MMF o Zapadnom Balkanu: Pristupanje EU nudi ubrzanje rasta i bolji životni standard
Direktorka MMF Kristalina Georgijeva izjavila je da je proširenje EU ponovo na dnevnom redu, od čega će koristi imati i MMF, kao i postojeće i buduće članice Unije.
Foto: 021.rs
Ona je dodala da se uskoro u Rimu otvara centar za zemlje Zapadnog Balkana i Moldaviju - Centar za tehničku pomoć Jugoistočne Evrope (SEETAC).
"Oduševljeni smo što je proširenje ponovo na dnevnom redu EU, a brojne zemlje žele da se pridruže u narednim godinama. Ovo je izuzetno pozitivno. U MMF-u smo videli ogromne koristi od proširenja, kako za nove tako i za postojeće članice EU. Zaista, možemo reći da proširenje aktivira motor konvergencije (usklađivanja), što je, po mom mišljenju, najvažniji izum 20. veka", rekla je Georgijeva u Centru za evropske političke studije (CEPS) u Briselu.
Ona je u tom centru predstavila novi izveštaj posvećen pristupu EU i Zapadnom Balkanu u kojem se navodi da članstvo u EU nudi jedinstvenu priliku za ubrzanje rasta i podizanje životnog standarda zemljama kandidatima.
"Danas pokrećemo novi dokument koji se posebno fokusira na Zapadni Balkan i Moldaviju, zemlje u procesu pridruživanja koje dele određene ekonomske karakteristike. Istovremeno, prepoznajemo važnost kontinuiranog angažovanja sa drugim zemljama koje žele da se pridruže, uključujući Ukrajinu", rekla je Georgijeva.
Ona je dodala da MMF pomaže svim ovim zemljama, kroz savete o politikama i razvoj kapaciteta.
Prema njenim rečima, za nekoliko nedelja, uz podršku razvojnih partnera (Italije, Evropske komisije, Grčke i Luksemburga) i zemalja korisnika, MMF pokreće novi centar za razvoj kapaciteta u Rimu za zemlje Zapadnog Balkana i Moldaviju - Centar za tehničku pomoć Jugoistočne Evrope (SEETAC).
SEETAC će se pridružiti drugom centru MMF-a u Beču koji pruža obuku zemljama poput Ukrajine. Zajedno, ovi centri MMF-a dopunjuju rad Fonda za razvoj kapaciteta Ukrajine, kao i program Fonda za Ukrajinu MMF-a.
"Za mene je proširenje više od političkog pitanja. To je lično. Odrastajući u Bugarskoj, znam kakvu priliku donosi evropska integracija. Jer je pridruživanje EU učinilo život opipljivo boljim za ljude moje zemlje", rekla je Georgijeva.
Najveći talas proširenja do sada dogodio se 2004. godine, a zatim je usledilo proširenje 2007. godine. Svetski rast je 2004. godine dostigao 5,3 procenta. Trgovina je cvetala, a globalni lanci snabdevanja su postajali sve integrisaniji, na veliku korist evropskih firmi.
"Sada je projektovano da će globalni rast ove godine biti oko tri procenta. Trgovinska ograničenja i geopolitičke tenzije su visoke i rastu, a Evropa se suočava sa značajnim demografskim i fiskalnim pritiscima. Ako proširenje EU bude dobro sprovedeno, ono može da pružiti prekopotreban podsticaj rastu u Evropi - i za zemlje kandidate i za postojeće članice", rekla je ona.
Georgijeva je ocenila da svet postaje sve teže mesto, a proširenje i produbljivanje jedinstvenog tržišta EU učiniće Evropu jačom i otpornijom.
Prema njenim rečima, da bi proširenje podiglo životni standard, ono zaista mora biti dobro urađeno - zemlje kandidati moraju da sprovedu smele domaće reforme, a EU mora da pruži razumnu podršku.
Zemlje kandidati imaju dobit pristupanjem u EU, jer odgovor uglavnom leži u većoj produktivnosti. Produktivnost čini otprilike dve trećine ukupnog povećanja prihoda od pristupanja, rekla je ona.
Ali produktivnost ne dolazi magično sa članstvom u EU. Mora se zaslužiti. Ona nastaje kada lokalni i strani investitori i preduzeća vide nove mogućnosti u zemljama u procesu pristupanja. Ona nastaje kada firme inoviraju, investiraju i takmiče se, dodala je direktorka MMF.
Georgijeva je naglasila da zemlje kandidati treba efikasno da primene pravnu tekovinu EU i izbegavaju praznine i nepotrebno prilagođavanje ili prekoračenje jer to umanjuje koristi od integracije.
"Ali i EU ima mnogo posla. Dobici od pristupanja biće veći – za sve – ako jedinstveno tržište postane dublje i besprekornije. Proširenje i produbljivanje jedinstvenog tržišta treba posmatrati kao dopune - veća Evropa može biti jača Evropa - ali mnogo više ako je integrisanija Evropa", dodala je Georgijeva.
MMF o Zapadnom Balkanu: Pristupanje EU nudi ubrzanje rasta i bolji životni standard
Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je u novom izveštaju posvećenom pristupu Evropskoj uniji (EU) i Zapadnom Balkanu da članstvo u EU nudi "jedinstvenu priliku za ubrzanje rasta i podizanje životnog standarda" zemljama kandidatima.
U izveštaju "Premošćavanje granica: Maksimalno iskorišćavanje pristupanja EU" (Bridging Borders: Making the Most of EU Accession), MMF navodi da bi Bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika u zemljama Zapadnog Balkana mogao da poraste za oko jednu trećinu u roku od jedne decenije pod određenim uslovima.
Ostvarivanje ovog potencijala zahtevaće tri međusobno pojačavajuće sile: domaće strukturne reforme utemeljene u pravnim tekovinama EU, dublju integraciju u jedinstveno tržište i efikasno korišćenje sredstava EU, što bi u velikoj meri slično doprinelo ukupnom dobitku, navodi se u izveštaju i dodaje da ke put ka prosperitetu je rast produktivnosti, koji čini dve trećine povećanja prihoda, vođen jačim institucijama, boljim upravljanjem i dinamičnijim privatnim sektorom.
MMF navodi da će postojeće članice EU takođe će imati koristi, posebno ako Evropa nastavi da produbljuje svoje jedinstveno tržište i omogući sve prednosti trgovine robom i uslugama, kapitalom, radom i integracijom tržišta energije.
Šest zemalja Zapadnog Balkana i Moldavija produbile su veze sa EU i napreduju na putu pristupanja, mada različitim brzinama. Zemlje kandidati pokazuju značajne razlike u prihodima u odnosu na članice EU, što ukazuje na značajan neostvareni potencijal rasta i usklađivanje.
Tokom proteklih 25 godina, usklađivanje prihoda u EU je bila brza, uglavnom vođena zemljama koje su se pridružile EU od 2004. godine pa nadalje. Nasuprot tome, zemlje Zapadnog Balkana i Moldavija su postigle lošije rezultate.
Da bi se ojačala institucionalna spremnost i podržala usklađenost, EU je uvela Planove rasta za Zapadni Balkan i Moldaviju.
Institucionalni fond za reforme i rast Zapadnog Balkana obezbeđuje šest milijardi evra, odnosno 3,3 odsto BDP-a regiona za 2025. godinu - u vidu grantova i povlašćenih kredita za period 2024-27, navodi se u izveštaju.
Pročitaj još
Za Moldaviju, finansiranje iznosi 1,9 milijardi evra (10,5 odsto BDP-a za 2025. godinu) za period 2025-27.
Pristupanje može ubrzati usklađivanje kroz nekoliko međusobno pojačavajućih kanala.
Integracija u jedinstveno tržište - kroz slobodno kretanje robe, usluga, kapitala i radne snage - proširuje veličinu tržišta proizvoda i faktora, jača konkurenciju i olakšava transfer tehnologije.
Usvajanje pravnih tekovina EU poboljšava upravljanje, regulatorni kvalitet i kredibilitet politike, smanjujući neizvesnost i snižavajući premije rizika, što zauzvrat može podržati priliv kapitala.
Pristup finansiranju EU za infrastrukturu i institucionalni razvoj povećava javni kapital i privlači privatne investicije.
Jače investicije i usvajanje tehnologije povećavaju produktivnost rada i rast plata, poboljšavajući rezultate na tržištu rada i pomažući u ublažavanju spoljnih migracija čineći domaće mogućnosti atraktivnijim, dodaje se u opširnom izveštaju.
Razlike trenutnih kandidata uglavnom se podudaraju sa onima iz rundi pristupanja 2007. i 2013. godine. Međutim, zemlje koje su pristupile 2004. godine imale su bolje rezultate u upravljanju, posebno za kontrolu korupcije i vladavinu prava, i nastavile su da postižu neke od najjačih rezultata produktivnosti i usklađivanja nakon pristupanja.
Trenutni okviri monetarne politike i deviznog kursa, posebno relevantni za upravljanje dinamikom tranzicije – uglavnom odražavaju one iz prethodnih rundi pristupanja. Među trenutnim kandidatima, Albanija, Moldavija, Severna Makedonija i Srbija održavaju režime deviznog kursa koji se kreću od plutajućeg do de fakto stabilizovanog, dok Bosna i Hercegovina, Kosovo i Crna Gora nemaju nezavisnu monetarnu politiku.
Slična podela karakterisala je ranije runde pristupanja: neke zemlje su zadržale monetarnu nezavisnost čak i nakon pristupanja EU (na primer, Češka, Mađarska, Poljska i Rumunija), dok su je druge odustale pre pristupanja (na primer, baltičke zemlje i Bugarska), dodaje se u izveštaju MMF-a.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Riter nasledio Lauru Koveši na čelu tužilaštva EU
01.11.2026.•
0
Istaknuti nemački pravnik Andres Riter danas je započeo sedmogodišnji mandat glavnog tužioca u Kancelariji javnog tužioca Evropske unije (EPPO).
Kriza troškova života: Kolika su primanja potrebna za udoban život u Evropi?
01.11.2026.•
1
Udoban život za različite ljude znači različite stvari.
Bugari danas glasaju u drugom krugu predsedničkih izbora
01.11.2026.•
0
Građani Bugarske danas glasaju u drugom krugu predsedničkih izbora, koji su protekli u znaku bezbednosnih pretnji u regionu i ekonomskih briga u zemlji.
FOTO: Premijer Etiopije poslao ministre na vojnu obuku
01.11.2026.•
0
Premijer Etiopije Abij Ahmed organizovao je vojnu obuku za ministre svog kabineta i druge visoke državne zvaničnike, navodeći da disciplina oružanih snaga može doprineti stvaranju sposobnijih lidera i razvoju zemlje.
Mađar za 4. novembar najavio objavljivanje dosijea tajne policije iz komunističkog doba
01.11.2026.•
0
Mađarski premijer Peter Mađar najavio je da će njegova stranka TISA ispuniti predizborno obećanje i 4. novembra objaviti dosijee bivše tajne policije iz vremena "socijalističke diktature" u Mađarskoj.
U Hrvatskoj od danas obavezna dnevna svetla
01.11.2026.•
0
U Hrvatskoj od danas, 1. novembra, počinje obaveza korišćenja dnevnih ili kratkih svetala na motornim vozilima tokom vožnje danju, a vozačima koji ne budu poštovali propis preti kazna od 30 evra.
Rusima od danas potrebne vize za Crnu Goru, Rusija isto uzvraća od kraja decembra
01.11.2026.•
1
Crna Gora od danas, 1. novembra uvodi vizni režim za državljane Belorusije, Kine, Rusije, Saudijske Arabije i Turske, u okviru usklađivanja vizne politike sa politikom EU.
Bernam: Britanski građani ne mogu da plaćaju odštetu za ropstvo
01.11.2026.•
2
Građani Velike Britanije ne mogu da snose finansijsku odgovornost i plaćaju odštetu za istorijske nepravde transatlantske trgovine robljem.
U Francuskoj privedeno 511 osoba na protestima
31.10.2026.•
2
Francuski ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez izjavio je večeras da je na celoj teritoriji zemlje tokom protesta privedeno 511 ljudi, preneo je pariski list Mond.
Tramp ponovo obećao 5.000 dolara svakom Amerikancu u slučaju pobede republikanaca
31.10.2026.•
7
Američki predsednik Donald Tramp ponovo je obećao Amerikancima po 5.000 dolara u slučaju pobede Republikanske partije na izborima za Kongres, zakazanim u utorak, 3. novembra.
Učesnici protesta u Tirani bacali Molotovljeve koktele na policiju
31.10.2026.•
1
Učesnici protesta u Tirani bacili su danas veliki broj Molotovljevih koktela prema policijskom kordonu koji je obezbeđivao zgradu Ministarstva prosvete, dok je policija koristila vodene topove, prenosi Euronjuz.
Incidenti na kraju protestnih šetnji u Francuskoj
31.10.2026.•
0
U Parizu i drugim francuskim gradovima došlo je do incidenata na kraju demonstracija održanih danas širom zemlje, izazvanih nezadovoljstvom zbog troškova života i opterećenih javnih službi.
Kamala Haris pozvala na veliku izlaznost na izbore za Kongres
31.10.2026.•
2
Bivša potpredsednica SAD Kamala Haris pozvala je građane da u velikom broju izađu na izbore za Kongres sledeće nedelje.
Preminuo Mišo Kovač
31.10.2026.•
18
Preminuo je pevač Mišo Kovač, koji je tokom gotovo pola veka karijere prodao više od 20 miliona ploča.
Francuski sindikati srednjoškolaca i studenata pozivaju na blokade od utorka
31.10.2026.•
2
Sindikati srednjoškolaca i studenata Francuske pozvali su danas, pred početak protesta u Parizu, na blokadu obrazovnih ustanova od narednog utorka, piše pariski list Mond.
Kriza u Ustavnom sudu Poljske: Predsednik sazvao hitne konsultacije svih stranaka
31.10.2026.•
3
Predsednik Poljske Karol Navrocki sazvao je hitne konsultacije parlamentarnih stranaka nakon događaja u Ustavnom sudu, gde je došlo do sukoba oko rukovođenja tom institucijom.
Gasi se ruski list Novaja Gazeta: "Ubili su nas"
30.10.2026.•
4
Nezavisni ruski list Novaja Gazeta saopštio je da prestaje sa radom zbog pritiska ruskih vlasti.
Lav Četrnaesti prvi papa koji je glasao na američkim izborima
30.10.2026.•
0
Papa Lav Četrnaesti postao je prvi papa u istoriji koji je glasao na izborima u SAD i to na izborima u kojima se odlučuju o budućnosti Amerike dok era Donalda Trampa polako ističe.
MOL ponovo pokrenuo rafineriju u Mađarskoj: Sanacija postrojenja oštećenog u požaru koštala 50 miliona evra
30.10.2026.•
1
Mađarska naftna kompanija MOL ponovo je pokrenula punim kapacitetom postrojenje AV3 za destilaciju sirove nafte u rafineriji Dunav, u mestu Sazhalombata, nedaleko od Budimpešte, koje je oštećeno prošle godine.
Mitropolit Joanikije: Đukanović nam je nudio da se odvojimo od Beograda
30.10.2026.•
7
Mitropolit crnogorsko-primorski SPC Joanikije izjavio je da je nekadašnji predsednik Crne Gore Milo Đukanović svojevremeno predlagao predstavnicima Mitropolije da se odvoje od Beograda i kažu šta im je potrebno zauzvrat.
Preminuo glumac Patrik Stjuart
29.10.2026.•
20
Britanski glumac Patrik Stjuart preminuo je u 86. godini u Los Anđelesu, nakon "kratke i potresne borbe" sa Alchajmerovom bolešću i demencijom, saopštila je njegova portparolka Keli Buš Novak, prenosi AP.
Komentari 8
Ciazzo Limanese
Nepripadnik
w/e
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar