Stranci na ruskom frontu: Ko ode, retko se vrati

Autor: Dojče vele (Anastasija Klajn)

Info
28.07.2026.
14:00 > 13:34
Moskva sve češće regrutuje muškarce iz najsiromašnijih zemalja sveta da bi ih poslala na prve linije fronta u Ukrajini, a nekoliko njih govorilo je o tome.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u
Stranci na ruskom frontu: Ko ode, retko se vrati
Foto: Magnific
Čarls Mutoka živi u Keniji. Sedamdesetdvogodišnjak oplakuje gubitak svog sina Oskara Kagole Mutoke. U leto 2025. godine, bivši kenijski vojnik otputovao je u Rusiju da tamo radi. Njegov otac kaže da je uzalud pokušavao da ga od toga odvrati. Oskar nije rekao porodici gde tačno ide. Nedelju dana kasnije, poslao je samo fotografiju sebe u vojnoj uniformi. Više nikada nije stupio s njima u kontakt. Nešto kasnije, porodica je saznala za njegovu smrt, piše Dojče vele.
 
Porodica Oskara Mutoke nije čak ni dobila njegovo telo, uprkos svim apelima kenijskim vlastima. Ipak, u maju 2026, porodica je održala simboličnu komemoraciju i napravila simboličan grob za Oskara kako bi bar imali mesto gde mogu da se pomole.
"Najgore je to što ne znamo da li je i gde je zaista sahranjen. Ili je njegovo telo jednostavno bačeno u šumu u Rusiji", kaže Čarls Mutoka.
 
Oskar Mutoka jedan od otprilike 27.000 stranaca koliko se procenjuje da ih je Rusija regrutovala da se bore u Ukrajini. Ta brojka potiče od ukrajinske vojnoobaveštajne agencije, HUR. Studija Međunarodne federacije za ljudska prava (FIDH), organizacije "Truth Hounds" i Kazahstanskog međunarodnog biroa za ljudska prava i vladavinu prava (KIBHR) pokazuje da je Rusija uspostavila globalnu mrežu usmerenu na regrutovanje stranaca.
 
"To regrutovanje cilja ljude u ekonomski, socijalno i pravno nesigurnim situacijama. Metode koje se koriste kreću se od primamljivih ponuda i obmane, pa do prisile", objašnjava Ilja Nusov, jedan od autora studije.
Finansijske i birokratske prepreke
 
Za mnoge ljude iz najsiromašnijih regiona sveta, plata koju obećava ruska vojska glavni je podsticaj. Oni to vide kao šansu da pobegnu od siromaštva i pomognu svojim porodicama. Upravo zato se kubanski državljanin Joan Viondi Mendoza odlučio za posao u Rusiji. Obećana mu je mesečna plata od 2.000 američkih dolara. Za Kubu, gde je prosečna plata samo 20 dolara, to je ogromna suma.
 
DW je saznao za priču Joana Mendoze od njegovog brata, Majkla Dura. Duro živi u SAD, gde se leči od raka. Joan je želeo da emigrira kako bi se pridružio svom bratu, ali to su onemogućile finansijske i birokratske prepreke. Ubrzo nakon toga, naišao je na ponudu za posao u Rusiji.
 
"Joan me pozvao i rekao da je pronašao izlaz. Rekao mi je o 'projektu' u Rusiji", priča Majkl Duro.
 
U septembru 2023. godine, novinska agencija Rojters snimila je mlade Kubance koji su planirali da odu u Rusiju. Među njima je bio i Joan Mendoza.
 
"Svi su govorili: 'Radim ovo da ne bih gladovao na Kubi'. Oni tačno znaju gde idu, a i ja", rekao je tada dvadesettrogodišnjak novinarima. Pokazao im je svoju prepisku sa regruterom, koji je napisao: "Ovo je ugovor s ruskom vojskom. Dobićete naše državljanstvo".
 
Majkl Duro prepričava da je Joan Mendoza poslat na front u Ukrajini, odakle je pokušao da pobegne.
 
Kontakt s Joanom je izgubljen. Kasnije se njegovo ime pojavilo na spiskovima ubijenih stranih državljana koje je objavila Ukrajina.
Stranci kao živi štit
 
Joan Mendoza i Oskar Mutoka verovatno su bili svesni da odlaze u Rusiju kako bi se borili u ratu u Ukrajini. Međutim, mnogi drugi stranci su prevareni. Obećani su im poslovi u sektorima kao što su građevinarstvo, bezbednost, logistika ili poljoprivreda.
 
To se dogodilo Armanu Mondolu iz Bangladeša. Mladić se nadao da radom u inostranstvu izvući svoju porodicu iz siromaštva. Njegov otac, farmer, prodao je zemlju i podigao kredit da plati regrutera. Mondolu je rečeno da će raditi u skladištu na pakovanju robe. U Rusiju je ušao preko Saudijske Arabije s turističkom vizom. Tamo je, navodno, bio primoran da potpiše ugovor na ruskom, jeziku koji nije mogao da čita.
 
Mondol kaže da su on i drugi stranci bili veoma loše tretirani u ruskoj vojsci.
 
"Kad god smo imali neku misiju, uvek su nas slali napred, a oni su ostajali iza. Koristili su nas kao živi štit i gurali prvo nas u borbu", kaže on.
 
Tokom jedne od tih misija, vozilo u kojem se nalazio Arman naletelo je na minu. Samo dva putnika su preživela, a Arman je bio jedan od njih. Odveden je u vojnu bolnicu, iz koje je uspeo da pobegne. Ambasada Bangladeša u Moskvi na kraju je pomogla mladiću da se vrati kući. Pa ipak, rat ga i danas proganja.
 
"Još uvek su mi te slike pred očima, ljude koji umiru, njihove oči, njihova unakažena lica. Kako su ih mine raznele. Kako naleće dron za dronom. Ljudi kojima su otkinuti udovi. Bilo je užasno", seća se Mondol.
 
Još uvek ima šrapnele u jednoj nozi i jako hramlje dok hoda. Sada mu je još teže da pronađe posao u svom rodnom selu u Bangladešu.
 
Plaćenici ili žrtve trgovine ljudima?
 
Stranci koji se bore za Rusiju u Ukrajini često se označavaju kao plaćenici. Međutim, Ilja Nusov objašnjava da se oni, strogo govoreći, prema međunarodnom pravu tako ne kvalifikuju, jer često dobijaju rusko državljanstvo pre nego što se pridruže vojsci.
 
Neki drugi u početku nisu nameravali da učestvuju u borbenim operacijama. Takvi slučajevi regrutovanja mogu da se klasifikuju kao trgovina ljudima, ako to podrazumeva obmanu, prisilu i transport u svrhu eksploatacije. To je kršenje Konvencije Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, uključujući i tzv. Protokol iz Palerma, koji zabranjuje trgovinu ljudima i koji je ratifikovala većina zemalja, među kojima je i Rusija.
 
Ruske vlasti insistiraju na tome da svi strani vojnici u ratu u Ukrajini učestvuju dobrovoljno. U martu je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na konferenciji za novinare sa svojim kolegom iz Kenije tvrdio da Rusija nikoga ne regrutuje.
 
"Dobrovoljci učestvuju u ovoj specijalnoj vojnoj operaciji u potpunosti u skladu s ruskim zakonom", rekao je Lavrov novinarima. DW je zatražio pojašnjenje od ruskog Ministarstva spoljnih poslova, ali do sada nije dobio odgovor.
 
Sve veći broj stranih regruta
 
U međuvremenu, regrutovanje stranih državljana privlači sve veću pažnju. Porodice muškaraca koji su tamo otišli protestuju u mnogim zemljama sveta, od Nepala do Perua. Političari, uključujući i indijskog premijera Narendru Modija, pokreću to pitanje tokom sastanaka s Vladimirom Putinom. Prema izveštajima medija, Rusija je u februaru 2026. ograničila regrutovanje građana iz niza "prijateljskih" zemalja. Spisak tih zemalja nije objavljen.
 
"U nekim slučajevima, to je pomoglo da se barem privremeno smanji ili čak zaustavi priliv boraca iz određenih zemalja", kaže Ilja Nusov.
 
"Pretpostavljamo, međutim, da Rusija ima načine da to smanjenje regrutovanja na jednoj lokaciji zaobiđe i umesto toga više se fokusira na neku drugu zemlju", dodaje on.
 
Prema procenama ukrajinskog Koordinacionog štaba za tretman ratnih zarobljenika, Rusija bi za rat tokom 2026. godine mogla da regrutuje do 18.500 ljudi iz inostranstva.
 
"Umesto da opada, broj regrutovanih stranaca nastavlja da raste", kaže Nusov.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

RUSIJA rat u Ukrajini stranci plaćenici

Komentari 4

Hronološki Najpopularniji

  • Plaćač poreza

    28.07.2026 • 21:10
    Ljubitelji rusije i komentatori koji brane, opravdavaju rusku agresiju i podržavaju rusiju treba da se prijave. Oni će preživeti. A ne da se ovde prave hrabri.

  • Relja

    28.07.2026 • 18:41
    Rusija je vojno intervenisala u ukrajini,čim su oduzeta prava ruskom narodu u istoj i kad su ukrjinske vojne snage vojno intervenisale u Donbasu sa ciljem proterivanja Rusa!!!
    Rusija je pokrenula SVO da Rusi u ukrajini izbegnu sudbinu Srba u Hrvatskoj!!!
    Mnogo je više stranih plaćenika izginulo u uniformama ukrajinske vojske...

  • Mile

    28.07.2026 • 18:03
    Prijatelju, Rusija je napala Ukrajinu. Taj plan odavno postoji. To nema veze sa zapadom. Da malo vise slusas sta Putin govori bilo bi ti jasno.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 4 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Podneta prijava protiv Vučevića zbog dnevnica za miting SNS-a: Advokat o tome kolike su šanse da bude osuđen
Podneta prijava protiv Vučevića zbog dnevnica za miting SNS-a: Advokat o tome kolike su šanse da bude osuđen
Masovna tuča radnika na gradilištu u Novom Sadu
Masovna tuča radnika na gradilištu u Novom Sadu
Vučić obećao 6.000 dinara svim punoletnima u septembru, ali u Fondu fali 85 miliona evra
Vučić obećao 6.000 dinara svim punoletnima u septembru, ali u Fondu fali 85 miliona evra

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

BMW smanjuje broj zaposlenih za 8.000

BMW smanjuje broj zaposlenih za 8.000

29.07.2026.• 1
Nemački proizvođač automobila BMW smanjiće broj zaposlenih za 8.000 do kraja 2027. godine kroz program dobrovoljnog otpuštanja, preneo je danas briselski portal Politiko.
Iza kupovine Mundijala stoji brat Trampovog zeta?

Iza kupovine Mundijala stoji brat Trampovog zeta?

29.07.2026.• 3
Namera FIFA da privatizuje svoju novu komercijalnu podružnicu, uz pomoć firme rizičnog kapitala povezane sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, privukla je pažnju i u sedištu Evropske unije u Briselu.
Najkomentarisanije