Skupo će nas koštati višedecenijska šteta naneta životnoj sredini

Zbog decenija neodgovornog stvaranja smetlišta koje popularno nazivamo gradskim deponijama, ali i zagađivanja reka, kanala, jezera i drugih voda, građane Srbije će skupo koštati usklađivanje i primena propisa za ulazak u Evropsku uniju.
Skupo će nas koštati višedecenijska šteta naneta životnoj sredini
Foto: 021.rs
Država se nada da će i Evropska unija biti velikodušan donator, jer su sume potrebne za ceo posao u vezi sa Poglavljem 27 vrlo visoke. A zapravo osnovno pitanje je - odakle nam toliki novac.
 
U Srbiji se godinama zloupotrebljava novac namenjen zaštiti životne sredine, a prevashodno kroz "eko dinar", koji je izgubio smisao kad je postao osnov za finansiranje ozelenjavanja gradova. S obzirom na to da će država Poglavlje 27 otvoriti najkasnije u roku od godinu dana, te da do kraja ove godine očekujemo Zakon o zaštiti životne sredine, očekuje se da će budžet u ovu svrhu biti bolje definisan, a to će pomoći i građanima da shvate zašto izdvajaju novac i kako to utiče na njihovo zdravlje.
 
Trenutno stanje
 
Prema rečima Igora Jezdimirovića iz Inženjera zaštite životne sredine, u gradu poput Novog Sada godišnje se za zaštitu životne sredine izdavaja dva miliona evra - što građani Novog Sada ne osećaju, jer značajnijih pomaka nema. Lokalni plan upravljanja otpadom je istekao, novi nije donet, niti je stari revidiran, a svakodnevno 350.000 kilograma raznog otpada završi na gradskom smetlištu. Ne može ni da se priđe gradu, a da se ne oseti neprijatan miris.
 
"Najviše nas u ovoj priči košta naša neodgovornost. Ne možete da očekujete da prodate turističku, privrednu ili bilo koju drugu uslugu ako živite na deponiji, a na žalost mnogi naši sugrađani sa Klise imaju takav osećaj. Zbog čega ništa ne čine da to promene, ne znam. Ako živite blizu đubreta, ono završava u vama i vi trpite posledice. Još uvek nismo spremni da prihvatimo da će nas sanacija štete najviše koštati u celoj priči, a nova šteta se svakodnevno stvara i problemi sve jače i vidljivije isplivavaju", kaže Jezdimirović za 021.rs i dodaje da se trećina propisa koje treba da prilagodimo za pristup Evropskoj uniji odnosi na oblast zaštite životne sredine. 
 
 
Prema poslednjim (zastarelim) procenama iz 2012. godine, Srbija će morati da obezbedi najmanje 10 milijardi evra za donošenje i implementaciju mera u vezi sa Poglavljem 27. Državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine i šef pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 Ivan Karić kaže za 021 da će se ukupna, konačna cifra potrebna za ovu oblast znati pošto se otpočnu pregovori, kao i da će prilagođavanje promenama koje ćemo morati da uvedemo trajati čak i decenijama od dana ulaska u Uniju.
 
"Kada je doneta prva procena troškova, mislilo se da je 2022. godina eventualnog ulaska ili prva godina ulaska u Uniju. To se sada menja. Mi smo u završnoj fazi izrade pregovaračke pozicije i nemamo precizne cifre, ali možemo da zaključimo da je sigurno više od 10 milijardi evra i da imamo probleme koji će koštati sigurno više od polovine tih troškova - a to su pre svega upravljanje otpadom i vodama, jer smo u obavezi da obezbedimo kvalitetnu pijaću vodu svim građanima Srbije. To se odnosi i na prečišćavanje otpadnih voda velikih gradova, svih otpadnih voda koje ulaze u reke, pa i u male vodotokove. Kad predamo pregovaračku poziciju, imaćemo i rokove do kada moramo da rešimo probleme, kao i rokove za odlaganje nekih direktiva i standarda, pa ćemo znati koliko nam je i vremena potrebno. Očekujemo da dokument pregovaračke pozicije 27 imamo u narednih godinu dana", navodi Karić i dodaje da je u junu poslat prvi nacrt pozicije, na koji je Evropska komisija već dala komentare i očekuje konačnu verziju.
 
"Ovo je dugotrajni mehanizam prilagođavanja standardima EU i to nije lak posao. Moglo bi da traje i do 25 godina od dana ulaska u EU. U narednih 20 godina predviđamo oko 300 različitih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a tražićemo da Evropska unija ima više od 50 odsto učešća u finansiranju ovih projekata. Takođe, mi iz 'zelenog fonda' prvo moramo da obezbedimo 30-40 odsto svojih namenskih para, pa možemo da očekujemo novac iz Evropske unije", poručuje Karić.
 
Bilo koja navedena cifra ne znači mnogo ako se ne zna gde će novac ići, a još je teže predstaviti važnost teme građanima sa medijalnom mesečnom zaradom nešto većom od 300 evra. Predsednik Ekološkog pokreta Vrbas Ratko Đurđevac ocenjuje za 021 da se političari u Srbiji razmeću sa troškovima i ciframa - u zaštiti životne sredine je to naročito slučaj, a jasna svrha toga je da ljudi "okrenu glavu" i ne bune se.
 
"Većina građana veruje da ovde nikad ništa neće biti urađeno. Mi smo siromašni, a državi će neko da nađe 10 milijardi evra. Postoji izveštaj Evropske komisije prema kojem smo dosta solidni sa uvođenjem zakona, ali je njihova implementacija upitna. Postoji rečenica koja kaže da je 'Srbija u ranoj fazi pripreme", što u prevodu samo znači da se ovde ama baš ništa do sada nije uradilo. Ne može se raditi 'copy-paste' zakona jer je ovo drugačija sredina, sa ljudima koji su navikli i naučeni na drugačije. Zato je ključ obrazovanje, ali i tu imate problem jer se godišnje desetine miliona dinara pronevere na konkursima za finansiranje nekakvih udruženja zaštite životne sredine, koji ne rade ništa. Kad bi taj novac bio upotrebljen u neku svrhu, gde bi nam bio kraj", pita Đurđevac.
 
 
Energetski, lokalni i građanski sektor
 
On smatra da je mišljenje Fiskalnog saveta da će Srbija morati godišnje da izdvoji oko pet miliona evra da bi za desetak godina došla do 10 milijardi evra, izrečeno u političke svrhe i da se to ne može ozbiljno shvatiti. 
 
"Trenutno imate ispod 0,3 odsto ukupnog budžeta namenjenog zaštiti životne sredine, a eko dinar je postao parafiskalni namet. Gde je tu energetski sektor? Postoji obaveza za EPS da u narednih 10 godina izdvoji oko milijardu evra za eko projekte, ali vrlo doro znamo da su Vlada Srbije i EPS već doneli odluke kako će se oko milijardu i 300 miliona uložiti u površinske kopove Kolubara i Kostolac. Dakle, paralelno se ulaže u projekte koji su najveća izvorišta zagađenja u Srbiji - neverovatan paradoks", zaključuje on.
 
Osim industrije, problem predstavlja i lokalni nivo vlasti, koji je tu da na najvidljivijem području za građane sprovodi zakonske mere. Vlast na lokalu, međutim, to ne radi najefikasnije i lokalna komunalna preduzeća vrve od neiskusnih, neukih radnika. Igor Jezdimirović napominje da Srbiji nedostaje kvalitetnih, obrazovanih ljudi koji poznaju u materiju i koji će doprineti rešavanju problema, ali je dobiti posao u državnoj administraciji "crna kutija u kojoj smo svi svesni kako se zapošljava i radi".
 
"Kad je uvedena komunalna policija, imali smo određena očekivanja da će situacija u pogledu njenih ingerencija biti mnogo bolja. Međutim, to se nije dogodilo i ovaj organ je dao jako mali doprinos u oblasti kojom bi trebalo da se bavi. Inspekcija je takođe ozbiljna institucija koja bi morala da deluje odlučno i brzo, ali je inspektora na terenu nedovoljno i struka vas ovde, nažalost, ne preporučuje kao glavni faktor zapošljavanja. Ovi organi moraju da budu nezavisni i to moramo da naučimo ako nekada želimo da imamo vladavinu prava", smatra on i dodaje da bi kaznene mere, takođe, trebalo da budu oštrije, kako za nesavesne građane, tako i za nesavesne državne činovnike.
 
I državni sekretar Ivan Karić mišljenja je da je malo ljudi u lokalnim, pokrajinskim i državnim inspekcijama i upravama koji rade posao, što je jedan od poraza novoosnovanog Ministarstva zaštite životne sredine, koje jeste imalo cilj da pojača administrativne kapacitete, ali to nije uspelo u prvih godinu dana postojanja. On primećuje tri važna koraka koja su pred državom u procesu otvaranja Poglavlja 27.
 
"Promena zakona, podizanje svesti građana i stvaranje podsticaja za građane da se bave ekološkim poslovima. Moramo da stvorimo uslove da ljudi uzgajaju organsku hranu, što je svest koja se već rađa kod nas, naročito u Vojvodini. Postoje i pojedinci koji se bave preradom otpada i reciklažom, kompostiranjem, što je nešto što država podržava, ali mora i da finansira. To su sve zadaci pred nama", poručuje Karić za 021.
 
I Ratko Đurđevac smatra da svest građana uopšte nije niska - samo je ubijena dnevnopolitičkim temama i neradom tužilaštva, koje je veliki problem u (ne)kažnjavanju zagađivača životne sredine. 
 
"Građani sve više shvataju da su odgovorni i da činjenjem utiču na sopstveni život. Ali u cilju promena, tužilaštva i inspekcije moraju da budu svesni da svojim nečinjenjem narušavaju tuđe živote i da počnu da kažnjavaju krivce za, na primer, izlivanje otpadnih voda, gomilanja otpada i zagađenje vazduha. Da bi lokal, kao ključno područje, bio bolja sredina, mora se više novca zadržati u gradovima i opštinama i namenski koristiti, pa će i građani uvideti kako može da se živi zdravije kad se poštuju neka osnovna pravila", stava je Đurđevac.
 
--
Realizaciju članka iz projekta "Živeti zdravo je moje pravo" finansijski je podržao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicima Autonomne Pokrajine Vojvodine. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Scotch Bonnet

    10.09.2018 22:49
    Puna PatriJoCa usta Kosova i Srbije a valjaju se u otpadu i svom đubretu koje nisu u stanju da očiste. Prljav patriJotizam, prljava država.
    Kad svoje nepoštuješ kako ćeš tuđe ili je to samo slučaj u Vojvodini.
  • /

    10.09.2018 15:27
    /
    @bezdno
    sabotiranjem i uvodjenjem rusije u sistem

    krajem 80 ih je jugoslavija bila u nedoumici. biti konfederacija u tadasnjem evropskom savezu ili ovo sta smo sada.

    sadasnju eu ce spasti cesi i poljaci koji su postali najrazvijenije njihove drzave a ne burek iz srbije kako se servira fantazija u sizofrenim glavama srba
  • Pedja

    10.09.2018 15:24
    Nikada se ova divljina nece izvuci iz blata .
    Niko na svetu ne voli ovu drzavu i niko u evropi nas ne postuje .
    Mislim da sada cak i albanija ima veci stepen higijenske kulture od nas .
    U novembru putujem odavde ali je problem kako jos izdrzati do tog datuma .

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija