Verovatno je da bi ih u konačnom zbiru bilo mnogo više – najmanje hiljadu, da postoji zvaničan spisak svih onih koji su proteklih godina ušli u taj, reklo bi se, sve unosniji posao.
"Moguće je da ih ima i više, ali kod nas se registruje jedna, pretežna delatnost. Firme, takođe, imaju mogućnost da se bave ostalim poslovima koja su zakonom dozvoljeni", navode u APR-u za
Politiku.
U Upravi carine nema podataka o količinama te robe koja se u Srbiju uvozi iz Austrije, Nemačke ili Italije – odakle odbačena odeća najčešće stiže na naše tržište.
Iz registra APR-a vidi se da je ovih radnji poslednjih godina najviše otvoreno u Beogradu, Novom Sadu, Šapcu, Nišu i Zrenjaninu. Ali i to da praktično ne postoji mesto u Srbiji koje nema bar jednu ovakvu prodavnicu. Tako priliku da se snabdeju polovnim komadima garderobe imaju i stanovnici Žagubice, Svrljiga, Ražnja, Lebana, Srbobrana, Mionice, Krupnja... Jasno je da poslovnu politiku preduzetnika diktiraju životni standard i male plate, jer mnogi jedino u ovim radnjama imaju prilike da sezonski obnove garderobu. Sve je više trgovaca koji nude i odeću za decu, pa se tako u radnjama polovne robe oblače čitave porodice.
Karakteristično je da su second hand radnje ranije kod nas otvarane na periferijama i u neuglednim lokalima, delom zbog manjeg prometa, a više zbog nelagode ljudi prinuđenih da se oblače u ovim prodavnicama. Danas trgovci imaju interesa da plaćaju visoke zakupnine na odličnim lokacijama u centru grada, što odavno nije neobično ni u svetu.
Milan Knežević, vlasnik "Modusa", međutim, upozorava da su zbog uvoza polovne odeće na gubitku i država i domaći proizvođači. Ali, kako kaže, i građani koji, iako imaju koristi jer kupuju jeftinu često i firmiranu odeću, nisu sigurni da li je ona dezinfikovana i odakle dolazi.
"Ako neko kupuje majicu za evro, a ne plaća je osam, onda je jasno koliki su gubici od poreza i doprinosa. Tu je gotovo sve sumnjivo. Ne rade se ispitivanja zdravstvene bezbednosti kvaliteta, sirovinskog sastava... Ne zna ko je odgovoran za to što se prodaje, verovatno niko", kaže Knežević, ističući da jedan deo zemalja Evropske unije second hand robu prodaje samo sa domaćeg tržišta dok se kod nas uvozi "zakonski potpuno nedefinisano".
"Veliki problem je što među tu robu ulazi brendirana roba. U ovim radnjama sada možete naći i aritkle po veličinama i u istim bojama, što znači da su namenski uvezeni. Roba se uvozi na kilogram, što je takođe sumnjivo", napominje Knežević, ističući da je ta roba pokrila onaj deo tržišta na koji polaže pravo značajan deo naših proizvođača.
Uz pune buvlje pijace kineskih stvari, konkurencija je, kaže, neizdrživa, zbog čega je domaća tekstilna industrija bukvalno na izdisaju. Beležimo rast samo u "lon" poslovima, ugovorenim za izvoz, jer postoji desetak firmi koje ovde proizvode i sve plasiraju na druga tržišta.
"I u EU se mnogo kupuje ovakva vrsta robe, ali tamo uglavnom kupuju migranti. Ogromne količine prenose se u torbama. Mislim da se 70 odsto polovne odeće kupuje u inostranstvu za dalji šverc. Ali kontrole nema, tako da je teško proceniti koliko odeće zaista ulazi na crno. Dovoljno je proći buvljacima širom Srbije gde se prodaju stotine tona takve robe", kaže Milan Knežević.
.jpg "Veliki požar na deponiji kod Užica: Danima gori, tokom noći se proširio")
.jpg "Uhapšena trojica dilera iz Niša: Jedan imao kilogram amfetamina, ostali marihuanu")
.jpg "Troje izgubljeno u Ovčarsko-kablarskoj klisuri: Spasioci tragaju za njima")
Komentari 16
Jovan
DjakoN
Nervirach
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar