Poljoprivrednika Dušana Milutinovića iz sela kod Trstenika zbunjuju nagle promene vremena.
Seoske padine Male Sugubine, prekrivene uredno poređanim vinogradima, plantažama kupina i livadama, Dušanovo su radno mesto tokom cele godine.
Navikao je da mu prirodne nepogode diktiraju i život i useve, ali poslednjih godina se dodatno promenilo.
Tople i sparne dane prekida grad, a zbog kiše koja nekad traje danima ne može ni da uđe u vinograd.
„Sve to utiče na plodove grožđa, kupina i malina koji su često manji, suvlji i lošijeg kvaliteta”, kaže Milutinović za BBC na srpskom.
Samo prošle godine zbog suše i grada, imao je oko trećinu manje roda grožđa i kupina nego što je očekivao, kaže mi dok mi razgledamo vinograd.
Ove godine, poljoprivrednici kažu da je ugrožen rod kajsija, a boje se i za maline i kupine.
Poljoprivreda u Srbiji se već godinama suočava sa značajnim gubicima usled klimatskih promena.
Učestale suše i periodi sa visokim temperaturama i ekstremnim padavinama već su uticali na prinose, na primer suša 2012. dovela je do smanjenja prinosa i prouzrokovala gubitak procenjen na dve milijarde dolara, podaci su ranijeg izveštaja Ujedinjenih nacija.
Klimatske promene su dugoročne i značajne izmene u vremenskim uslovima na zemlji.
Uglavnom obuhvataju porast ili pad temperatura, promene u količini padavina i ekstremne vremenske uslove poput suša, poplava ili uragana.
Međutim, to ne utiče samo na ratare ili voćare.
„Klimatske promene izazivaju ekonomske posledice širom sveta na različite delove privrede, od poljoprivrede do turizma”, kaže Pedro Gete, profesor na Privatnom univerzitetu u Madridu za BBC na srpskom.
Primeri značajnih efekata su i oštećenja infrastrukture usled ekstremnih vremenskih uslova ili smanjenja turizma koji zavisi od vremenskih prilika, poput skijanja, objašnjava on.
Ni Srbiju ne zaobilaze ovi širi problemi.
Čak i minimalni rast temperature dovodi do velikih gubitaka u privredi, kaže Đorđe Mitrović profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
„Sektori koji su direktno najviše pogođeni klimatskim promenama u Srbiji su poljoprivreda, energetika i prerađivačka industrija, a indirektno i trgovina.
„Značajne gubitke trpe i saobraćajna, kao i delatnost vodosnabdevanja”, dodaje on.
Klimatske promene, koje su najmanje deset puta brže nego ikada u prošlosti planete Zemlje, povećale su štete i gubitke, ugrozile živote ljudi i funkcionalnost prirodnih sistema, kako u svetu tako i u Srbiji.
Zbog toga je Vlada Srbije usvojila Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030.
Procene pokazuju da se Srbija zagreva više i brže od globalnog proseka, a povećao se broj dana sa veoma jakim i ekstremnim padavinama i količina padavinama.
„Dosadašnja merenja u Srbiji pokazuju da je došlo do porasta temperature, a posebno maksimalne temperature.
„Sušnije sezone karakteristične za leto sve duže traju i pojavljuju se i tokom proleća”, objašnjava klimatološkinja Danijela Božanić za BBC na srpskom.
Sve ćešće su i toplotni talasi kada su maksimalne temperature značajno više od registrovanih u ranijim decenijama.
Usled svega toga povećao se intenzitet i trajanje suša, ukazuje klimatološkinja.
Promena klime utiče i na pojavu drugih prirodnih nepogoda.
Sve su češće poplave, klizišta, odroni, šumski i drugi požari, smanjenje kvaliteta i dostupnosti vode, smanjenje kvaliteta zemljišta i vazduha, dodaje Božanić.
Milutinović je pre nekoliko godina zbog čestih padavina izgubio, po sopstvenim procenama, oko polovinu vinograda.
Redovi loze koji su do pre mesec dana bili ogoleli, sada su obavijeni svežim, svetlozelenim lišćem.
U vazduhu se oseća miris zemlje, vlažne od majskih kiša.
Ovo je i vreme orezivanja vinove loze, a Milutinović se nada da će ova godina proći bez „vremenskih ringišpila”.
„Sada je rano da predviđamo.
„Iako suša ugrožava biljke, za grožđe su opasnije kiše, jer onda dolazi do plamenjače - gljivične bolesti biljaka koja se prvenstveno širi po vlažnom vremenu”
Čak i minimalni rast temperature dovodi do velikih gubitaka u privredi, veruje ekonomista Mitrović.
Ako se do kraja 21. veka zadrži rast srednje globalne temperature, Srbija bi mogla da izgubi 4,53 odsto BDP-a, odnosno više od 50 milijardi evra od očekivanog, dodaje.
Bruto domaći proizvod (BDP) je vrednost svega što država proizvede.
Prema podacima Svetske banke, srpski BDP za 2023. godinu bio je oko 81 milijardi dolara, dok je Hrvatska ostvarila preko 84 milijardi, a Crna Gora nešto manje od 75.
Direktan uticaj vremenskih prilika na sve sfere života profesor ilustruje katastrofalnim poplavama 2014. godine koje su zadesile Balkan.
Ukupne štete i gubici u poljoprivredi iznosili 228 miliona evra, ali je duplo više gubitaka bilo u sektoru rudarstva i energetike, objašnjava.
„Plus je oko 225 miliona evra izgubio je sektor trgovine, dok je saobraćajna infrastruktura ostala bez 166 miliona evra”, dodaje.
Materijalne štete izazvane promenom klime i ekstremnim vremenskim događajima u Srbiji od 2015. do 2020. godine procenjene na najmanje 1,8 milijardi evra.
„Više od 70 odsto šteta nastale su usled suša i visokih temperatura dok su drugi glavni uzrok značajnih gubitaka poplave”, kaže klmatološkinja.
Manje prinosa na poljima znači i „manje prihoda, posebno, u slučaju malih poljoprivrednih proizvođača, ali i sezonskih radnika”, kaže ekonomista.
Ipak, klimatske promene bi mogle da budu najgori neprijatelj za uzgajivače kukuruza.
Procenjuje da će do 2030. na njivama koje se ne navodnjavaju rod ove žitarice biti smanjen i do 58 odsto, a da će prinos pšenice u istom periodu opasti za 16 odsto, ukazuje ekonomista.
To može dovesti do nestašica hrane, jer su žitarice polovina ukupne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.
Procenjuje se da bi u narednim decenijama mogao da opadne prinos šećerne trske od koje se pravi šećer, soje i vinove loze, kaže profesor.
Dušan kaže da tokom velikih vrućina kupine koje je posadio ne bi uspele bez navodnjavanja.
„Ranije je možda i moglo, ali sada ne”, ubeđen je on.
Ipak, klimatske promene mogu uticati i na snabdevanje vodom.
Najpogođenije će biti oblasti u centralnoj i južnim delovima zemlje, veruje klimatološkinja Božanić.
„Na to utiču i neki mikroklimatski uslovi, ali i naš prilično neobziran odnos prema vodi.
„Istovremeno, opada i raspoloživost podzemnih voda odakle se snabdeva najveći deo Srbije”, objašnjava ona.
Srbija se i zbog toga može suočiti i sa višim cenama električne energije, kao i vode i hrane u prodavnicama, dodaje.
Usled klimatskih promena smanjuje se i kvalitet vode, što dalje može da utiče na zdravlje stanovništa i troškove lečenja, napominje ona.
Ekstremne vremenske nepogode poput poplava i uragana remete proizvodnju i ugrožavaju globalni lanac snabdevanja, kaže profesor Pedro Gete.
One su prouzrokovale ekonomske gubitke u Evropskoj uniji od oko 738 milijardi evra od 1980. do 2023.
Samo tokom tri godine, između 2021. i 2023., šteta je je bila više od 162 milijarde evra što pokazuje ogroman porast u poslednje vreme, podaci su Evropske agencije za životnu sredinu.
Tokom protekle decenije svetska privreda je oslabljena za više od dva biliona dolara, pokazuje izveštaj kompanije Oksera za Međunarodnu privrednu komoru od 2014. do 2023. godine.
Finansijski gubici povezani sa vremenskim uslovima su u porastu, kaže Gete i dodaje da se moraju napraviti dugoročne strategije.
„Klimatske promene nemaju rok trajanja."
Ipak, čini se da konkretne i praktične akcije prilagođavanja na klimatske promene u Srbiji izostaju, kao i sistemski pristup, kaže klimatološkinja Božanić.
Osim nacionalnih, postoje i lokalna dokumenta kojima se planiraju ti koraci, ali se uglavnom ne primenjuju, kaže klimatološkinja Božanić.
„Uz to, ne postoji svest da se promene klime uključe u planiranje razvoja poljoprivrede, šumarstva, zdravlja i energetike”, dodaje.
Uprkos raznim izazovima, Dušan ne želi da ga „vreme spreči da se bavi poljoprivredom”, jer od toga živi čitava njegova porodica.
„Ovo je nešto što volim, a pošto živim na selu i jedini je izvor primanja”, zaključuje.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.
Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Danas blokada 30 raskrsnica u Novom Sadu: Buka od 15 minuta zbog izbora za mesne zajednice")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar