Analitičari: Poreklo imovine moglo da se utvrdi i do sada, ali to nije učinjeno

Autor: Radio slobodna Evropa

Info

04.02.2019.

13:56 > 14:16

Poreklo imovine moglo je da se utvrđuje i do sada, to su omogućavali važeći, pre svega poreski propisi, ali za to nije bilo političke volje, ocenjuju sagovornici Radija slobodna Evropa (RSE) iznoseći bojazan da će donošenje najavljenog Zakona o ispitivanju porekla imovine biti iskorišćeno u kampanji protiv političkih protivnika, a da će malo biti efekta u borbi protiv korupcije.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Jelisaveta Vasilić iz Saveta za borbu protiv korupcije, kaže za Radio slobodna Evropa da su sadašnji poreski zakoni sasvim dobri i da daju mogućnost da se unakrsnim ispitivanjem, odnosno upoređivanjem prihoda i stečene imovine, utvrdi kako je ko sticao imovinu. To znači da se poreklo imovine moglo utvrditi.

Međutim, ona dodaje da je možda dobro što se donosi poseban zakon ako on tehnički olakšava utvrđivanje porekla imovine uvođenjem novog organa koji bi se time bavio ili preciziranjem vremena na koje se zakon odnosi, kakva se primanja uračunavaju u poreskom postupku i slično. Ako je tako, navodi ona, onda zakon ima smisla.

Ekonomski komentator Mijat Lakićević ne smatra da je potrebno donositi poseban zakon, jer su i prema njegovom mišljenju dovoljni sadašnji propisi.

"Nije zakonska regulativa 'kriva' što su najveći 'pljačkaši' van dometa zakona", kaže Lakićević.

Ekonomista Danilo Šuković kaže da je utvrđivanje porekla imovine teško sprovodivo u srpskim uslovima u kojima ne funkcionišu institucije.

"Mi smo zarobljena država, ruke su nam sputane i ne možemo da stvari dovedemo do kraja. U zemljama koje imaju jake institucije nema problema da utvrdite ako je neko jedan dolar stekao nas nepošten način. Na primer, u Americi imate vinograd, zna se koliko novca možete zaraditi za godinu dana. Ako se jednog trenutka primeti da vi, recimo, živite izvan onoga što obezbeđuje vinograd, odmah će neko doći da vas pita otkud taj novac. Ali, to može samo tamo gde su institucije jake. U Srbiji to ne može i to je problem", kaže Šuković.

Inače, borba protiv korupcije i donošenje seta zakona koji to omogućava, jedna je od obaveza na evropskom putu Srbije u okviru poglavlja 23 i 24 o reformi pravosuđa. U internom dokumentu Evropske komisije o napretku Srbije u tim poglavljima, a u koji je RSE imao uvid u novembru, konstatovano je da "nema vidljivih rezultata", između ostalih, u oblasti borbe protiv korupcije.

Nakon što su ministarka pravde Nela Kuburović početkom ove godine, a koji dan kasnije i predsednik države Aleksandar Vučić najavili da uskoro Nacrt zakona o poreklu imovine kreće u javnu raspravu, odnosno skupštinsku proceduru i da će biti usvojen do sredine godine, u medijima su objavljivani naslovi tipa: "Videće se ko su tajkuni i lopovi" ili "Država će moći da pronađe svu sakrivenu imovinu političara, estrade, direktora"... Koliko su realna takva očekivanja od novog Zakona o poreklu imovine?

"Objektivno, od novog Zakona treba da strepi onaj ko je ulazio u transakcije sa državom, a koje su evidentno bile na štetu države a u korist pojedinca", objašnjava Danilo Šuković.

Najobimnije prelivanje novca u privatne džepove, zarada takozvanog "prvog miliona", u Srbiji su se događale u 90-im godinama, a potom u procesu privatizacije u dvehiljaditim. Kakve su šanse da se na udaru zakona nađu akteri tih zbivanja?

"Lakše je utvrditi nešto što je staro deset, nego dvadeset godina. Jer, za ono što je staro deset godina postoji dokumentacija, a za ono od pre dvadeset godina manja je verovatnoća da će se doći do podataka", objašnjava Danilo Šuković zašto ne veruje da će se u mnogim slučajevima saznati kako je zarađen prvi milion.

Najavljujući Zakon i "češljanje" porekla imovine, predsednik države je eksplicitno pomenuo jednog od lidera opozicije Vuka Jeremića i njegovih, kako je naveo, sedam miliona dolara koja je navodno primio sa stranih adresa. Predsednik države je poručio da će Zakon mnogo doprineti za "delimično izlečenje političke scene".

"To što je rekao Vučić, to upravo znači da će oni sada da jure političke protivnike i da pokušaju da se sa njima obračunaju", kaže Mijat Lakićević.

"Kod nas se sve svodi na politički obračun, i najave zakona i najave hapšenja", primećuje Jelisaveta Vasilić.

Punih 17 godina, od 2001. godine kada je prvi put predloženo donošenje Zakona o poreklu imovine do danas, bezbroj puta je najavljivan i nikad nije ugledao svetlost dana.

Kada je aktuelna vlast dobila izbore 2012. godine, između ostalog obećanjima da će iskoreniti korupciju u Srbiji, prvi put je već krajem te izborne godine a zatim i početkom 2013. godine najavljivano da će predlog Zakona uskoro ući u skupštinsku proceduru. Godinama kasnije, tačnije 2016. godine, to se ponovo najavljuje, a sve to vreme institucije koje su zadužene za borbu protiv korupcije, Agencija i Savet nisu bili obaveštavani niti uključeni u pripremu zakona.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Komentari 9

Hronološki Najpopularniji

izzy

04.02.2019 • 19:54

Tetka iz Kanade

Pobogu, pa svi mi imamo neku tetku u Kanadi. Šta će nam onda zakon o poreklu imovine, dovoljno je samo da se objasni dal je iz Kanade ili Australije, ili Kipra .... i koliko puta po koliko evra je uneto...

6 0 +6
teror u

04.02.2019 • 15:56

smrdistanu

Da li ce se ispitivati imovinsko poreklo clanova vladajuce partije ?

24 22 +2
IZNOGUD

04.02.2019 • 15:37

Poreklo

Naravno da je moglo da se ispita poreklo imovine i ranije, ali očigledno da to tadašnjoj vlasti nije bilo u interesu. Niko neće sam sebe da otera u zatvor ..

17 2 +15

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.