Povećava se broj prijava slučajeva nasilja, što ne mora da svedoči o porastu nasilnog ponašanja, nego može da bude pokazatelj toga da su deca i odrasli postali senzibilniji kada je reč o ovom problemu.
Škole će u slučajevima nasilja različito reagovati, jer sama reakcija zavisi i od toga kog nivoa je nasilje. Ukoliko je u pitanju nasilje prvog nivoa, onda na rešavanju radi odeljenski starešina uz uključivanje roditelja. Međutim, kada je reč o nasilju drugog nivoa, tada se angažuju školski timovi, a ukoliko je nasilje na najvišem, trećem nivou, tada se u rešavanje problema uključuju i centri za socijalni rad, zdravstvene ustanove, te policija.
Milja Krivokuća iz Minsitarstva prosvete kaže za 021 da je za sva tri nivoa zajedničko to što je potrebno da se vodi pojačani vaspitni rad, te da se određuje konkretan plan kojim se definišu obaveze svih učesnika u rešavanju problema.
"U slučaju trećeg, a često i drugog nivoa, škola je u obavezi da pokrene vaspitno-disciplinski postupak. U okviru postupka imamo pojačan vaspitni rad i plan zaštite za učenika koji je bio žrtva, a svodi se i na neku vrstu aktivnosti u pravcu osnaživanja, pružanja podrške i sprečavanja dodatnih negativnih efekata. Tokom trajanja vaspitno-diciplinskog postupka sprovodi se pojačan vaspitni rad i društveno-korisan rad. U zavisnosti od efekata pojačanog vaspitnog rada, društveno-korisnog rada, težine onoga što je učinjeno, izriče se određena vaspitno-disciplinska mera, jasno je definisano u zakonu koje mere se izriču i za šta. Mere mogu da budu ukor direktora, a krajnja i najdrastičnija mera je premeštanje učenika u drugu školu, ali to se zaista koristi kao krajnja mera, jer je vrlo važno da škole iscrpe sve svoje mehanizme u radu sa učenicima, a ne da se problemi rešavaju premeštanjem dece iz škole u školu", poručuje Krivokuća.
Profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu Dragan Popadić smatra da je važno da se radi na poboljšanju školske klime. Najjednostavnije rečeno, školska klima je atmosfera koja vlada u školi, a zasniva se na odnosima koji počivaju na formalno postavljenim pravilima i neformalno usvojenim pravilima. Kada je školska klima povoljna, onda se broj slučajeva vršnjačkog nasilja značajno smanjuje, a pozitivno se utiče i na suzbijanje drugih antisocijalnih ponašanja, smatra naš sagovornik.
"Povoljna atmosfera u školi pre svega transformiše vrednosti koje imaju i deca, nastavnici i čini ih vidljivijim, to su vrednosti poput saradnje i kooperacije, pomaganja jedni drugima, vrednosti što boljeg uspeha koji se zasniva na znanju i zalaganju, vrednost autoriteta odraslog. Tamo gde postoje te vrednosti i norme, one se ne moraju postavljati nekim pretnjama da ćete, ako prekršite normu, biti kažnjeni. To su vrednosti koje ta deca dele i usvajaju jedni od drugih. Tu je saradnja koju ta deca dele i usvajaju jedni od drugih, tu je saradnja među učenicima znatno veća zato što oni školu, odeljenje, vide kao zajednicu, gde se u principu prijatno osećaju i gde im je lepo, da budem malo romantičan, kao jedna velika porodica u kojoj članovi brinu jedni o drugima. Ono što dobra školska klima obezbeđuje, a što je veoma važno, jeste autoritet odraslih. Dakle, odrasli u toj klimi mogu da izgrade autoritet koji se ne zasniva na pretnji i sili nego jednostavno na poštovanju od strane učenika", objašnjava Popadić.
Poslušajte celu emisiju iz projekta "Reci NE nasilju":
Kada se nasilje već dogodi, osim što je važno da se fokus stavi na konkretnu situaciju i učesnike, bitno je i da se škola preispita da li je u preventivnom radu preduzela sve što je trebalo da učini. Ukoliko nije, to je prilika da revidira svoj godišnji plan i da započne rad kako sa učenicima, tako i sa roditeljima.
"To je jedan jasan, ali složen i dugoročan proces i neke rezultate i efekte ne možemo da očekujemo ni tako brzo, jer kad god je reč o nasilju mi u pozadini imamo priču o promeni jednog sistema vrednosti. Dakle o promeni toga kako ćemo da reagujemo kada imamo problem, kako ćemo da komuniciramo jedni sa drugima, da li nasilje u stvari smatramo prihvatljivim pod izvesnim uslovima ili ne. Tako da bi škola svaki put trebalo da koristi i te druge mehanizme koji se odnose na preventivni rad kroz odeljenske zajednice, kroz različite programe ili projekte u koje škola može da se uključi, dakle postoje različiti načini kako prevencija može da se sprovodi od nivoa odeljenske zajednice pa preko nivoa škole, u zavisnosti od toga koje su njene potrebe i specifičnosti", dodaje Krivokuća.
Dragan Popadić autor je knjige "Nasilje u školama" koja se veoma detaljno bavi pojavnim oblicima ovog problema u Srbiji, ali i potencijalnim rešenjima. Kroz 10 godina dosta se radilo na podizanju svesti o ovom problemu kako kod učenika, tako i kod roditelja i nastavnika. Ipak, neretko se može čuti da je potrebno raditi na jačanju kompetencija nastavnika, što smatra i Popadić.
"Nastavnik je obično u tim situacijama sam, nekad se oseća nekompetentan da se suoči sa većim problemom, zbog čega je važno da postoji mreža zaštite dece, timovi koji rade i koji jedni drugima pomažu. Mislim da je strahovito važno da se od nastavnika ne očekuje da bude supermen koji iz vazduha primeti problem, stušti se na zemlji i sve reši za minut. To je nemoguće i ako se to očekuje od nastavnika on će uplašen bežati od te vrste uloge koju mu neko dodeljuje. Obično nijedno nasilje nije samo neki izolovani incident koji se tek tako javio, ako jeste tada je i najlakše rešiv, to su uzburkane strasti koje brzo splasnu. Međutim, ozbiljni oblici nasilja potiču iz poremećenih odnosa među nekom decom, koje treba rešavati dugo vremena, radeći sa nasilnicima i žrtvama. Nastavnici treba da znaju na čiju podršku mogu da naiđu u takvim situacijama. Protokoli za zaštitu dece od nasilja u školama upravo taksativno nabrajaju te korake i oni nisu nekakvi zahtevi šta bi trebalo da se radi, nego su jedan koristan putokaz za nastavnike šta raditi kada primete nasilje", kaže Popadić.
Kada je reč o ukazivanju na destruktivnu prirodu nasilja, Milja Krivokuća kaže da se tu može raditi na poboljšanju dva segmenta.
"Jedan bi bio informisanje a drugi bi bio jačanje određenih konkretnih veština kod dece. Kada je u pitanju informisanje ono što se zaista pokazalo je da imamo sve više prijavljenih slučajeva nasilja, zato što postoji veća svest o tome, nasilja se prepoznaje, veća je senzibilizacija. Međutim, kada su u pitanju deca, nama se pokazala vrlo važnom ona neutralna sredina. To su deca koja su ili posmatrači ili se ponekad uključuju ali ne na pravi i konstruktivan način. Vrlo važno je da se sa decom razgovara, ne samo o tome šta je nasilje, kako da ga prepoznaju, nego i kako bi trebalo da reaguju ako im se nasilje događa ili ako imaju saznanja da se nešto dešava njihovim drugarima i drugaricama. Važno je osnažiti drugu decu da na konstruktivan način reaguju", ukazuje Krivokuća.
U školama bi trebalo da se radi na izgradnji klime poštovanja i međusobnog uvažanja, a s druge strane, potrebno je i da se bori protiv klime nepristojnosti i nepoštovanja. Profesor Dragan Popadić dodaje da u Srbiji nedostaje i sagledavanje nasilja kao oblika komunikacije. Kako kaže, nasilje jeste jedan jezik u komuniciranju koji se uči i koji se koristi, a dete ga uči posmatrajući ljude oko sebe i prilike kada se on koristi. Zbog toga će kad-tad doći do ekscesnih situacija većeg nasilja, a ako klima nasilja opstaje kao normalna klima, onda neće biti poboljšanja situacije na ovom polju.
Kako bi se situacija poboljšala Ministarstvo prosvete je uvelo određene novine od ove školske godine kojima bi se povećala odgovornosti i ljudi u školskom sistemu, ali i samih učenika i roditelja. Tako je u primeni novi Pravilnik o društveno-korisnom, odnosno humanitarnom radu, a unete su i izmene u Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Takođe, realizuje se i pilot projekat "Do uspeha zajedno", koji ima za cilj da se pruži podrška učenju učenicima petog razreda, a sam program predviđa i psihološke edukativne radionice koje se odnose na segmet prevencije nasilja. Ono što se tek očekuje u bliskoj budućnosti jesu i programi prevencije na polju nasilnog ekstremizma i radikalizacije, koji će biti namenjeni srednjoškolcima.
Pisanje ovog teksta pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije podržavajući projekat Radija 021 "Reci ne, nasilje nije moj izbor". Sadržaj teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.
.jpg "Beograđanin uhapšen u Kladovu: Pretio policajcima, jednog udario u lice, pa isto radio i u stanici")
.jpg "Palma: Podneću zahtev da Srbija više ne učestvuje na Evroviziji")
.jpg "FOTO: Mladić poginuo u sudaru automobila i kamiona kod Leskovca")
Komentari 1
Laži i same laži...
Gde se najogavniji učesnici takođe slave po medijima.
Ako ne postoji zamišljeno interesovanje - onda se najuspešniji autori tv emisija primoravaju da govore o ogavnim rijalitijima u svojim emisijama.
Slavite kriminalce na svakoj naslovnoj strani, a hteli bi ste poboljšanje školske klime?
Ugledajte se na Hrvate na čijim programima nećete zateći isključivo dramske serije i filmove koje slave ubistvo moga oca ili bilo kakvu agresiju.
Ljudi umeju da filtriraju i znaju zašto to rade.
Javno ovim pljujem na uređivačku politiku najčitanijih i najgledanijih medija u Srbiji,
od kojih je većina u zapadnom vlasništvu.
Rad na razaranju ovog društva je svakodnevan, razlozi dobro poznati, kao i razlozi za uništenje školstva.
I prestanite sa lažnim naporima na poboljšanju klime u školstvu.
Riba užasno smrdi, jer joj se vrh usmrdeo. Ništa ovde ne kreće od dece i školstva, već se na njemu vidi.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar