"Protest građana protiv izgradnje neke mini-hidrocentrale, poput onog u selu Rakita, ne može da spreči izgradnju ukoliko investitor ima sve potrebne dozvole, ali je valjanost tih dozvola moguće osporavati u zakonom propisanom postupku", kažu za Danas u Ministarstvu rudarstva i energetike.
Objašnjavaju da je izgradnja novih energetskih objekata i korišćenje obnovljivih izvora energije javni interes utvrđen Zakonom o energetici i drugim strateškim dokumentima. Ukazuju i da je izgradnja malih hidroelektrana opšti nacionalni cilj, jer Srbija do 2020. godine mora da obezbedi 27 odsto učešća obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji energije. Zato kažu da uloga malih hidroelektrana uopšte nije beznačajna i da se prema Nacionalnom akcionom planu očekuje da se iz njih proizvede 180 MW. Dodaju i da su ti projekti uređeni osim Zakonom o energetici i propisima definisanim u još šest zakona i planskim dokumentima.
"Ako se grade u skladu sa zakonom, male hidroelektrane nisu štetne po prirodnu sredinu. Naprotiv, doprinose njenom očuvanju, a ograničenja i uslove koje je potrebno da ispune ako su u zaštićenom području, definiše i u nadležnosti je Ministarstva zaštite životne sredine. Postoji nekoliko nivoa zaštite gde se ne sme graditi ili postoje ograničenja i tada su potrebne posebne dozvole i uslovi. U nacionalnim parkovima i u prvoj zoni zaštite je zabranjena izgradnja hidroelektrana. U drugoj i trećoj zoni zaštite, mogući su radovi pod posebnim uslovima, a njih određuje i kontroliše Ministarstvo zaštite životne sredine", objašnjavaju u Ministarstvu energetike.
U Ministarstvu zaštite životne sredine uočili su da regulativu koja se odnosi na izgradnju malih hidroelektrana treba menjati i već su u pripremi izmene Zakona o zaštiti prirode kao i Zakona o proceni uticaja na sredinu, a najznačajnije novine odnose se na režime koji će se primenjivati na lokacijama sa različitim stepenom zaštite.
"Osnovni razlog za izmene zakona je težnja da se postigne daleko viši stepen očuvanja biodiverziteta, jer je to uslov da Srbija uđe u članstvo Natura 2000, što bi bio signal da smo se uskladili sa visokim standardima Evropske unije. To znači daće se kod procene uticaja nekog objekta na sredinu, daleko pažljivije meriti dugoročni efekti, sagledavaće se, ako su na primer vetroparkovi u pitanju, da li oni menjaju migratorne rute ptica ili kod hidrocentrala koliko utiču na riblje staze", kaže za Danas Ivan Karić, državni sekretar u tom ministarstvu.
On dodaje da je broj od 860 mogućih lokacija za izgradnju MHE koji se stalno pominje proistekao iz 1987. godine kada su Institut "Jaroslav Černi" i Energoprojekt sagledavali gde bi bilo moguće izgraditi takve objekte, ali bez analiza uticaja na ekologiju i ostale uslove.
"Pogrešno se to predstavljalo kao dokument, jer on to nije. Sada se radi na izradi novog katastra lokacija, a on će obuhvatiti i sve ostale uslove neophodne za otvaranje takvih investicija, posebno u odnosu na različite režime zaštite koje imaju pojedina područja. Država, takođe, mora da pooštri i mere za graditelje koji se ne pridržavaju propisanih uslova", kaže Karić.
Udruženja ekologa, međutim, oštro se protive bilo kakvoj izgradnji malih elektrana uz tvrdnju da korist od njih imaju samo vlasnici, jer im se dobijeni kilovati plaćaju prema fid-in tarifi iako su znatno skuplji nego u standardnoj proizvodnji.
"Ovo je ozbiljna ekološka tema i mislimo da od izgradnje mini-centrala država ima više štete nego koristi. Ne postoji nijedno ekološko opravdanje, jer tu nema ni govora o zaštiti prirodnih dobara. Zato bi pomoglo ukoliko bi se izmenama zakona bar predvidelo da se fid-in tarifa ukine vlasnicima gde nadležne inspekcije utvrde da nisu ispoštovali standarde", kažu u pokretu Zeleni Srbije.
.jpg "Šta se očekuje izmenama Zakona o lokalnim izborima u ponedeljak koje najavljuje Brnabić?")
Komentari 1
Mirko
Idemo dalje: Njemacke firme i Italijanske su u dogovoru napravile ovako: Tenderi za razvoj Srbskog i Crnogorskog elektro sistema. OK? Idemo dalje.
EU i EBRD (evropska banka za razvoj) raspise Tender za projekt dacu vam tacne podatke da nebi bilo cenzure: kabel 400 kV pod morem izmedju Crne Gore i Italije vrednost 500 mil. Eura kredit odobren Crnoj Gori ne Italiji. Naravno narod ce da vraca kredit. Idemo dalje. Pogledajte strukturu managementa u C.Gorskom Elektro poduzecu: sve Italijani i otkupili dionice. Idemo dalje. Struju koju ce proizvoditi hidro ekektrane i Vjetrovni park opet prodan nekom Arapinu da se zataskaju milioni investicija i onda se struja koja je proizvedena prodaje pod navodnicima prenosi u Italiju po veoma maloj ceni koja je u C.Gori u Italiju po 2 puta vecoj. I ko zaradjuje? Istoje sa Srbijom ima investicija u mrezi naravno a onda oni prodaju na trgu nasu struju po Njemackoj i dalje.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar