Kako je stvorena armija tehnoloških viškova u prosveti?

Rok objavljivanja lista viškova, 15. avgust, probijen je odavno, pa sindikati ali i ministarstvo prosvete barataju samo procenom da ih u Srbiji ima oko 9.000. Reč je o ljudima sa nepunom normom časova, dok je bez ijednog časa između 100 i 120 zaposlenih, koji primaju punu platu, a ne rade ništa.

Zašto se broj tehnoloških viškova ne smanjuje, uprkos tome što su se sindikati izborili da se ovaj problem rešava preuzimanjem, iz tih udruženja poručuju da problem prave direktori škola i bela kuga.

"Prvi problem je depopulacija. Za poslednjih 20 godina blizu 300.000 učenika nije ušlo u sistem, jer nisu ni rođeni. Drugi razlog je što je zakon iz 2009. dozvolio da na jedno radno mesto, po proceni direktora škola, može da bude primljeno više ljudi. Tako ste imali slučajeve da se 100 odsto norme deli na troje ili četvoro zaposlenih. Jer direktori računaju da ako na jednom radnom mestu imaju jednog zaposlenog,imaće samo jedan glas, a ako ih na to mesto zapsole više, imaće i više glasova", kaže Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Ni obaveza da direktori škola na slobodna radna mesta zbrinu tehnološke viškove, pa tek onda raspisuju konkurse za prijem u radni odnos na određeno vreme, nije rešila problem. Sindikati su prošle godine mesecima upozoravali da pojedini direktori kriju radna mesta, slali dokaze za to, ali reakcija nadležnih je izostala.

Drugi problem, na koji ukazuje Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije je činjenica da direktor može da bira koga će sa liste viškova da angažuje. Tako kroz školu prodefiluje nekoliko "nepodobnih", direktor čeka da ih zbrine neka druga škola, što njemu otvara prostor da u sistem uvede novozaposlene na određeno vreme.

"Ako pogledate publikacije kao što su "Poslovi" ili slično videćete veliki broj konkursa za prijem profesora na određeno. Direktori škola ne preuzimaju na adekvatan način viškove i to je razlog zašto se njihov broj stalno održava, a možda i povećava", smatra Tomislav Živanović iz GSPRS Nezavisnost.

On dodaje da je dobro što je prošle godine lista potreba i viškova bila javna i nada se da će to biti nastavljeno, ali ne veruje obećanjima novog ministra prosvete Mladena Šarčevića da će ovaj problem uskoro biti rešen.

"Ako imate iste načelnika školskih uprava, iste direktore i inspekciju, ne vidim kako išta može da se popravi i promeni", kaže on.

Pored ovog, prosvetari se još muče da kolegama koji su stariji od 65 godine i protivno zakonu i dalje zaposleni, jer, kako kažu, to predstavlja još jedan problem više za zaposlenje novih kadrova. Jedina nada ostaje skora izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji bi trebao da reši ovaj, ali i ostale probleme u prosveti.