Sudski sporovi u proseku traju 235 dana

Vrhovni kasacioni sud u godišnjem izveštaju navodi da je ovakav rezultat - impozantan. Do sada su sudovi rešavali oko dva miliona predmeta godišnje, a sada je taj broj povećan na tri.

Deset i po hiljada zaposlenih u sudskoj administraciji i dve i po hiljade sudija borilo se proteklih godina sa drugim problemima - novom mrežom sudova, reizborom sudija, promenama zakona i nadležnosti, selidbama u nove i stare zgrade. Uz to, i dalje je na snazi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru.

Srpski sudija ima u proseku 52 godine. Od ukupno 2.778 sudija, njih 244 je mlađe od 40 godina, a 401 ima više od 60 godina. Najmlađi sudija ima 31 godinu, a najstariji 67. Pritom među sudijama ima 836 muškaraca i 1.942 žene. Administracija je nešto mlađa. Prosečna starost sudskih službenika i nameštenika je 44 godine.

Čak 500 mladih saradnika napustilo je sudove i tužilaštva tokom protekle tri godine, jer ne žele da proslavljaju 45. rođendan sa platom i statusom saradnika, kad su odavno zreli da sude. Zakon koji bi rešio njihov status planiran je za sledeću godinu.

Pritom u sudovima još ima na hiljade starih predmeta. Starim predmetom se smatra svaki predmet koji nije završen duže od dve godine. Visoki savet sudstva očekuje od sudija da do 2018. završe sve predmete starije od deset godina.

Najviši sud insistira na sprovođenju dve sistemske mere. Prva je da se sudsko osoblje izdvoji iz sistema državne uprave, kako bi bilo izuzeto od ograničenja koja nameće Zakon o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru. Druga mera je da se poveća broj sudija tamo gde su sudovi preopterećeni.

Prosečno vreme za rešavanje sudskog spora u Srbiji u 2016. godini bilo je 235 dana, što je dvostruko brže nego 2012. godine. Statistika takođe pokazuje da se najviše predmeta reši u prvoj godini suđenja.