Kako stati na put neregistrovanim firmama?

Poreznici su od septembra prošle godine do početka maja otkrili oko dvesta neregistrovanih preduzeća, ali im je posao otežavalo to što u privatan posed, gde se takva delatnost najčešće obavlja, nisu mogli da uđu bez sudskog naloga.

Zato do kraja ove godine očekuju značajne rezultate u otkrivanju nelegalnih firmi.

Osim što je doneo objedinjeno delovanje inspekcijskih službi, zakon koji je na snazi od ovog meseca otklonio je prepreke i u kontrolisanju neregistrovanih firmi.

Duže od dve decenije sa dvadesetak zaposlenih, jagodinska firma grđevinskog materijala, posluje poštujući sve propise. Na česte kontrole nadležnih se ne žale, ali im nelojalna konkurencija kolega koji izbegavaju dažbine državi i zato nude povoljnije cene i te kako smeta.

"Lako nas je naći, lako nas je kontrolisati, ali pravi zadatak su novi poreski obveznici, novi prihod i tu bi trebalo da se ogleda snaga i uloga i doprinos svake inspekcije, posebno tržišne i poreske", kaže Stanojlo Malenović, vlasnik firme "Gramat".

I pored toga što do sada u privatni posed nisu mogli bez naloga i pomoći policije, Poreznici su za osam meseci uradili 270 kontrola takvih lokacija, u 195 slučajeva otkriveno je nelegalno poslovanje. Vrednost utvrđenog poreza i oduzete robe prelazi 15 miliona dinara. Uz novi zakon, poreznici veliku pomoć očekuju od opštinskih inspekcija.

Marko Marinković, zamenik direktora Poreske uprave kaže da će zakon značajno pomoći ne samo Poreskoj upravi, već i celoj državnoj upravi, jer se upravo sa njim vrši sinergija nadležnih državnih organa u borbi protiv suive ekonomije i nelegalnih delatnosti.

Među onima koji su nelegalno poslovali, najviše je stolara, auto-mehaničara, frizera i kozmetičara. Koliko firmi posluje u najtamnijoj nijansi sive ekonomije, nije lako utvrditi, kažu stručnjaci. "Međutim, neke firme koje rade legalno u sličnim delatnostima, pokušale su da izračunaju koliko je onih koji njima prave nelojalnu konkurenciju i kada se ti podaci saberu iz više različitih istraživanja u Srbiji ta brojka je negde između 30 i 40 hiljada", kaže Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.

Posebno mesto u toj grupi zauzima proizvodnja kolača, zimnice, keteringa i prodaja preko interneta. Takve firme bi trebalo stimulisati da pređu u legalno poslovanje. "Ovde prosto treba primeniti ono što je primenjeno u više od 20 zemalja EU a to je da se pre svega ovakvim licima koja, koja bi otvorila firme i zaposlila sebe i članove porodice, porezi i doprinosi u prvih godinu-dve ukinu ili smanje", kaže Rajić.

Neregistrovane firme bi prelaskom u legalne mogle promeniti i sliku nezaposlenosti u Srbiji. Prema nekim procenama, za osetan pad nezaposlenosti dovoljno je oko 60.000 novih malih preuzeća.