"Pošto nema para da odmah ovo rešimo, predlog je da to rešimo organizaciono. Propiše se vozačima kako se vozi i kojoj brzinom. Ako sad nema para da obezbedimo prelaze, smanji se brzina vozova na prelazima, u tom slučaju ne bismo imali posledice", rekao je Vujanić za
N1.
U poslednje četiri godine na pružnim prelazima u Srbiji desilo se više od 200 saobraćajnih nezgoda, a 28 ljudi je poginulo. Više od tri četvrtine pružnih prelaza nema rampu, a nadležni tvrde da je njihovo postavljanje izuzetno skupo.
Vujanić je rekao da prema postojećim propisima znak kojim je bio obeležen pružni prelaz na mestu nesreće kod Donjeg Međurova, u kojoj je poginulo pet osoba, nije bio odgovarajući.
"Postavljanje osmougla je uradio neko kome nije jasno šta taj znak znači i taj znak stop tu nije trebalo da stoji", kazao je. Kako navodi, nijedan od znakova na tom prelazu ne odgovora pravilniku o signalizaciji.
"Ovi signali koji su postojali nisu regulisali ovaj prelaz. Morali biste vozaču da kažete koji je to član on prekršio prelazeći preko ove pruge. Ako dozvolite da voz ide tako da se zaustavi na 250 metara sa brzinom od 70 km, to bi bilo otprilike 12 sekundi, što znači da vozilo kad se približi voz nije u mogućnosti da stane. Zato je propisana zvučna signalizacija koja javi da voz dolazi. Vozač stavlja glavu u torbu u trenutku kad prelazi taj prelaz, kad je obavešten da dolazi voz, to je kockanje sa sopstvenim životom", dodao je Vujanić.
"Nesreće ne bi bilo da je voz išao 20 km na sat. Možemo da sprečimo da se vozovi kreću brže od 20 km na neobezbeđenim prelazima", kazao je Vujanić.
Sa druge strane, generalni direktor "Infrastuktura železnice Srbije" Miroljub Jevtić tvrdi da je prelaz na kojem se desila nesreća bio ubezbeđen u potpunosti u skladu sa zakonom. Prema njegovim rečima, broj i vrsta nesreća na prelazima ukazuju na "veliku nedisciplinu u saobraćaju".
"Svaki putni prelaz je obezbeđen na neki od načina. Zbog velike nepažnje učesnika saobraćaja imamo veliki broj nesreća i zato uvek apelujemo da se poštuju propisi", naveo je Jevtić.
Pomoćnik ministra za drumski saobraćaj Saša Stojanović je rekao da se odgovornost za ovu nesreću ne meri samo Zakonom o bezbednosti saobraćaja, kao i da su u tom smislu precizno definisana prava lokalnih samouprava.
"Obaveza tehničkog regulisanja saobraćaja na državnim putevima je nadležnost Ministarstva saobraćaja, a nadležnost na opštinskim putevima je nadležnost lokalne samouprave. Imate nadležne uprave koje se time bave, koje vrše kontrolu i nadzor. U Nišu imate direkciju i inspektore koji ima ista prava u kontrolisanju saobraćaja za svoju teritoriju kao i republički inspektor", kaže Stojanović.
Navodi da je inspekcija dužna da uoči sve nedostatke na putu, a pružni prelazi spadaju u nadležnost opština.
"Lokalna samouprava ne može da se ponaša nemoćno, oni su država u malom", kazao je Stojanović.
Komentari 16
l.s. država u malom
https://www.youtube.com/watch?v=xnQ-9KWgUtA
Sramno je sve ovo, samo da ne smrdi od glave i neka to ne bude ona glava koja je, po Zakonu o bezbednosti i interoperabilnosti železnice, nadležna da "nacionalne propise za bezbednost prijavljuje Evropskoj komisiji".
....
ozbiljna nesreća je sudar vozova ili iskliznuće voza koji ima za posledicu smrt najmanje jednog lica ili teške povrede pet ili više lica ili nanošenje velike štete železničkim vozilima, železničkoj infrastrukturi ili životnoj sredini, kao i druga slična nesreća koja ima očigledan uticaj na bezbednost na železnici ili na upravljanje bezbednošću.
https://www.paragraf.rs/dnevne-vesti/121115/121115-zakon_o_bezbednosti_i_interoperabilnosti_zeleznice.html
....
Čemu prebacivanje odgovornosti na lokalnu samoupravu, kada se "EU harmonizovani" propisi u praksi nisu faktički ni zakorenili (2013. godina). Da li to znači da treba abolirati železnicu za sve godine gubitaškog poslovanja, a ministarstvo za sve godine lošeg upravljanja projektima?
Dr Miggyy
Dragan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar