Kada se na to dodaju tvrdnje iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) da je smanjen broj lažnih bolovanja, postaje jasno da se sve više suočavamo sa raznim bolestima zbog kojih ne možemo da radimo. A pritom, odlazak na bolovanje i košta, s obzirom na to da se zarada umanjuje.
Prema podacima RFZO za nekoliko godina unazad, tokom 2013. godine zabeleženo je ukupno 276.950 slučajeva privremene sprečenosti za rad. U 2014. godini taj broj je skočio na 283.199. Tokom prošle godine cifra je dodatno porasla na 299.156. U prvih devet meseci ove godine na bolovanje je otišlo 216.017 ljudi, pa je jasno da će do 31. decembra brojka u najmanju ruku dostići prošlogodišnju.
U procentima, broj bolovanja u 2014. godini beleži rast od 2,3 odsto u odnosu na 2013. godinu, dok je u 2015. godini taj rast 5,7 odsto. Ova statistika se odnosi samo na bolovanja duža od 30 dana, za koje se naknade isplaćuju iz kase zdravstvenog osiguranja, dok ona kraća, koja plaća poslodavac, niko ne evidentira.
S druge strane, kako navodi direktorka RFZO Verica Lazić, lažna bolovanja su u velikoj meri iskorenjena rigoroznijim merama.
"Pošto su bolovanja do 30 dana u nadležnosti izabranog lekara, RFZO nema podatke da li ima medicinski neopravdanih bolovanja kraćih od tog roka. Lekarske komisije RFZO kod zaključivanja bolovanja preko 30 dana nastoje da spreče moguće zloupotrebe prava na bolovanje", objašnjava Lazić za "Blic".
Ako poslodavac posumnja da je neko na lažnom bolovanju do 30 dana, može da traži reviziju bolovanja izabranog lekara od strane lekarske komisije, koja poziva osiguranika na pregled.
I u domovima zdravlja tvrde da je znatno smanjen broj zloupotreba.
"Vrlo malo ima neopravdanih bolovanja. Ljudi najčešće idu na bolovanje kada su u pitanju akutne bolesti ili ozbiljne povrede. Pacijenti verovatno maksimalno koriste razne druge vrste pravdanja odsustva sa posla", objašnjava dr Branka Lazić, načelnica opšte prakse DZ "Stari grad" u Beogradu.
Ako se utvrdi zloupotreba, osiguranik nema pravo na naknadu zarade bez obzira na isplatioca, a moguće su i druge pravne posledice propisane Zakonom o radu.
Za vreme bolovanja osiguraniku se zarada umanjuje za 35 odsto, osim u slučaju trudničkog bolovanja i bolovanja zbog dobrovoljnog davanja tkiva i organa, kada se zarada ne umanjuje.
Podsetimo, samo u prvih šest meseci ove godine, zbog različitih tumora, na bolovanju dužem od 30 dana bilo je 7,84 odsto zaposlenih više nego u istom periodu prošle godine. Sa ovom dijagnozom se, nažalost, najviše i povećao broj zaposlenih koji su privremeno sprečeni za rad, što direktno održava poražavajuću statistiku prema kojoj od karcinoma godišnje u Srbiji oboli oko 33.000 ljudi.
Dodajmo još da privatni poslodavci sve češće proveravaju da li su njihovi zaposleni zaista na bolovanju. Više o tome možete pročitati OVDE.
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
.jpg "Gradska vlast osniva još osam predškolskih ustanova, više mesta za direktore")
Komentari 7
hm
Ćuti i trpi?
Da je u Srbiji kriminal najisplativiji. Advokati, sudstvo i kazne su prilagođene kriminalcima.
Zarada pristojna, sami sebi obezbeđuju zdravstvo i penziju, i to najbolju - koju niko ne može da procenjuje, potcenjuje i krade. Jer, penzija je vlasništvo poput štednje u banci. Niko nema pravo da je krade.
Organizovani su i taj kodeks se uglavnom poštuje za razliku od većine srpskih zakona, koji građane ne štite u praksi.
A ne bih o tome koga sve mogu da kupe, kao svoju ispomoć za obavljanje kriminalnih radnji.
Ako Srbija nije dizajnirana za poštene ljude - onda mora da je dizajnirana za kriminalce.
Ako političarim dobro ide u ovoj zemlji - onda mora da su i oni kriminalci.
Jer, izvesno je da poštenim građanima ne ide dobro.
Izgleda da su se u socijalizmu samo glupo navikli da imaju poverenje u zajednicu, rade, ćute i trpe.
Što se zdravstva tiče, verovatno bi robovlasnike zakonom trebalo obavezati da sami plaćaju određene lekare za svoje robove.
dobrotvorka
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar