Uskoro će svaki stanovnik Srbije imati svoju adresu sa ulicom i brojem, a Vlada poziva lokalne samouprave da do kraja 2018. godine imenuju sve ulice kako bi bile upisane u Adresni registar
U adresnom registru Srbije, koji vodi Republički geodetski zavod (RGZ), na početku ove godine evidentirano je oko 54.859 ulica.
Prema podacima MUP-a, 3.028.020 građana ima prijavljeno prebivalište u ulicama bez određenog kućnog broja, od čega je 2.676.898 građana prijavljeno na adresama za koje nije određen ni naziv ulice (poznato kao "nema ulice - bb").
Inicijativu za uspostavljanje adresnog registra pokrenula je predsednica Vlade Ana Brnabic, još kao ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Premijerka navodi da je ažuriranje adresnog registra veliki korak u pravcu dalje modernizacije državne uprave, digitalizovanja usluga i uvođenja reda u državu. "Cilj vlade su efikasne i lako dostupne usluge svim građanima Srbije i zbog toga će uskoro svaki stanovnik Srbije imati svoju adresu sa ulicom i brojem", istice Brnabić.
Predsednica vlade je kao dobar primer efikasne lokalne samouprave u ovom projektu izdvojila Loznicu, Požarevac, Petrovac na Mlavi, Mali Zvornik, Ljuboviju, Bački Petrovac, Mali Iđoš, Inđiju, Kovin, Batočina, Lapovo, Opovo, Malo Crniće, Plandište, Šid i Vrnjačku Banju.
Zaposleni u RGZ su za 10 meseci izradili elaborate ulica za svaki grad i opštinu u Srbiji. "Sada nam sledi faza dodele kućnih brojeva svim objektima za koje su utvrđene nove ulice i ovaj posao ce RGZ raditi tokom narednih meseci", naveo je direktor RGZ Borko Drašković.
Da bi i ostale sporne adrese bile upisane u registar, neophodno je da im lokalne samouprave dodele naziv. Zbog toga Vlada apeluje na sve jedinice lokalne samouprave da do kraja 2018. godine imenuju sve ulice, jer će u tom slučaju troškove promene ličnih dokumenata za građane i nabavku tablica kućnih brojeva i ulica snositi Vlada.
Kako se navodi, nepostojanje centralizovanog adresnog registra u prošlosti je prouzrokovalo mnogo problema. Javne institucije i službe su vodile sopstvene registre adresa i onda bi se podaci o stanovanju građana razlikovali u zavisnosti od institucije ili ustanove.
Na primeru zdravstvenih kartica najbolje se mogao uočiti taj problem, jer da je postojao centralni, proveren i ažuriran adresni registar i da su svi građani imali definisane adrese, sve zdravstvene kartice bile bi poslate poštom. Adresni registar sadrži podatke o nazivima ulica i kućnim brojevima i jedan je od ključnih državnih registara pored Centralnog registra stanovništva, Registra privrednih društava i registra nepokretnosti.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
.jpg "Još jedna burna noć u Beogradu: Devojka pala sa konja, dečak od 13 godina u bolnici zbog alkoholisanosti")
Komentari 4
Divljina
/
Vlad
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar