Za pozajmicu od 1000 evra, vraća se trostruko više

Vreme kada je nezaposlenost velika, plate male, a banke oprezne, savršeno pogoduje raznim prevarantima i drugim sitnim koristoljupcima, spremnim da uvećaju tuđu nesreću i svoju korist. Danas je ponovo takvo vreme.

Iako je zelenašenje zabranjeno zakonom, uz pretnju višegodišnjim zatvorom, u Srbiji se na propise malo ko obazire. Samo na veb-strani goglasi.com u ovom trenutku postoji 288 oglasa označenih sa "pozajmice" i 725 oglasa označenih sa "krediti". Očigledno da se niko od oglašivača ne plaši da će njegov broj okrenuti policija.

A kada se jedan od tih brojeva pozove, u ovom slučaju dobijen preko letka ubačenog u poštansko sanduče, dobiju se sledeće informacije. Kamata je 20 odsto - mesečno. Ukupno, to je tričavih 240 procenata kamate za godinu dana. U poređenju s tim, banke su pravi sveci.

To nije sve. Kao prava kreditna institucija, zelenaši ne daju novac "na lepe oči", već traže zalogu. Za sve zajmove veće od 200 evra potrebno je dati robu duplo veće vrednosti. Šta je prihvatljiva zaloga i da li ćete dobiti zajam, zavisi od toga šta "saradnik" ljubazne gospođice koja se javlja na telefon odluči. "Saradnik" nije tu, već u kancelariju "dolazi po potrebi".

"Firma" stvarno ima kancelariju, i to u jednom od beogradskih tržnih centara, a iako se u letku navodi i ime i radno vreme - nije registrovana. Dakle, "firma" nije stvarna, ali "saradnik" sigurno jeste. Zelenaški biznis je toliko razgranat i dobro organizovan da iste "firme" nude zajmove po čitavom regionu - u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni, Makedoniji i Crnoj Gori. Samo Slovenija fali pa da SFRJ bude kompletna. I niko ih ne zaustavlja uprkos tome što se čak ni ne kriju i uprkos tome što su propisi sasvim jasni, piše Danas.

Zakonom o bankama određeno je da se niko osim banke ne može baviti davanjem kredita. Članom 136 ovog zakona propisano je i da će onaj ko se bez dozvole Narodne banke bavi davanjem kredita biti kažnjen zatvorom do pet godina.

"Ako je ... pribavljena imovinska korist čiji iznos prelazi 100.000 dinara, učinilac će se kazniti kaznom zatvora od jedne do osam godina, a ako iznos te koristi prelazi 1.500.000 dinara, učinilac će se kazniti kaznom zatvora od dve do deset godina", precizira se u zakonu.

Kazne predviđa i Krivični zakon: "Ko za davanje novca ili drugih potrošnih stvari na zajam nekom licu primi ili ugovori za sebe ili drugog nesrazmernu imovinsku korist, iskorišćavajući teško imovinsko stanje, teške prilike, nuždu, lakomislenost ili nedovoljnu sposobnost za rasuđivanje oštećenog, kazniće se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom ... Ako su uz to nastupile teške posledice za oštećenog ili je učinilac pribavio imovinsku korist u iznosu koji prelazi 450.000 dinara, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom", a ako je korist veća od 1,5 miliona dinara, kazna je do osam godina. Onih 725 oglasa sa početka teksta svedoče da su ove kazne ostale mrtvo slovo na papiru.