Evropska unija ili kako upravljanje otpadom odjednom postaje isplativo

U Srbiji se 250 kompanija aktivno bavi reciklažom, a resorno ministarstvo izdalo je do sada oko 600 dozvola za upravljanje otpadom.

Kristina Cvejanov, predsednica Asocijacije reciklera Srbije, kaže da postoji dovoljno fabrika za reciklažu otpada, ali da nedostaje sirovina, odnosno otpad koji bi se tim fabrikama dostavljao da imaju šta da rade. Ovako, dodaje, većina radi s pola kapaciteta.

"Naša postrojenja rade sa 50 odsto kapaciteta, a ogromne količine otpada koje sakupe komunalna preduzeća završavaju na deponijama, dok naši recikleri ne mogu da napune postrojenja. Zato je sakupljanje otpada najslabija karika u lancu reciklaže", tvrdi Cvejanov.

Ona navodi i da je u Srbiji izdato više od dve hiljade formalnih dozvola za sakupljanje otpada, do je broj neformalnih, uličnih sakupljača nemoguće tačno utvrditi. Istovremeno, procenat ambalažnog otpada koji se reciklira je oko 40 odsto, gde smo, kaže Cvejanov, blizu Evrope, ciji je standard 50.

"Ono u čemu se kod nas zaostaje, jesu staklo i limenke. Te sirovine se ne recikliraju u zadovoljavajućem procentu, jer se ni ne sakupljaju dovoljno, te bi upravo o sakupljanju tog otpada trebalo razmišljati u budućnosti", poručuje Cvejanov.

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović ukazuje na još jedan problem, odnosno aspekt ovog posla. On podseća da će Srbija, kad na red dođu pregovaračka poglavlja koja zahtevaju određeni nivo zaštite životne sredine, morati da obezbedi oko deset milijardi evra da bi dostigla taj nivo.

"Setimo se pre nekoliiko godina je Žoze Manuel Barozo doneo papir premijeru Vučiću na kojem je životna sredina bila obeležena crvenom bojom, a sada smo izašli iz te crvene boje i na poslednjem Odboru za energetiku u Briselu prepoznat je i pohvaljen napredak u oblasti zaštite životne sredine", naveo je Radović.

On, međutim primećuje da su šanse za neuspeh, kao i u svakom poslu, moguće i u reciklažnom, pa poručuje svakome ko se za taj posao odluči da može da očekuje podršku Vlade Srbije kroz novi Zeleni fond koji se priprema.

"Ako se neko odluči za reciklažu, to jeste pravi posao jer pre svega može da računa na podršku Republike Srbije koja će kroz novi zeleni fond biti u mogućnosti da svim kompanijama koje učestvuju u tom procesu obezbedi izvesno, predvidivo i održivo poslovanje", ističe Radović.

Zeleni fond je, prema njegovim rečima, u novom Zakonu o zaštiti životne sredine, zamišljen kao budžetski fond u koji će se od 2017. godine, novac slivati od naplate ekološke takse, a nakon toga upućivati kompanijama koje se bave ili učestvuju u nekom vidu zelene ekonomije. Tu će, dodaje, biti uključeni i neformalni sektor i nevladin sektor i mnoge druge aktivnosti koje sačinjavaju oblasti životne sredine.

Propali čekajući Zeleni fond

U međuvremenu, dok se najavljuje podrška svima koji se bave recikliranjem, u Novom Sadu nedavno je stavljen katanac na prostorije "Zelene kuće", koja se godinama bavila reciklažom. Zbog nikakve pomoći države u ovoj oblasti, koja se tek nedavno setila da će životna sredina biti od važnosti za pregovore sa EU, predsednik "Zelene kuće" Svetozar Jovičić bio je primoran da zatvori udruženje. On je, kako kaže, u nemogućnosti da održi pogone zbog nagomilanih dugova prema partnerima, a i te kako iza sebe i svog tima ima rezultate koji ga svrstavaju u podržavaoce životne sredine.

"Pare namenjene zaštiti životne sredine više ne idu gde bi trebalo, a ko zna gde idu. To je najbolje čuvana državna tajna. U međuvremenu, mi finansijski više nismo mogli da izvršimo obaveze prema saradnicima i prisiljeni smo da našu kuću zatvorimo. Naše udruženje Komšija će u nekom obliku nastaviti sa radom, trenutno ne znamo ni kuda ni kako, ali obavestićemo javnost pravovremeno", kaže vlasnik ovog uspešnog porodičnog biznisa, koji nije izdržao, kako navodi, surove uslove koji se serviraju borcima za prirodu. Više o ovom problemu OVDE.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • eto

    09.10.2016 14:01
    toliko
    u Sr Kamenici još pre tri godine podelili plave kante u koje ide papir, staklo, alu-limenke i plastika. Odgovarajuće vozilo koje skuplja samo kante sa reciklažnim otpadom bilo je 4 možda 5 puta. Od tada sve ide u isti smećarski kamion. Pa za čije babe zravlje ja odvajam?!
  • gradjanin

    09.10.2016 13:52
    limenka
    Kazete da imate veliki broj fabrika za reciklazu a nema sirovine.. A da li ste mozda pomislili da pokusate da osmislite kako doci do te potrebne sirovine.. U pravom momentu se pojavila vest.. Z pocetak pokupite ovo smece sa divljih dponija, pa sve to lepo razvrstajte i eto sirovine za reciklazu.. Nemate sirovine za reciklazu a divljih deponija koliko hoces, pa da al treba to sve pokupiti pa razvrstati, mnogo je lakse reci kako nema dovoljno sirovine za reciklazu..
  • Perica

    09.10.2016 13:25
    SIROVINA
    U pametnim zemljama,SMEĆE je SIROVINA!?Grade fabrike za reciklažu i dobro zarađuju!?
    Jedino je kod nas izgleda propala!?Aaa,plaćamo im i za odnošenja smeća do fabrika!?
    Umesto oni nama,jer im proizvodimo sirovinu!?Da,da,Gradonačelniće!!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija