Studenti, sa dobrim prosekom, i dalje će moći da koriste kredite, a pomagaće se i školovanje kadrova koji su potrebni državi.
U ovoj godini visokoškolske ustanove trebalo bi da dobiju Zakon o finansiranju visokog obrazovanja, najavljuje ministar.
Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kaže da je cilj da se u novoj strategiji do 2030. godine promeni model finanisranja kroz uvođenje još većih obaveza od strane države, ali takođe i od strane poslodavaca.
"Kroz internacionalizaciju visokog obrazovanja, kroz restituciju, stvorićemo nove vrednosti i to daje novi zamah univerzitetima", kaže Šarčević.
Prvi neposredni izazov u 2019. godini, kažu profesori, jeste poziv za učestvovanje u Erazmus projektima - projektima Evropske unije.
"Sa našim promenjenim statusom, da smo mi sada programska zemlja i da Univerzitet u Beogradu ima Erazmus povelju, znači da ćemo se mi prijaviti za povećan broj mobilnosti. Ja se iskreno nadam da ćemo uspeti da realizujemo makar isti broj mobilnosti kao i do sada jer je to izuzetno korisno i za studente i za nastavnike, saradnike naših članica", kaže Ivanka Popović, rektorka Univerziteta u Beogradu i predsednica KONUS-a.
Rektorka Popović najavljuje i veće angažovanje Konferencije univerziteta Srbije, tela čija je odnedavno predsednica.
"Mislim da je vreme da prevaziđemo te previše često naglašavane razlike između državih i privatnih univerziteta. Ono što bi za nas trebalo da bude ključno je kvalitet", kaže Popovićeva.
Bitno je da na stvaranju novih vrednosti - indikatora merenja kvaliteta na svim univerzitetima u Srbiji, zajedno rade i profesori i resorno ministartsvo.
"Mi sve više pravimo direktne poteze kao što je bilo sa Đao tongom", rekao je Šarčević i dodao da će u januaru, kada u posetu Beogradu dođe Vladimir Putin, Beogradski i Novosadski univerzitet potpisati sporazume sa tri najbolja ruska univerziteta.
"Tako da nastavljamo dalje taj proces i stvorili smo timove za kvalitet na visokom obrazovanju", istakao je ministar prosvete.
Komentari 3
Liman
Ovo je vec vidjeno u Hrvatskoj koja ima najmanji broj ucesnika u Erazmusu u EU.
Jedina nada je da nasi univerziteti obezbede studentima dodatni novac sto je na zalost malo verovatno.
Jogi Letač
Anica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar