14. februar: Sveti Trifun vs Dan zaljubljenih

Sveti Trifun obeležavaju pravoslavni vernici i on je čuvar vinograda i drugih useva, ali i zaštitnik naselja od poplava ili grada. U vinogradarskim krajevima Vojvodine i Srbije on je često slava vinogradara i gostioničara.

S druge strane, rimokatolička crkva danas slavi uspomenu na episkopa Valentina koji je zbog venčanja jednog para u eri Rimskog carstva izgubio glavu. Zato je on postao pokrovitelj zaljubljenih i to još u XIV veku. I u pravoslavlju se obeležava Sveti Valentin, ali 13. avgusta i ne kao zaštitnik zaljubljenih.

Tradicija vs potrošnja

Na današnji dan se širom sveta pošalje preko milijardu čestitki, a muškarci troše dvostruko više novca nego žene. Navodno, zaprosi se bar 10 miliona žena, a mnogi parovi upravo se venčaju u narednih nekoliko meseci.

Deo građana u Srbiji ipak smatra da je Dan zaljubljenih, pre svega, praznik konzumerizma, dok drugi ukazuju da je to dan poklanjanja i osećanja.

Anketa koju je sproveo 021.rs potvrdila je podeljenost među građanima, kada je reč o tome šta se praznikuje na 14. februar. Oni koji su bili na strani Svetog Trifuna, svoje opredeljenje su najčešće objašnjavali "tradicijom", "pravoslavljem", ali i "konzumerizmom Dana zaljubljenih". Pored onih koji proslavljaju Dan zaljubljenih, "kako bi proveli još jedno lepo veče sa voljenom osobom", javila se i treća grupa ljudi - oni koji bi slavili ovaj praznik, ali nemaju sa kim.

Iako se čini kao da se "rivalstvo" između dva praznika razvilo pojavom društvenih mreža, sociolog Dušan Ristić smatra da, u ovom slučaju, ne postoji "borba" između Svetog Trifuna i Dana zaljubljenih.

"Situacija je takva da tradicionalisti slave praznike koje nalaže tradicija i vera, bez obzira na pojavu društvenih mreža, razvoja medija i sve veći značaj konzumerizma, u čemu ne postoji problem ili 'borba'. Dan zaljubljenih je praznik koji se sve više povezuje sa kupovinom i potrošnjom i pored toga što se u medijima pojavljuje uz popularne diskurse o romantici i ljubavi", priča Ristić za 021.rs.

Ovaj sociolog ističe da se radi o jednoj vrsti trenda, ili tendencije, a to je da slavljenje sve više podrazumeva potrošnju. "To nije karakteristika samo našeg okruženja, već se javlja kao tendencija na globalnom nivou. Možemo govoriti o sve većem uticaju konzumerizma na naš svakodnevni život i to je nesumnjivo. To je deo globalnih ekonomskih strategija kapitalističkog društva u kom živimo" kaže Ristić za 021.rs i dodaje da je to delimično vidljivo i kroz različite vrste praznovanja.

Poslodavci trljaju ruke

U prilog tome da je 14. februar, bez obzira da li se praznuje Sveti Trifun ili Dan zaljubljenih, dan potrošnje ide i to da se tih dana pojave brojni popusti. Najviše koristi od ovog dana imaju restorani, zlatare i prodavnice nakita, cvećare i butici.

Restorani za ovaj dan najčešće pripreme brojne promocije. "Tokom čitavog dana očekujemo puno gostiju. U skladu sa praznikom smo priredili različite vrste vina, kao i specijalitete koji idu uz njih. Naravno, uveče ćemo imati romantičnu muziku za sve prisutne", rečeno je za 021.rs u jednom novosadskom restoranu. U drugom saznajemo da je za večeras morao biti rezervisan sto bar dva-tri dana ranije, jer očekuju popunjen lokal.

Veći promet očekuju i prodavnice odeće, ali i nakita, koji su za ovaj dan pripremili brojne popuste, a prema njihovim rečima, na 14. februar i 8. mart, koji su "ženski praznici", ostvaruju visoke profite.

Autor: Zoran Strika - strika@021.rs