Fabrike u Srbiji se zatvaraju i sele u isplativiju Afriku - radnik "jeftiniji" u Tunisu
Slavljene su najave dolaska, svaki kamen temeljac, prva zapošljavanja i prvi krug proizvodne trake.
Foto: Pixabay
Investitori iz radno intenzivnih grana birali su Srbiju zbog položaja, dostupne radne snage, njene cene, ali i svesrdne podrške države. Dolazeći kod nas iza sebe su ostavljali prazne pogone u nekim drugim zemljama. Forbes Srbija piše da računica više nije na strani Srbije. Sada gledaju preko Sredozemnog mora. Merkaju Tunis, Maroko, Egipat...
Sa juga Srbije od početka godine stižu uznemirujuće vesti. Investitori smanjuju broj radnika. I neretko zatvaraju čitave pogone. Kentaur, Leoni, Gruner, Beneton, Džonson elektrik... Po pravilu reč je o tekstilnoj industriji i auto-komponentašima.
Tekstilci izgubili narudžbine
Poslovanje poslednjih meseci racionalizuju veliki strani investitori. Poslednji primer u nizu odskače od pravila. Reč je o pogonu Trendteksa u Beloj Palanci. Ona je "uljez" u ovoj priči samo po činjenici da je reč o domaćoj fabrici čiji je vlasnik nemački državljanin.
Tekstilnu kompaniju je u Prijepolju osnovao Šućko Hadžijakupović. U Beloj Palanci je ogranak. Prema dostupnim podacima, firma ima 130 zaposlenih. Prošle godine su ostvarili blizu 800.000 evra poslovnih prihoda, ali je gubitak iznosio oko 493.000 evra.
"To je naša firma koja radi tkanine i radne uniforme. Uglavnom za nemačko tržište. Problem je kriza u Evropi. Tražnja na nemačkom tržištu je sve manja i problematična je. Propadaju dugogodišnji ugovori za radne uniforme. Nemaju tržište", objašnjava za Forbes Srbija Milorad Vasiljević, bivši sekretar Udruženja za tekstil, kožu i obuću Privredne komore Srbije.
Najava katanca u Beloj Palanci stigla je, a da se još nije slegla prašina zbog naprasnog zatvaranja slične, ali veće fabrike u Vranju. Radnici u danskom Kentauru došli su početkom nedelje na posao, baš kao i svaki dan. Ali tog dana, ulazak u fabriku im jednostavno nije dozvoljen. Tako su saznali da je računica poslodavca pokazala da im poslovanje u Srbiji više ne garantuje isti profit. Bez posla je ostalo više od 250 ljudi.
Dance porazilo "drastično povećanje minimalnih zarada"
Izvršna direktorka danskog proizvođača Mie Korg je poručila da je fabrika u Vranju zatvorena zbog značajnog deficita koji firma beleži i loših projekcija na tržištu rada za ovu i narednu godinu.
"Morali smo brzo da reagujemo na nedavne promene i projekcije na tržištu rada - drastično povećanje minimalnih zarada", kazala je Korg u pisanoj izjavi za portal Slobodna reč.
Od oktobra minimalac u Srbiji se kreće od oko 53.000 do 62.000 dinara, zavisno od broja radnih sati. Od januara će biti od 59.000 do 68.000 dinara.
Kentaur je, inače, prošlu godinu završio sa 5,8 milioa evra poslovnih prihoda. Svega jedan odsto manje nego u 2023. Neto dobit je iznosila oko 60.000 evra.
"I u slučaju Kentaura i drugih stranih investitora problem su manje narudžbine. U Nemačkoj je kriza. Ono što se odmah manje kupuje su tekstilni proizvodi. Drugi razlog je povećanje cene rada u Srbiji. I sada odlaze u Afriku. Tunis im je atraktivan. Radnik ih tamo košta 50 odsto manje nego kod nas. A tekstilnu industriju nije teško preseliti. Ovo govorim o konfekciji koja radi taj jeftini program", dodaje Vasiljević.
Moda se još drži
Sve ovo još ne važi za proizvođače nešto vrednije garderobe. I oni trpe, ali izdržavaju.
"Ostale su nam nemačke firme u Leskovcu, proizvođači čarapa Falke, kao i pogon u Ivanjici, takođe Nemci. Ostala je turska firma u Nišu i Kraljevu. Govorim o kompanijama koje zapošljavaju više od 1.000 ljudi. Ostali su proizvođači čarapa. Pronašli su način da rade na našem tržištu. Oni u sektoru gde su niže cene imaju problem da isplate plate u Srbiji. Došli su iz interesa. Kada je prošao obavezan rok za subvencije, oni odlaze", kaže Vasiljević.
S druge strane, uveren je da će tekstilci brzo naći posao. Mona je, kaže, otvorila pogon i Jumko angažuje. Rade i manje zanatske krojačnice.
Strogo hronološki se ne uklapa, ali još jedan veliki tekstilac završio je svoje poslovanje na jugu Srbije. Beneton je pogon u Nišu zatvorio u februaru ove godine. Oko 900 ljudi je ostalo bez posla. Beneton je u 2024. imao oko 30,8 miliona evra poslovnih prihoda i gubitak od 2,7 miliona evra.
Otkazuju i auto-dobavljači
Zbog nedostatka dugoročne, strateški i finansijski održive perspektive, Leoni je odlučio da do kraja 2025. godine obustavi proizvodnju u svojoj fabrici u Malošištu.
"Glavni razlog za ovu odluku je što fabrika u Malošištu radi sa značajnim gubitkom. To ne dozvoljava kompaniji Leoni da u ovoj fabrici na isplativom nivou nastavi svoju pretežno manuelnu proizvodnju. Situaciju dodatno otežava pad evropske automobilske industrije", objasnila je svoj potez sama kompanija.
Oni su u toj fabrici radili prethodnih 11 godina. Bez posla ostaje ukupno oko 1.900 ljudi. U septembru je otpušteno prvih 400.
Leoni proizvodi žičane sisteme za evropsku automobilsku industriju. Ima još fabrike u Prokuplju, Nišu i Kraljevu. One za sada opstaju.
Kompanija Leoni je prošle godine imala više od 11.000 zaposlenih i skoro 384 miliona evra poslovnih prihoda. Neto dobit je bila vredna 7,5 miliona evra.
Evropska autoindustrija posustaje
Glavni negativni faktor koji pogađa autoindustriju u Evropi, još od pandemije kovida, kako objašnjava za Forbes Srbija profesor Dušan Marković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, jeste pad tražnje. Ona je prošle godine, objašnjava on, bila na nivou iz 1993. godine. I nema naznaka da će se stvari promeniti.
A naše kompanije iz ovog sektora dobavljači su baš te posrnule evropske autoindustrije.
"Evropa je izgubila konkurentnost u proizvodnji. Pogoni su sve manje iskorišćeni. Pred koronu u njima je proizvedeno 18 miliona automobila. Prošle godine ih je bilo 14 miliona, a neke su procene da će ove godine biti oko 12 miliona", kaže Marković za Forbes Srbija.
Kompanije koje posluju u Srbiji u ovoj grani su baza za snadbevanje pogona u Evropi. I to je trenutno najveći problem.
Pročitaj još
Niskokvalifikovana radna snaga
"Imali smo veliki broj nekvalifikovanih nezaposlenih ljidi. Strategija je bila da se privuku radno intenzivne delatnosti koje mogu da zaposle ljude. U fabrikama ima više desetina ljudi sa osnovnom školom. Zarade rastu, kurs je manje više fiksan. Samim tim i Srbija postaje skupa lokacija, a oni stvaraju nisku dodatu vrednost. I kompanije se sele u Severnu Afriku", pojašnjava Marković.
Ono što nam još ide na ruku, kako dodaje Marković, u tim zemljama radnici još nemaju kompetencije za složenije poslove. Ali to neće trajati dugo. Dovoljno je podsetiti se da je i Leoni, pre nego što je došao u Srbiju, promenio nekoliko lokacija u Rumuniji.
Ono što nam ne ide na ruku je da rešenje nije jednostvno i ne nazire se.
"Višestruko je problematična situacija. Možda je trebalo nešto uraditi pre pet godina. Sada su eksterni faktori negativni. Šansa da se preorijentišemo na pogone u Kini je vrlo mala. Jedino što može da bude, to je tek u naznakama, da se u pogonima koji već postoje proizvodi nešto drugo. Mogla bi da se proizvodi neka elektronika", kaže Marković.
Zbog nepovoljne situacije na tržištu automobilske industrije u septembru je i Gruner smanjio broj radnika u pogonu u Vlasotincu. Nemačka fabrika otvorena je u 2017. godine, a nakon otvaranja novog pogona u toj fabrici bilo je zaposleno 750 radnika.
Pre toga, Džonson elektrik je u februaru počeo da nudi radnicima sporazumni raskid. Cilj je da smanje radnu snagu za 16 odsto, odnosno 350 radnika.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Bugarska razmišlja da zatraži izuzeće od sankcija Lukoilu: Strahuje se od mogućeg pada vlade
01.11.2025.•
1
Bugarska razmatra mogućnost da zatraži izuzeće od novih američkih sankcija protiv najveće ruske privatne naftne kompanije Lukoil jer strahuje da će te mere izazvati velike nestašice goriva širom zemlje.
Izvoz ruskog gasa u Evropu preko Turskog toka dostigao rekord u oktobru
01.11.2025.•
2
Izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda Turski tok dostigao je u oktobru rekordnih 1,68 milijardi kubnih metara.
Vlasnici pumpi u Srbiji o tome očekuju li vozače nova poskupljenja goriva
01.11.2025.•
10
Cena goriva je najniža kada se nabavlja kod Naftne industrije Srbije (NIS), a druga rešenja za nabavku derivata biće skuplja, ocenjuje počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Narodna banka Srbije od 1. decembra uvodi elektronske menice
31.10.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) najavila je da će 1. decembra početi da radi Centralni registar elektronskih menica (CReM).
Nove cene goriva: Poskupeli i dizel i benzin
31.10.2025.•
14
Evrodizel i benzin poskupeli su u odnosu na prethodnu nedelju.
Nikolić: MMF ocenio da je srpska ekonomija i dalje veoma stabilna, snažna i otporna
31.10.2025.•
4
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić izjavio je da je ocena MMF-a nakon posete Srbiji veoma korektna.
Slovenija planira da "panda obveznicama" privuče kineske investitore
30.10.2025.•
5
Slovenija planira da sledeće godine emituje "panda obveznice" u vrednosti pet milijardi juana (700 miliona dolara) u sklopu strategije za dalje otvaranje njene ekonomije u uslovima pojačanih trgovinskih tenzija.
Postignut sporazum Misije MMF-a sa vlastima Srbije
30.10.2025.•
3
Misija MMF-a saopštila je da je sa vlastima Srbije postigla sporazum u okviru druge revizije tekućeg nefinansijskog aranžmana (Instrument za koordinaciju politika-PCI), koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a.
NBS: Štednja u Srbiji nastavlja da raste
30.10.2025.•
3
Narodna banka Srbije saopštila je da dinarska i devizna štednja u Srbiji nastavljaju da rastu i dostižu rekordne nivoe i tokom ove godine, uprkos pojačanim globalnim neizvesnostima.
Evropska centralna banka zadržala važeće kamatne stope
30.10.2025.•
0
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je važeće kamatne stope jer se inflacija u zoni evra vratila na oko ciljnih dva odsto, a privreda izgleda otporno, izjavila je danas predsednica te banke Kristin Lagard.
Šta ako Srbija odluči da nacionalizuje NIS: Ekonomista o mogućim preprekama
30.10.2025.•
26
Ukoliko država Srbija odluči da nacionalizuje Naftnu industriju Srbije (NIS), što sugeriše američka administracija, za to ne postoji cena.
Vučić: Drago mi je za prodaju Lukoila u Srbiji, ali nama ostaje veći deo problema - NIS
30.10.2025.•
5
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je dobro što je ruska naftna kompanija Lukoil koja je pod sankcijama, a posluje i u Srbiji, dogovorila prodaju svoje imovine van Rusije.
NBS: Navodi da će centralnoj banci biti uvedene sankcije zbog Dina kartica - širenje panike
30.10.2025.•
6
Narodna banka Srbije saopštila je da je neosnovano širenje panike objava u medijima da su zbog plaćanja Dina karticom na pumpama NIS-a sankcije centralnoj banci "gotovo izvesne".
Poznato ko će kupiti Lukoil u Srbiji
30.10.2025.•
10
Kompanija Lukoil saopštila je da je s Gunvor grupom dogovorila prodaju celokupne svoje imovine u inostranstvu.
Frilenseri još danas imaju vremena da podnesu poresku prijavu - onda slede penali
30.10.2025.•
1
Frilenseri imaju rok do 30. oktobra da podnesu poreske prijave za treći kvartal u ovoj godini.
Najavljeno da Srbija dobija fabriku AI: Zašto baš naša zemlja i imamo li dovoljno stručnjaka?
30.10.2025.•
43
Dok se u Srbiji zatvaraju tradicionalne fabrike, najavljuje se otvaranje fabrike veštačke inteligencije.
Gde u EU je najskuplji i najjeftini gas, a gde struja?
30.10.2025.•
3
Cena gasa za domaćinstva u Evropskoj uniji u prvoj polovini ove godine pala je 8,1 odsto u odnosu na drugu polovinu 2024. godine.
Nvidia postala prva kompanija koja vredi pet biliona dolara
30.10.2025.•
0
Kompanija Nvidia postala je prva u istoriji sa berzanskom vrednošću većom od pet biliona dolara.
Vučić: Postoje ideje da neki fondovi preuzmu deo NIS-a, ne znam da li će Amerikanci to prihvatiti
30.10.2025.•
49
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da postoje ideje da neki fondovi preuzmu deo NIS-a, ali da nije siguran da li će Amerikanci to prihvatiti ili ne.
Počinje izrada zakona o kritičnim sirovinama kojim se Srbija usklađuje sa EU
29.10.2025.•
3
Ministarstvo rudarstva i energetike saopštilo je da je započeta izrada Nacrta novog Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji će zameniti aktuelni zakon iz 2015. godine.
Komentari 23
Ku3a
A šta će nam luke, molim te mi objasni, kada je to proizvod koji ide za Evropu, a mi smo već geografski u istoj. Luke mogu biti jedino rečne, za rečni brodski transport.
Kockar
Sh1
Danas se koristi termin "global south"....
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar