne snage na kontinentu brže gube talente nego što ih regrutuju.
Kremidas-Kortni je upozorio da će ekspanzija vojske zasnovana na regrutaciji, ukoliko se ta kriza ne reši, biti "statistička iluzija".
Broj vojnika u Evropi, uključujući Veliku Britaniju, pao je sa više od tri miliona devedesetih godina prošlog veka na 1,47 miliona danas, prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI).
"Čak i kada zemlje imaju relativno snažne nacionalne sisteme odbrane, socijalne i demografske promene i dalje mogu da otežaju regrutovanje, razvoj i zadržavanje dovoljnog broja ljudi za ono što zahteva preteće okruženje", rekla je za Parlament istraživačica organizacije RAND Evropa Linda Slapakova.
Drugi izazov za povećanje oružanih snaga, prema analitičarima, jeste kako vojsku ponovo učiniti privlačnom.
Prema istraživanju Euromila iz 2024, pitanje zadržavanja u vojsci pojavilo se kao glavna briga u grupama za zaštitu prava vojnika 2011. i od tada se stanje pogoršalo.
"Bez snažnih mera za regrutovanje i zadržavanje, rizikujemo da imamo napredne sisteme ali bez dovoljnog broja obučenih ljudi da njima rukuju i održavaju ih", rekao je Džejkob.
Istraživanje Euromila pokazalo je da se kao razlozi za pad morala i rastući odliv zaposlenih u vojsci navode loša ravnoteža između posla i privatnog života, ograničeno napredovanje u karijeri i nekonkurentne plate i beneficije.
Pročitaj još
_grb_na_ramenu_Koliko_Srbiju_kosta_uvodjenje_vojnog_roka_.jpg "Koliko Srbiju već košta uvođenje vojnog roka?")
Rešavanje problema, prema Euromilu, mora početi pretvaranjem oružanih snaga u moderne poslodavce koji nude konkurentne plate, predvidljive uslove rada, moderno vođstvo, odgovarajući smeštaj i opremu, kao i puna socijalna prava.
Kao potencijalno dobar model za privlačenje regruta u tekstu se navodi švedski koji predviđa pozivanje određenog broja osamnaestogodišnjaka na vojnu obuku na osnovu potreba, a ne univerzalnu vojnu obavezu.
Slapakova smatra da bi švedski model mogao da se primeni i u drugim članicama EU, ali bi "morao da bude politički i kulturno prihvatljiv".
Džejkobs istovremeno kaže da je za uspešan model regrutovanja ključno "investiranje u ljude".
"Buduća odbrana Evrope oslanjaće se na uravnoteženu mešavinu profesionalnih snaga, dobro obučene i aktivne rezerve i ciljanih programa dobrovoljne službe", zaključio je prvi čovek Euromila.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Kurdske snage napuštaju Alep posle višednevnih sukoba
11.01.2026.•
0
Kurdske snage u Siriji objavile su danas evakuaciju svojih boraca iz dva naselja u kojima su se učvrstili u Alepu, nakon nekoliko dana borbi protiv vladinih snaga.
Nekoliko stotina francuskih lekara simbolično otišlo u egzil u Belgiju
11.01.2026.•
0
Nekoliko stotina lekara privatne prakse koji rade u operacionim salama (anesteziolozi, hirurzi, akušeri) napustilo je danas Pariz i otišlo u simboličan trodnevni egzil u Brisel.
Blumberg: Evropa priprema vojni plan za Arktik zbog Trampove pretnje Grenlandu
11.01.2026.•
0
Grupa evropskih zemalja, predvođena Nemačkom i Britanijom, priprema koordinisani vojni odgovor na Arktiku kako bi se suprotstavila pokušajima američkog predsednika Donalda Trampa da anektira Grenland, preneo je Blumberg.
Mediji: Tramp naredio izradu plana invazije na Grenland, razmatra vojnu intervenciju u Iranu
11.01.2026.•
0
Američki predsednik Donald Tramp naredio je komandantima američke vojske da sačine plan za invaziju na Grenland, ali se visoki vojni zvaničnici tome opiru, objavio je "Mejl on sandej", pozivajući se na izvore.
Aktivisti: U Iranu tokom demonstracija poginulo više od 500 ljudi
11.01.2026.•
0
Broj žrtava tokom suzbijanja protesta širom Irana porastao je na najmanje 538 osoba, tvrde aktivisti za ljudska prava, dok je više od 10.600 osoba u pritvoru.
Broj zahteva za azil u Švedskoj najniži u poslednjih 40 godina
11.01.2026.•
0
Broj zahteva za azil u Švedskoj smanjen je tokom 2025. godine za 30 odsto i najniži je od 1985. godine, javlja agencija Rojters.
Novčana kazna za razbijanje jajeta o glavu ekstremnog desničara
11.01.2026.•
0
Krivični sud u Montobanu na jugu Francuske osudio je 74-godišnjeg muškarca koji je razbio jaje o glavu lidera ekstremno desničarske stranke Nacionalno okupljanja Žordana Bardele.
Tramp zapretio Kubi: Bez dogovora sa SAD nema više nafte i novca
11.01.2026.•
0
Američki predsednik Donald Tramp sugerisao je danas Kubi da sklopi dogovor sa Sjedinjenim Državama.
VIDEO Odron kod Zvornika: Velika količina kamenja pala na benzinsku pumpu
11.01.2026.•
1
Velika količina kamenja obrušila se na benzinsku pumpu kod Zvornika.
Ambasador SAD u Izraelu: Svrgavanje iranskog režima znači kraj Hamasa, Hezbolaha i Hutija
11.01.2026.•
0
Američki ambasador u Izraelu Majkl Hakabi smatra da bi svrgavanje iranskog režima bio kraj militantnog palestinskog pokreta Hamas, libanske militantne grupe Hezbolah i jemenske grupe Huti koje Iran podržava.
U Mjanmaru danas druga faza parlamentarnih izbora koje organizuje vojna hunta
11.01.2026.•
0
Druga faza parlamentarnih izbora počela je danas u Mjanmaru, gde vladajuća vojna hunta obećava povratak demokratiji posle glasanja, što su zapadni posmatrači osudili kao manevar za produženje vojne vladavine.
VIDEO Sneg paralisao i delove Evrope: Otkazani letovi, vozovi, trajekti, obustavljen saobraćaj za kamione...
11.01.2026.•
1
Nevreme širom Evrope i danas uzrokuje otkazivanje železničkih linija i avionskih letova u Holandiji, obustavu saobraćaja za teretna vozila u Francuskoj, kao i trajekta u Grčkoj.
Nastavljeni protesti u Iranu, do sada stradalo 116 osoba
11.01.2026.•
0
Širom Irana nastavljeni su protesti protiv teokratske vlasti, a do sada je nastradalo 116 osoba, prema podacima aktivista.
VIDEO: Najmanje 30 ljudi privedeno na demonstracijama zbog ubistva žene u Mineapolisu
11.01.2026.•
0
Policijska uprava Mineapolisa saopštila je da je najmanje 30 ljudi privedeno, kažnjeno i pušteno tokom demonstracija u centru tog američkog grada.
Maduro iz zatvora u SAD poručio: "Supruga i ja smo dobro, mi smo borci"
11.01.2026.•
4
Nikolas Maduro Gera, sin uhapšenog venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, izjavio je da je njegov otac poručio iz zatvorske ćelije u SAD da su on i njegova supruga Silija Flores "dobro" i da su oni "borci".
Španski ministar: Formirati evropsku vojsku
11.01.2026.•
0
Ministar spoljnih poslova Španije Hose Manuel Albares izjavio je da bi Evropa trebalo da integriše svoju odbrambenu industriju kako bi imala sopstvena sredstva odvraćanja "bez zavisnosti od trećih strana".
Američke vlasti izdale hitan apel svojim državljanima da odmah napuste Venecuelu
11.01.2026.•
0
Američko ministarstvo spoljnih poslova uputilo je hitan apel svim svojim građanima u Venecueli da bez odlaganja napuste zemlju.
Mačado htela svoju Nobelovu nagradu za mir da da Trampu, Nobelov komitet rekao - ne može
11.01.2026.•
8
Nobelov institut saopštio je, nakon izjave liderke venecuelanske opozicije Marije Korine Mačado da bi mogla da dodeli svoju nagradu Donaldu Trampu, da Nobelova nagrada za mir ne može biti preneta, deljena ili opozvana.
Mreža Iks zamenila emodži iranske zastave zastavom iranske monarhije
11.01.2026.•
1
Društvena mreža Iks zvanično je promenila emodži iranske zastave u zastavu stare iranske monarhije, ali samo na svojoj veb verziji.
U EU poskupele nekretnine i kirije: Najviše u Mađarskoj
11.01.2026.•
0
Stanovanje u EU poskupelo je u trećem kvartalu 2025. godine u odnosu na isti period prethodne, pa su cene nekretnina veće za 5,5 odsto, a stanarina za 3,1 odsto, navodi Kancelarija EU za statistiku - Evrostat.
Hiljade policajaca u Londonu angažovano bez provere, među njima i serijski silovatelji
11.01.2026.•
1
Interna revizija Gradske policije u Londonu pokazala je da je više od 5.000 policajaca regrutovano bez odgovarajućih provera između 2013. i 2023. godine, i da su u tom periodu bili zaposleni i serijski silovatelji.
Komentari 4
Djordje
Plaćač poreza
Particulare matter
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar