Fabrike u Srbiji se zatvaraju i sele u isplativiju Afriku - radnik "jeftiniji" u Tunisu
Slavljene su najave dolaska, svaki kamen temeljac, prva zapošljavanja i prvi krug proizvodne trake.
Foto: Pixabay
Investitori iz radno intenzivnih grana birali su Srbiju zbog položaja, dostupne radne snage, njene cene, ali i svesrdne podrške države. Dolazeći kod nas iza sebe su ostavljali prazne pogone u nekim drugim zemljama. Forbes Srbija piše da računica više nije na strani Srbije. Sada gledaju preko Sredozemnog mora. Merkaju Tunis, Maroko, Egipat...
Sa juga Srbije od početka godine stižu uznemirujuće vesti. Investitori smanjuju broj radnika. I neretko zatvaraju čitave pogone. Kentaur, Leoni, Gruner, Beneton, Džonson elektrik... Po pravilu reč je o tekstilnoj industriji i auto-komponentašima.
Tekstilci izgubili narudžbine
Poslovanje poslednjih meseci racionalizuju veliki strani investitori. Poslednji primer u nizu odskače od pravila. Reč je o pogonu Trendteksa u Beloj Palanci. Ona je "uljez" u ovoj priči samo po činjenici da je reč o domaćoj fabrici čiji je vlasnik nemački državljanin.
Tekstilnu kompaniju je u Prijepolju osnovao Šućko Hadžijakupović. U Beloj Palanci je ogranak. Prema dostupnim podacima, firma ima 130 zaposlenih. Prošle godine su ostvarili blizu 800.000 evra poslovnih prihoda, ali je gubitak iznosio oko 493.000 evra.
"To je naša firma koja radi tkanine i radne uniforme. Uglavnom za nemačko tržište. Problem je kriza u Evropi. Tražnja na nemačkom tržištu je sve manja i problematična je. Propadaju dugogodišnji ugovori za radne uniforme. Nemaju tržište", objašnjava za Forbes Srbija Milorad Vasiljević, bivši sekretar Udruženja za tekstil, kožu i obuću Privredne komore Srbije.
Najava katanca u Beloj Palanci stigla je, a da se još nije slegla prašina zbog naprasnog zatvaranja slične, ali veće fabrike u Vranju. Radnici u danskom Kentauru došli su početkom nedelje na posao, baš kao i svaki dan. Ali tog dana, ulazak u fabriku im jednostavno nije dozvoljen. Tako su saznali da je računica poslodavca pokazala da im poslovanje u Srbiji više ne garantuje isti profit. Bez posla je ostalo više od 250 ljudi.
Dance porazilo "drastično povećanje minimalnih zarada"
Izvršna direktorka danskog proizvođača Mie Korg je poručila da je fabrika u Vranju zatvorena zbog značajnog deficita koji firma beleži i loših projekcija na tržištu rada za ovu i narednu godinu.
"Morali smo brzo da reagujemo na nedavne promene i projekcije na tržištu rada - drastično povećanje minimalnih zarada", kazala je Korg u pisanoj izjavi za portal Slobodna reč.
Od oktobra minimalac u Srbiji se kreće od oko 53.000 do 62.000 dinara, zavisno od broja radnih sati. Od januara će biti od 59.000 do 68.000 dinara.
Kentaur je, inače, prošlu godinu završio sa 5,8 milioa evra poslovnih prihoda. Svega jedan odsto manje nego u 2023. Neto dobit je iznosila oko 60.000 evra.
"I u slučaju Kentaura i drugih stranih investitora problem su manje narudžbine. U Nemačkoj je kriza. Ono što se odmah manje kupuje su tekstilni proizvodi. Drugi razlog je povećanje cene rada u Srbiji. I sada odlaze u Afriku. Tunis im je atraktivan. Radnik ih tamo košta 50 odsto manje nego kod nas. A tekstilnu industriju nije teško preseliti. Ovo govorim o konfekciji koja radi taj jeftini program", dodaje Vasiljević.
Moda se još drži
Sve ovo još ne važi za proizvođače nešto vrednije garderobe. I oni trpe, ali izdržavaju.
"Ostale su nam nemačke firme u Leskovcu, proizvođači čarapa Falke, kao i pogon u Ivanjici, takođe Nemci. Ostala je turska firma u Nišu i Kraljevu. Govorim o kompanijama koje zapošljavaju više od 1.000 ljudi. Ostali su proizvođači čarapa. Pronašli su način da rade na našem tržištu. Oni u sektoru gde su niže cene imaju problem da isplate plate u Srbiji. Došli su iz interesa. Kada je prošao obavezan rok za subvencije, oni odlaze", kaže Vasiljević.
S druge strane, uveren je da će tekstilci brzo naći posao. Mona je, kaže, otvorila pogon i Jumko angažuje. Rade i manje zanatske krojačnice.
Strogo hronološki se ne uklapa, ali još jedan veliki tekstilac završio je svoje poslovanje na jugu Srbije. Beneton je pogon u Nišu zatvorio u februaru ove godine. Oko 900 ljudi je ostalo bez posla. Beneton je u 2024. imao oko 30,8 miliona evra poslovnih prihoda i gubitak od 2,7 miliona evra.
Otkazuju i auto-dobavljači
Zbog nedostatka dugoročne, strateški i finansijski održive perspektive, Leoni je odlučio da do kraja 2025. godine obustavi proizvodnju u svojoj fabrici u Malošištu.
"Glavni razlog za ovu odluku je što fabrika u Malošištu radi sa značajnim gubitkom. To ne dozvoljava kompaniji Leoni da u ovoj fabrici na isplativom nivou nastavi svoju pretežno manuelnu proizvodnju. Situaciju dodatno otežava pad evropske automobilske industrije", objasnila je svoj potez sama kompanija.
Oni su u toj fabrici radili prethodnih 11 godina. Bez posla ostaje ukupno oko 1.900 ljudi. U septembru je otpušteno prvih 400.
Leoni proizvodi žičane sisteme za evropsku automobilsku industriju. Ima još fabrike u Prokuplju, Nišu i Kraljevu. One za sada opstaju.
Kompanija Leoni je prošle godine imala više od 11.000 zaposlenih i skoro 384 miliona evra poslovnih prihoda. Neto dobit je bila vredna 7,5 miliona evra.
Evropska autoindustrija posustaje
Glavni negativni faktor koji pogađa autoindustriju u Evropi, još od pandemije kovida, kako objašnjava za Forbes Srbija profesor Dušan Marković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, jeste pad tražnje. Ona je prošle godine, objašnjava on, bila na nivou iz 1993. godine. I nema naznaka da će se stvari promeniti.
A naše kompanije iz ovog sektora dobavljači su baš te posrnule evropske autoindustrije.
"Evropa je izgubila konkurentnost u proizvodnji. Pogoni su sve manje iskorišćeni. Pred koronu u njima je proizvedeno 18 miliona automobila. Prošle godine ih je bilo 14 miliona, a neke su procene da će ove godine biti oko 12 miliona", kaže Marković za Forbes Srbija.
Kompanije koje posluju u Srbiji u ovoj grani su baza za snadbevanje pogona u Evropi. I to je trenutno najveći problem.
Pročitaj još
Niskokvalifikovana radna snaga
"Imali smo veliki broj nekvalifikovanih nezaposlenih ljidi. Strategija je bila da se privuku radno intenzivne delatnosti koje mogu da zaposle ljude. U fabrikama ima više desetina ljudi sa osnovnom školom. Zarade rastu, kurs je manje više fiksan. Samim tim i Srbija postaje skupa lokacija, a oni stvaraju nisku dodatu vrednost. I kompanije se sele u Severnu Afriku", pojašnjava Marković.
Ono što nam još ide na ruku, kako dodaje Marković, u tim zemljama radnici još nemaju kompetencije za složenije poslove. Ali to neće trajati dugo. Dovoljno je podsetiti se da je i Leoni, pre nego što je došao u Srbiju, promenio nekoliko lokacija u Rumuniji.
Ono što nam ne ide na ruku je da rešenje nije jednostvno i ne nazire se.
"Višestruko je problematična situacija. Možda je trebalo nešto uraditi pre pet godina. Sada su eksterni faktori negativni. Šansa da se preorijentišemo na pogone u Kini je vrlo mala. Jedino što može da bude, to je tek u naznakama, da se u pogonima koji već postoje proizvodi nešto drugo. Mogla bi da se proizvodi neka elektronika", kaže Marković.
Zbog nepovoljne situacije na tržištu automobilske industrije u septembru je i Gruner smanjio broj radnika u pogonu u Vlasotincu. Nemačka fabrika otvorena je u 2017. godine, a nakon otvaranja novog pogona u toj fabrici bilo je zaposleno 750 radnika.
Pre toga, Džonson elektrik je u februaru počeo da nudi radnicima sporazumni raskid. Cilj je da smanje radnu snagu za 16 odsto, odnosno 350 radnika.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Kina smanjuje carine na uvoz viskija, kao podsticaj trgovini sa Britanijom
01.02.2026.•
0
Kina će smanjiti carine na uvoz viskija sa 10 na pet odsto, što će biti podsticaj britanskoj industriji viskija nakon što su se lideri dve zemlje sastali ove nedelje kako bi popravili napete odnose.
Evropska komisija objavila koje su najzaduženije zemlje Zapadnog Balkana
01.02.2026.•
0
Crna Gora je najzaduženija zemlja u regionu sa javnim dugom koji iznosi 58,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju najnoviji tromesečni podaci Evropske komisije.
Boš najavljuje otpuštanja, profit skoro prepolovljen
01.02.2026.•
3
Nemački industrijski gigant Boš je potvrdio plan da ukine 20.000 radnih mesta nakon što se profit skoro prepolovio prošle godine.
Hoće li i kako banke odobravati kredite za nelegalne nekretnine upisane u akciji "Svoj na svome"
01.02.2026.•
4
Na nekretnine koje budu evidentirane u katastru po novom zakonu o "legalizaciji" moći će da bude upisana hipoteka.
Pad industrijske proizvodnje u decembru
31.01.2026.•
1
Industrijska proizvodnja u Srbiji u decembru 2025. manja je 5,7 odsto u odnosu na decembar 2024. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Poskupeo hleb "Sava"
31.01.2026.•
2
Vlada Srbije izmenila je uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500, pa će maksimalna maloprodajna cena ovog proizvoda biti 65 dinara, a maksimalna proizvođačka cena 55,74 dinara.
Šta prodaja "Lukoila" znači za Srbiju: "Malo verovatno da će investicioni fond dugoročno ostati vlasnik"
31.01.2026.•
1
Broker Branislav Jorgić kaže da eventualna promena vlasništva pumpi "Lukoila" u Srbiji ne bi trebalo da ima negativne posledice po domaće tržište goriva.
Vlada Federacije BiH predložila uvođenje veće carine na čelik, odgovor na odluku Srbije
31.01.2026.•
1
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) je predložila uvođenje veće carine na uvoz čelika u BiH.
Ministarstvo poljoprivrede: Zastoj u obradi i isplati podsticaja zbog problema sa informacionim sistemom
31.01.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je došlo do privremenog zastoja u radu informacionih sistema koji se koriste za obradu i isplatu podsticaja.
Britansko-srpska privredna komora i EXPO 2027 potpisali memorandum o saradnji
31.01.2026.•
1
Britansko-srpska privredna komora i kompanija EXPO 2027 d.o.o. potpisale su danas Memorandum o saradnji kojim je predviđeno "jačanje ekonomskih, kulturnih i trgovinskih veza" između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva.
MOL ušao u strateško partnerstvo sa Libijskom nacionalnom naftnom korporacijom
31.01.2026.•
0
MOL Grupa je ušla u novo strateško partnerstvo sa Libijskom nacionalnom naftnom korporacijom (NOC).
Sutra ističe rok za prijavu poslodavaca za dualno obrazovanje
30.01.2026.•
0
Rok za prijavu poslodavaca za dualno obrazovanje ističe sutra, 31. januara, objavila je Privredna komora Srbije (PKS).
Koliki je minimalac u Evropskoj uniji?
30.01.2026.•
14
Kancelarija za statistiku Evropske unije - Evrostat objavila je danas da su 22 zemlje od 27 zemalja EU 1. januara objavile minimalne zarade, koje su u 14 zemalja iznad 1.000 evra.
Srbija se zadužuje 42 miliona evra zbog superkompjutera
30.01.2026.•
8
Srbija će se zadužiti za 42 miliona evra zbog nabavke superkompjutera.
Miroslav Mišković od države traži 1,2 miliona evra zbog neosnovanog hapšenja
30.01.2026.•
21
Miroslav Mišković, vlasnik kompanije Delta holding i niza drugih firmi, tužio je državu i zatražio odštetu od 1,2 miliona evra zbog neosnovanog hapšenja, piše Radar.
Cene goriva nepromenjene
30.01.2026.•
2
Cene goriva u Srbiji ostaju iste kao i u prethodnih sedam dana.
Čadež: Blokirano više od 90 odsto izvoza iz regiona, dnevna šteta 100 miliona evra
30.01.2026.•
15
Ekonomije Zapadnog Balkana trpe štetu od oko 100 miliona evra dnevno samo po osnovu izvoza robe zbog birokratskih procedura Evropske unije, kaže predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.
Ministri Zapadnog Balkana u utorak razgovaraju s Evropskom komisijom o problemima prevoznika
29.01.2026.•
4
U utorak, 3. februara, biće održan sastanak ministara svih država Zapadnog Balkana s predstavnicima Evropske komisije o problemu uslova rada prevoznika iz regiona na području EU.
Galenika postala vlasnik slovenačkog Sanofarma
29.01.2026.•
1
Farmaceutska kompanija Galenika postala je vlasnik 100 odsto udela u slovenačkoj kompaniji Sanofarm, saopšteno je danas.
Lukoil pristao da proda većinu svoje strane imovine
29.01.2026.•
0
Ruska naftna kompanija Lukoil je pristala da proda većinu svoje strane imovine, ukupne vrednosti oko 22 milijarde dolara, američkoj privatnoj investicionoj kompaniji Karlajl Grup, uz odobrenje američke vlade.
Mađarski list: Mol bi mogao za NIS da plati 1,4 milijarde evra
29.01.2026.•
6
Mol bi 56,15 odsto NIS-a od ruskog Gasproma mogao da kupi za blizu 1,4 milijarde evra, piše mađarski list Népszava.
Komentari 37
Bor Boranin
Dusan
Malobabic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar