Koliko Srbiju već košta uvođenje vojnog roka?
Država Srbija je u poslednje dve godine potrošila oko 9,5 milijardi dinara za "služenje vojnog roka".
_grb_na_ramenu_Koliko_Srbiju_kosta_uvodjenje_vojnog_roka_.jpg "Koliko Srbiju već košta uvođenje vojnog roka?")
Foto: 021.rs
U narednoj godini za stavku, "služenje vojnog roka", u okviru Ministarstva odbrane planirano je izdvajanje od 6,36 milijardi, piše Forbs Srbija.
Sagovornici Forbs Srbija ocenjuju da bi u praksi ova sredstva, između ostalog, mogla da se troše na infrastrukturu za smeštaj budućih regruta.
Deo kasarni je proteklih godina prodat. Deo je godinama van funkcije, pa je potrebno da se dovedu u prihvatljivo stanje.
Ukoliko se obavezni vojni rok uvede i zaživi, država će imati i stalni godišnji trošak. On će obuhvatati plate regruta, njhovo izdržavanje, ishranu, stalno održavanje objekata.
Još je budžet za 2024. godinu predvideo rashod za "uređenje objekata za služenje vojnog roka". Za tu namenu je, kako su kasnije pokazali podaci o izvršenju, potrošeno 5,35 milijardi dinara u toj godini.
Novac za služenje vojnog roka nalazi se i u budžetu za tekuću, 2025. godinu.
A podaci pokazuju da je u periodu januar-septembar ove godine potrošeno 4,2 miljarde dinara - od planiranih 9,1 milijardi za celu godinu.
Forbs Srbija uputio je pitanja Ministarstvu odbrane u vezi potrošnje za služenje vojnog roka, ali odgovor nisu dobili.
Ministarstvo odbrane već planira troškove u milijardama
Na sajtu Ministarstva odbrane može se pronaći dokument koji se odnosi na srednjoročni plan za period 2025-2027. Tu se nalazi i procena finansijskih sredstva za "uređenje objekata za stvaranje uslova za aktiviranje obaveznog služenja vojnog roka".
Prema tom planu, za 2025. godinu su bila procenjena potrebna sredstva od 10.159.623.000 dinara.
U 2026. je za ovu namenu procenjeno da je potrebno 8.360.184.000 dinara.
Procena je i da je isto toliko, odnosno 8,36 milijardi, potrebno i u 2027. godini.
Za šta je potreban novac?
Vojni analitičar Vlade Radulović navodi za Forbs Srbija da budžetska stavka "služenje vojnog roka" pokriva kompletan logistički, kadrovski i organizacioni okvir služenja vojnog roka.
Ona se, prema njegovim rečima, odnosi na samu isplatu "vojničkih plata", ali obuhvata i širi spektar rashoda koji su neposredno vezani za organizaciju i realizaciju služenja vojnog roka.
"U praksi ova sredstva pored novčanih primanja mogu obuhvatati još i troškove ishrane, nabavku i održavanje lične i kolektivne opreme poput uniformi, obuće, lične zaštitne opreme i posteljine, zdravstvenu zaštitu i troškove obuke", navodi on.
U ove troškove su, takođe, uključeni i potrošni materijal, municija za obuku i održavanje nastavnih sredstava, naknade i dodatni troškovi angažovanog profesionalnog kadra koji učestvuje u obuci vojnika, objašnjava Radulović.
Govoreći o stanju objekata i infrastrukture potrebne za služenje vojnog roka, Radulović navodi da su reforma Vojske i suspendovanje obaveze služenja vojnog roka rezultirali prodajom jednog dela imovine, objekata i kasarni, jedinicama lokalne samouprave, i izgradnjom stanova za pripadnike sektora bezbednosti – tako da je njihov broj značajno smanjen.
Osim toga, on navodi i da je jedan broj objekata duži niz godina bio van funkcije, korišćen u smanjenom kapacitetu, bez ikakvog održavanja i ulaganja.
Deo infrastrukture je, prema rečima Radulovića, zbog protoka vremena u potpunosti neusklađen sa savremenim standardima - bezbednosnim, sanitarnim i energetskim.
"Dakle, osnovna infrastruktura postoji, ali je i pored svih ulaganja i obnova u proteklom periodu potrebno dodatno izdvajanje sredstava za dalje funkcionalno unapređenje i dovođenje svih objekata u normativno prihvatljivo stanje", navodi Radulović.
Šta sve treba "dovesti u red"?
Komentarišući za šta služe sredstva za "služenje vojnog roka" koja se poslednjih godina nalaze u budžetu, vojni analitičar Aleksandar Radić, kaže da je, između ostalog, potrebno da se uradi infrastruktura za smeštaj, jer je deo kasarni prodat.
Sa druge strane, kasarne koje su ostale u vojnim rukama, nemaju onu količinu radne snage koju su nekada imali, kada se služio vojni rok i kada ste mogli vojnike da pošaljete da "srede nešto", navodi Radić.
Sada su vojnici preopterećeni, a ono što imamo profesionalnih vojnika, posle radnog vremena odlaze kući, navodi on.
"Sada treba dovesti u red upravo to. Objekte u kojima možete da boravite i tokom noći. Da uredite te prostore, popravite infrastrukturu", navodi Radić.
Radić kaže i da je potrebno da se srede instalacije, kupuje se novi tip ormarića za opremu, nov nameštaj.
"Pretpostavljam da će kupiti deo novih kreveta", dodaje sagovornik.
Na pitanje ko sprovodi radove na potrebnoj infrastrukturi, Radić navodi da to zavisi od slučaja do slučaja i da pretpostavlja da je potrebno da se angažuju ugovarači koji će to da urade.
On navodi da je to dosta slaba tačka kada se radi o kontroli, jer su pre par godina dosta pooštreni propisi, pa sve ima visoke stepene zaštite podataka.
Radić u razgovoru za Forbs Srbija ocenjuje i da je novac koji se izdvaja za služenje vojnog roka najmanji problem. Po njegovom mišljenu, prva tema je obrazložiti zašto uvodite služenje vojnog roka, i pripremiti koncept obuke koji će biti savremen i svrsishodan.
"Da biste vratili jednu obavezu, a ovo je jako osetljiva obaveza, morate da razgovarate sa ljudima. Morate da utrošite mnogo vremena, da objasnite potrebu, da govorite otvoreno o tome. Da kažete kakvi će biti uslovi. Sve ste to morali da uradite pre nego što dođete na ideju da kažete 'e sad obaveza postoji'", naglašava Aleksandar Radić.
Pročitaj još
Sređeno 125 objekata
Srbija je tokom 2025. renovirala više od 125 objekata predviđenih da se koriste nakon obnove obaveze služenja vojnog roka. Ali je ostalo još toga da se obnovi, tvrdio je početkom decembra ministar odbrane Bratislav Gašić.
Prema oceni Vlada Radulovića, izjave o renoviranju više od 125 objekata odnose se na kasarne, odnosno na smeštajne objekte, objekte za ishranu, nastavne prostorije, kabinete i poligone za obuku, kao i prateću infrastrukturu, odnosno sanitarne čvorove, grejanje, vodovod i elektroinstalacije.
Na pitanje da li postoji lista ili podatak o renoviranim objektima, Radulović navodi da objedinjena i detaljna lista sa popisom tih objekata po nazivima, površinama i lokacijama – uglavnom nije javno objavljivana.
"Razloga za to je nekoliko. Najčešće se navode oni 'bezbednosni' budući da se radi o vojnoj imovini", navodi on.
On navodi i da mu se čini da negde postoji praksa da se ti podaci iznose zbirno, a ne po pojedinačnim objektima.
"Naravno, delimično se može doći do konkretnijih odgovora kroz, recimo, različite godišnje izveštaje ili zvanična saopšenja Ministarstva odbrane", dodaje sagovornik Forbsa.
U okviru Ministarstva odbrane i Vojske Srbije nalaze se 54 kasarne, 123 vojna kompleksa, 77 vojnih objekata i pet grupa vojnih objekata. Takođe i sedam domova Vojske, pet vojnih aerodroma, jedan vazduhoplovni zavod i baza "Jug".
To se može videti iz Odluke o određivanju naziva vojnih kompleksa i vojnih objekata i njenih izmena, a koja je objavljena u Službenom vojnom listu 2024. godine.
Stalni trošak
Ukoliko obavezni vojni rok bude uveden i redovno se bude sprovodio, država će u tom pogledu imati stalne godišnje troškove, navodi Radulović.
Među njima će biti novčana primanja i troškovi izdržavanja regruta, ishrana i zdravstvena zaštita, stalno održavanje i obnova objekata, obnova i zamena opreme, dodatni troškovi profesionalnog kadra, energenti i komunalne usluge, navodi on.
"U skladu sa tim, ovi rashodi ne bi bili jednokratni, već bi postali deo redovne budžetske potrošnje Ministarstva odbrane, uz moguće varijacije u zavisnosti od broja regruta i trajanja služenja vojnog roka", naglašava sagovornik.
Ceo tekst Forbsa možete pročitati OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Rok za subvencije za kupovinu električnih vozila produžen do 1. decembra
28.09.2026.•
0
Rok za podnošenje zahteva za subvencije za kupovinu novih električnih vozila koji je bio do 30. septembra, produžen je do 1. decembra, objavljeno je u Službenom glasniku.
VJT u Beogradu: Povlačenje donacije ambasade SAD-a nastavak pritisaka Zagorke Dolovac
28.09.2026.•
1
Više javno tužilaštvo u Beogradu ocenjuje da je odluka Ambasade SAD da povuče svoju donaciju "nastavak nezadovoljstva i pritisaka" vrhovnog javnog tužioca Zagorke Dolovac na VJT nakon izbora za Visoki savet tužilaštva.
REM: Bez monitoringa Informera tokom izborne kampanje
28.09.2026.•
3
Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) nije danas postigao dogovor o proširenju spiska medija koji će biti uključeni u monitoring predizborne kampanje.
Na gradilištu u Beogradu pronađena avio-bomba, biće uništena u nedelju
28.09.2026.•
0
Na gradilištu u Beogradu, u Poenkareovoj ulici, prilikom građevinskih radova, pronađena je avio-bomba iz Drugog svetskog rata, teška oko 250 kilograma.
.jpg "Kreni-promeni: Diplomatska predstavništva opstruišu prijave za glasanje u inostranstvu")
Kreni-promeni: Diplomatska predstavništva opstruišu prijave za glasanje u inostranstvu
28.09.2026.•
9
Pokret Kreni-promeni upozorava da im pristižu nova svedočenja građana iz inostranstva da nakon podnošenja zahteva za glasanje van zemlje ne dobijaju odgovore, potvrde o prijemu dokumentacije ili neophodne informacije.
PSG o aboliciji aktivista: Nije milost, već paničan izlazak iz lažnog procesa
28.09.2026.•
3
Iz Pokreta slobodnih građana naveli su da odluka Aleksandra Vučića da abolira 12 novosadskih aktivista, uključujući i bivše članove PSG-a, "nije čin milosti već paničan izazak iz lažnog procesa".
Poverenik: Najbolji način za sprečavanje postizborne tenzije je da institucije rade svoj posao
28.09.2026.•
6
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević ocenio je da je najbolji način za sprečavanje postizborne kulminacije tenzija da institucije rade svoj posao brzo, transparentno i jednako prema svima.
SSP: Za glasanje u inostranstvu prijavljen 44.141 birač u 61 državi
28.09.2026.•
10
Zamenik člana Komisije za reviziju biračkog spiska ispred Stranke slobode i pravde Marko Dimić saopštio je da je, prema njihovim podacima, za glasanje u inostranstvu prijavljen ukupno 44.141 birač u 61 državi.
Predsednik RIK: Za sada 8.210 biračkih mesta u Srbiji
28.09.2026.•
1
Predsednik Republičke izborne komisije (RIK) Vladimir Dimitrijević izjavio je da je broj biračkih mesta u zemlji za vanredne parlamentarne izboru u oktobru za sada 8.210.
Vučić predao dužnost predsednika Ani Brnabić
28.09.2026.•
23
Dojučerašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je sinoć podneo ostavku, predao je danas dužnost predsednici Narodne skupštine Ani Brnabić koja će obavljati funkciju vršioca dužnosti predsednika Republike.
Uspeh mladih informatičara na Balkanskoj olimpijadi, među osvajačima medalja i Filip Jandrić iz Begeča
28.09.2026.•
6
Učenici iz Srbije osvojili su dve medalje na Juniorskoj balkanskoj olimpijadi iz informatike.
BIRODI predložio RIK-u standard za objavljivanje podataka sa izbornih mesta
27.09.2026.•
1
Biro za društvena istraživanja pozvao je Republičku izbornu komisiju da pre narednih izbora javno utvrdi standard za objavljivanje rezultata po biračkom mestu.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - još jedan krug
27.09.2026.•
14
Svakog dana 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Vučić podneo ostavku, Ana Brnabić v. d. predsednika Srbije
27.09.2026.•
68
Prvi na listi "Ujedinjena Srbija - Aleksandar Vučić" podneo je ostavku na mesto predsednika Srbije u Predsedništvu Srbije.
Ljajić: Prvi put imamo priliku da od nas zavisi formiranje vlasti
27.09.2026.•
9
Nosilac liste "Rasim Ljajić - Ljudski" Rasim Ljajić poručio je da ta lista ima priliku da ostvari rezultat od kojeg će zavisiti formiranje buduće vlasti.
Klimatske promene "donele" uzgoj egzotičnog voća u Srbiju
27.09.2026.•
0
Klimatske promene se, uglavnom negativno, odražavaju na sve grane poljoprivrede u Srbiji, pa tako i na voćarstvo. Zbog toga, "zahvaljujući" klimatskim u Srbiji možda uskoro bude moguće gajiti "egzotično" voće.
Komentari 30
Selo
Rade
Bojan
Za ove lažne Novosađane koji bi da nas šalju u vojsku ima samo jedan odgovor, a on se daje uživo.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar