Stranci na ruskom frontu: Ko ode, retko se vrati
Moskva sve češće regrutuje muškarce iz najsiromašnijih zemalja sveta da bi ih poslala na prve linije fronta u Ukrajini, a nekoliko njih govorilo je o tome.
Čarls Mutoka živi u Keniji. Sedamdesetdvogodišnjak oplakuje gubitak svog sina Oskara Kagole Mutoke. U leto 2025. godine, bivši kenijski vojnik otputovao je u Rusiju da tamo radi. Njegov otac kaže da je uzalud pokušavao da ga od toga odvrati. Oskar nije rekao porodici gde tačno ide. Nedelju dana kasnije, poslao je samo fotografiju sebe u vojnoj uniformi. Više nikada nije stupio s njima u kontakt. Nešto kasnije, porodica je saznala za njegovu smrt, piše Dojče vele.
Porodica Oskara Mutoke nije čak ni dobila njegovo telo, uprkos svim apelima kenijskim vlastima. Ipak, u maju 2026, porodica je održala simboličnu komemoraciju i napravila simboličan grob za Oskara kako bi bar imali mesto gde mogu da se pomole.
"Najgore je to što ne znamo da li je i gde je zaista sahranjen. Ili je njegovo telo jednostavno bačeno u šumu u Rusiji", kaže Čarls Mutoka.
Oskar Mutoka jedan od otprilike 27.000 stranaca koliko se procenjuje da ih je Rusija regrutovala da se bore u Ukrajini. Ta brojka potiče od ukrajinske vojnoobaveštajne agencije, HUR. Studija Međunarodne federacije za ljudska prava (FIDH), organizacije "Truth Hounds" i Kazahstanskog međunarodnog biroa za ljudska prava i vladavinu prava (KIBHR) pokazuje da je Rusija uspostavila globalnu mrežu usmerenu na regrutovanje stranaca.
"To regrutovanje cilja ljude u ekonomski, socijalno i pravno nesigurnim situacijama. Metode koje se koriste kreću se od primamljivih ponuda i obmane, pa do prisile", objašnjava Ilja Nusov, jedan od autora studije.
Finansijske i birokratske prepreke
Za mnoge ljude iz najsiromašnijih regiona sveta, plata koju obećava ruska vojska glavni je podsticaj. Oni to vide kao šansu da pobegnu od siromaštva i pomognu svojim porodicama. Upravo zato se kubanski državljanin Joan Viondi Mendoza odlučio za posao u Rusiji. Obećana mu je mesečna plata od 2.000 američkih dolara. Za Kubu, gde je prosečna plata samo 20 dolara, to je ogromna suma.
DW je saznao za priču Joana Mendoze od njegovog brata, Majkla Dura. Duro živi u SAD, gde se leči od raka. Joan je želeo da emigrira kako bi se pridružio svom bratu, ali to su onemogućile finansijske i birokratske prepreke. Ubrzo nakon toga, naišao je na ponudu za posao u Rusiji.
"Joan me pozvao i rekao da je pronašao izlaz. Rekao mi je o 'projektu' u Rusiji", priča Majkl Duro.
U septembru 2023. godine, novinska agencija Rojters snimila je mlade Kubance koji su planirali da odu u Rusiju. Među njima je bio i Joan Mendoza.
"Svi su govorili: 'Radim ovo da ne bih gladovao na Kubi'. Oni tačno znaju gde idu, a i ja", rekao je tada dvadesettrogodišnjak novinarima. Pokazao im je svoju prepisku sa regruterom, koji je napisao: "Ovo je ugovor s ruskom vojskom. Dobićete naše državljanstvo".
Majkl Duro prepričava da je Joan Mendoza poslat na front u Ukrajini, odakle je pokušao da pobegne.
Kontakt s Joanom je izgubljen. Kasnije se njegovo ime pojavilo na spiskovima ubijenih stranih državljana koje je objavila Ukrajina.
Pročitaj još
Stranci kao živi štit
Joan Mendoza i Oskar Mutoka verovatno su bili svesni da odlaze u Rusiju kako bi se borili u ratu u Ukrajini. Međutim, mnogi drugi stranci su prevareni. Obećani su im poslovi u sektorima kao što su građevinarstvo, bezbednost, logistika ili poljoprivreda.
To se dogodilo Armanu Mondolu iz Bangladeša. Mladić se nadao da radom u inostranstvu izvući svoju porodicu iz siromaštva. Njegov otac, farmer, prodao je zemlju i podigao kredit da plati regrutera. Mondolu je rečeno da će raditi u skladištu na pakovanju robe. U Rusiju je ušao preko Saudijske Arabije s turističkom vizom. Tamo je, navodno, bio primoran da potpiše ugovor na ruskom, jeziku koji nije mogao da čita.
Mondol kaže da su on i drugi stranci bili veoma loše tretirani u ruskoj vojsci.
"Kad god smo imali neku misiju, uvek su nas slali napred, a oni su ostajali iza. Koristili su nas kao živi štit i gurali prvo nas u borbu", kaže on.
Tokom jedne od tih misija, vozilo u kojem se nalazio Arman naletelo je na minu. Samo dva putnika su preživela, a Arman je bio jedan od njih. Odveden je u vojnu bolnicu, iz koje je uspeo da pobegne. Ambasada Bangladeša u Moskvi na kraju je pomogla mladiću da se vrati kući. Pa ipak, rat ga i danas proganja.
"Još uvek su mi te slike pred očima, ljude koji umiru, njihove oči, njihova unakažena lica. Kako su ih mine raznele. Kako naleće dron za dronom. Ljudi kojima su otkinuti udovi. Bilo je užasno", seća se Mondol.
Još uvek ima šrapnele u jednoj nozi i jako hramlje dok hoda. Sada mu je još teže da pronađe posao u svom rodnom selu u Bangladešu.
Plaćenici ili žrtve trgovine ljudima?
Stranci koji se bore za Rusiju u Ukrajini često se označavaju kao plaćenici. Međutim, Ilja Nusov objašnjava da se oni, strogo govoreći, prema međunarodnom pravu tako ne kvalifikuju, jer često dobijaju rusko državljanstvo pre nego što se pridruže vojsci.
Neki drugi u početku nisu nameravali da učestvuju u borbenim operacijama. Takvi slučajevi regrutovanja mogu da se klasifikuju kao trgovina ljudima, ako to podrazumeva obmanu, prisilu i transport u svrhu eksploatacije. To je kršenje Konvencije Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, uključujući i tzv. Protokol iz Palerma, koji zabranjuje trgovinu ljudima i koji je ratifikovala većina zemalja, među kojima je i Rusija.
Ruske vlasti insistiraju na tome da svi strani vojnici u ratu u Ukrajini učestvuju dobrovoljno. U martu je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na konferenciji za novinare sa svojim kolegom iz Kenije tvrdio da Rusija nikoga ne regrutuje.
"Dobrovoljci učestvuju u ovoj specijalnoj vojnoj operaciji u potpunosti u skladu s ruskim zakonom", rekao je Lavrov novinarima. DW je zatražio pojašnjenje od ruskog Ministarstva spoljnih poslova, ali do sada nije dobio odgovor.
Sve veći broj stranih regruta
U međuvremenu, regrutovanje stranih državljana privlači sve veću pažnju. Porodice muškaraca koji su tamo otišli protestuju u mnogim zemljama sveta, od Nepala do Perua. Političari, uključujući i indijskog premijera Narendru Modija, pokreću to pitanje tokom sastanaka s Vladimirom Putinom. Prema izveštajima medija, Rusija je u februaru 2026. ograničila regrutovanje građana iz niza "prijateljskih" zemalja. Spisak tih zemalja nije objavljen.
"U nekim slučajevima, to je pomoglo da se barem privremeno smanji ili čak zaustavi priliv boraca iz određenih zemalja", kaže Ilja Nusov.
"Pretpostavljamo, međutim, da Rusija ima načine da to smanjenje regrutovanja na jednoj lokaciji zaobiđe i umesto toga više se fokusira na neku drugu zemlju", dodaje on.
Prema procenama ukrajinskog Koordinacionog štaba za tretman ratnih zarobljenika, Rusija bi za rat tokom 2026. godine mogla da regrutuje do 18.500 ljudi iz inostranstva.
"Umesto da opada, broj regrutovanih stranaca nastavlja da raste", kaže Nusov.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Švedska opozicija levog centra pobedila na izborima
16.09.2026.•
0
Švedska opozicija levog centra pobedila je vladajući desničarski blok sa veoma malom razlikom, preneo je javni emiter SVT na osnovu prebrojavanja 99 odsto glasova sa parlamentarnih izbora u nedelju.
U urušavanju rudnika u Sudanu poginulo 67 ljudi
16.09.2026.•
0
Prilikom urušavanja rudnika zlata u Sudanu poginulo je najmanje 67 ljudi.
Dodik sutra u Tel Avivu, sastaće se sa Netanjahuom
16.09.2026.•
0
Lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik otputovao je u Izrael, gde će se sutra sastati sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom.
Nobelovac Majkl Kremer novi glavni ekonomista Svetske banke
16.09.2026.•
0
Dobitnik Nobelove nagrade Majkl Kremer imenovan je za glavnog ekonomistu Grupacije Svetske banke i potpredsednika za razvojnu ekonomiju.
Tačijev branilac šokiran presudom: "Crni dan za međunarodnu pravdu i tribunal"
16.09.2026.•
2
Branilac Hašima Tačija, Pjer Prosper, izjavio je u Hagu da je šokiran odlukom Specijalizovanih veća da Tači bude osuđen na 25 godina zatvora i da je taj ishod bio unapred određen.
Mnogi građani EU ne znaju ko je Ursula fon der Lajen
16.09.2026.•
6
Istraživanje javnog mnjenja koje je sprovela agencija "Public First" pokazalo je da veliki broj građana Evropske unije ne zna ko je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Fon der Lajen: Predložićemo osnivanje Evropskog saveta za bezbednost
16.09.2026.•
0
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je tokom govora u Evropskom parlamentu o stanju Evropske unije da će Komisija predložiti osnivanje Evropskog saveta za bezbednost.
VIDEO: Troje ljudi poginulo kada se helikopter televizije NBC srušio tokom izveštavanja o nesreći
16.09.2026.•
1
Helikopter američke televizije NBC srušio se u Los Anđelesu i zapalio, pri čemu su poginule najmanje tri osobe.
Fon der Lajen najavljuje ključne buduće poteze EU: Ovo je sedam tema o kojima će govoriti
16.09.2026.•
1
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen danas, 16. septembra će u svom šestom govoru o stanju EU predstaviti naredne korake, od klimatske politike i veštačke inteligencije do odbrane i migracija.
Kina pooštrava ograničenja putovanja za svoje građane: Moguća zabrana izlaska iz zemlje na tri godine
16.09.2026.•
4
Kina je uvela nova pravila kojima dodatno ograničava putovanja svojih građana u inostranstvo.
Sud sprečio da se u naziv Kenedi centra doda Trampovo ime, on preti povlačenjem novca
16.09.2026.•
0
Sud u SAD sprečio je Kenedi centar da u svoj naziv vrati ime trenutnog predsednika SAD Donalda Trampa.
O brzoj pruzi Beograd - Budimpešta: Test punog opterećenja početkom oktobra, vozovi će ići 160 km/h
16.09.2026.•
7
Mađarski ministar saobraćaja David Vitezi rekao je da će mađarski deo pruge Budimpešta - Beograd biti 3. i 4. oktobra testiran simuliranog punog opterećenja.
Lavrov: Planiran sastanak sa Rubijom na marginama Generalne skupštine UN
15.09.2026.•
0
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je danas da planira sastanak sa američkim državnim sekretarom Markom Rubijom na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku.
Protest roditelja ispred Ustavnog suda Crne Gore zbog uslovljavanja pristupa vrtićima vakcinacijom
15.09.2026.•
5
U Podgorici je u toku protest roditelja ispred Ustavnog suda, koji smatraju da država ne bi smela da uslovljava pristup predškolskom obrazovanju vakcinalnim statusom deteta.
Danska pozvala ruskog ambasadora zbog signalnih raketa ispaljenih ka helikopteru
15.09.2026.•
4
Ministar spoljnih poslova Danske Lars Loke Rasmusen kritikovao je danas Rusiju zbog toga što je ispalila dve signalne rakete ka danskom vojnom helikopteru u međunarodnim vodama kod obale Danske.
Srbija glavna tema u Kongresu SAD: Obe stranke zainteresovane za predstojeće izbore
15.09.2026.•
3
Novinarka Glasa Amerike Jovana Đurović navela je da je Srbija bila dominantna tema tokom današnjeg pretresa o Zapadnom Balkanu u Kongresu SAD.
Sabotaža na holandskoj železnici: Metalne cevi postavljene na šine širom zemlje
15.09.2026.•
1
Zbog moguće sabotaže došlo je do ozbiljnih poremećaja u železničkom saobraćaju u delovima Holandije, uključujući i Amsterdam, saopštila je državna kompanija za železničku infrastrukturu.
Nova mađarska vlada podnela krivičnu prijavu protiv Sijarta zbog skupih privatnih letova
15.09.2026.•
3
Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban izjavila je da je podnela krivičnu prijavu protiv bivšeg ministra Petera Sijarta i njegovog tima.
Bil Gejts: Nije moguće iskoreniti male boginje zbog oklevanja sa vakcinacijom u bogatim zemljamaS
15.09.2026.•
0
Američki milijarder i filantrop Bil Gejts izjavio je da oklevanje u vezi sa vakcinacijom u bogatim zemljama znači da trenutno nije moguće okončati male boginje kao globalnu pretnju po javno zdravlje.
SAD prvi put potvrdile da su rasporedile svemirsko oružje u orbiti Zemlje
15.09.2026.•
6
Sjedinjene Američke Države prvi put su javno potvrdile da su rasporedile svemirsko oružje u Zemljinoj orbiti, navodeći da je ono potrebno za zaštitu američkih snaga od neprijateljskih dejstava, preneo je BBC.
Britanac pred sudom priznao da je 20 godina drogirao i silovao svoju suprugu
15.09.2026.•
0
Muškarac u Velikoj Britaniji izjasnio se krivim za drogiranje i seksualno zlostavljanje svoje supruge tokom 20 godina, a priznao je i da je u tom periodu počinio 60 krivičnih dela.
Komentari 4
Plaćač poreza
Relja
Rusija je pokrenula SVO da Rusi u ukrajini izbegnu sudbinu Srba u Hrvatskoj!!!
Mnogo je više stranih plaćenika izginulo u uniformama ukrajinske vojske...
Mile
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar