Kako navodi list, ovakva statistika bi mogla da ostavi utisak da su uslovi rada u Srbiji besprekorni.
Međutim, istina je da je naša lista profesionalnih oboljenja višestruko kraća od evropskog proseka, dok je procedura dokazivanja da je oboljenje nastalo na radnom mestu komplikovana. Takođe, većina radnika i ne zna da ona postoji i da mogu na taj način da ostvare svoja prava.
Ipak, stvari bi trebalo da se bar delimično promene, jer je završen novi pravilnik, a na spisak profesionalnih bolesti, na kojima je dosad bilo 56 oboljenja, dodato je novih devet, rekao je za "Novosti" prof. dr Petar Bulat, specijalista medicine rada na Institutu za medicinu rada i radiološku zaštitu.
"To je dobro, i usvajanjem novog pravilnika, koji iščekujemo, rešava se dosadašnji problem sa zastarelim, dugo neinoviranim spiskom profesionalnih oboljenja", kazao je on.
U sledećem koraku, naglašava Bulat, treba definisati proceduru utvrđivanja profesionalnog oboljenja i rešiti problem finansiranja dijagnostike u postupku utvrđivanja ovih bolseti. Dijagnostičke procedure u takvim slučajevima nisu među onima koji idu na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja i mora da se definiše ko će da ih plati - poslodavac, zaposleni ili RFZO, navodi list.
Paralelno sa tim, navodi Bulat, mora da se definiše ko zapravo utvrđuje prifesionalno oboljenje - lekar specijalista medicine rada, bilo koji specijalista ili institucija, kao što su Institut "Dr Dragomir Karajović" i zavodi u Nišu i Novom Sadu.
Predsednik Udruženja za bezbednost i zdravlje na radu Dragoslav Tomović, kaže za "Novosti" da su najveći problemi definicija profesionalnog oboljenja, njihova evidencija, to da li će lista profesionalnih bolesti biti otvorena ili zatvorena, kriterijumi verifikacije...
U našem pravnom sistemu profesionalne bolesti regulisane su kroz zakone o penzijsko-invalidskom i zdravstvenom osiguranju. Pored zakona, oblast profesionalnih bolesti uređuje i Pravilnik o utvrđivanju profesionalnih bolesti iz 2003. godine identičan onom iz 1997, i po njemu naša lista spada u kategoriju zatvorenih, što znači da samo oboljenja koja su na njoj mogu da budu profesionalna.
"Prema preporukama EU iz 1992. godine, zemlje članice bi trebalo da imaju takozvane otvoreno-zatvorene liste, odnosno da postoji mogućnost da i one dijagnoze koje nisu na listi mogu da budu takve ukoliko postoji jasna veza između oboljenja i profesionalne štetnosti", naveo je Tomović.
Kako dalje kaže, u pravilniku su sada opšti kriterijumi za utvrđivanje i primera radi, za 10 bolesti su potpuno identični. To je dovelo, kako kaže, do toga da svako ko se bavi utvrđivanjem profesionalnih oboljenja ima svoje interne kriterijume.
.jpg "Umrla majka osumnjičenih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić")
.jpg "Veselinović: Sve liste u Beogradu će biti proglašene jer su predate u skladu sa Zakonom")
.jpg "Krivična prijava protiv učenika osumnjičenog da je teško povredio nastavnika na Gimnazijadi")
.jpg "EU: Beograd i Priština nisu spremni za postizanje kompromisnog sporazuma o dinaru")
.jpg "Vučić: Šokiran sam atentatom na Roberta Fica, velikog prijatelja Srbije i mog lično")
Komentari 9
Neko ko nešto zna 3
radna mesta odnosno poslove na kojima se te bolesti pojavljuju i uslove pod kojima se one smatraju profesionalnim (5). Prethodna Lista profesionalnih bolesti iz 1997. godine definisala je takođe 56 bolesti i grupa bolesti kao i Pravilnik iz 2003. godine, dok ih je Lista iz 1983. imala deset manje odnosno ukupno 46 profesionalnih oboljenja.
Najveći broj profesionalnih oboljenja nastaje kao posledica dejstva profesionalnih štetnosti u vezi sa tehnološkim procesom, ali mogu nastati i zbog nefizioloških uslova rada ili zbog nedostatka opštih sanitarno-higijenskih uslova i uređaja na radnom mestu. Osim štetnih uzročnika, u pojavi profesionalnih oboljenja, značajnu ulogu igraju i prethodno preležane ili postojeće bolesti, individualne osobine organizma, urođena i stečena otpornost organizma, životni standard itd.
Ovlašćene ustanove za priznavanje profesionalnih oboljenja na teritoriji Republike Srbije su: Institut za medicinu rada Srbije "Dr Dragomir Karajović" - Beograd, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Novi Sad, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Niš i Institut za medicinu rada Vojnomedicinske akademije u Beogradu, a shodno trenutno važećem Pravilniku.
Neko ko nešto zna 2
Profesionalne štetnosti su različiti fizički, hemijski, biološki i mehanički uzročnici poreklom iz radne sredine, a koji mogu izazvati funkcionalne ili organske promene pojedinih organa, sistema ili celog organizma.
Poslodavac je dužan da zaposlene osigura od povreda na radu i profesionalnih oboljenja, radi obezbeđivanja naknade štete. Finansijska sredstva za osiguranje padaju na teret poslodavca, a određuju se u zavisnosti od nivoa rizika od povređivanja i profesionalnog oboljenja na radnom mestu i u radnoj okolini.
Važećim Pravilnikom o utvrđivanju profesionalnih bolesti u Republici Srbiji iz 2003. godine, utvrđeno je 56 bolesti ili grupa bolesti koje su posledica ekspozicije profesionalnim štetnostima na radnom mestu. Istim Pravilnikom su definisane vrste štetnosti pri kojoj se bolesti pojavljuju, kao i bliži uslovi za njihovo priznavanje. Ministar nadležan za poslove penzionog i invalidskog osiguranja i ministar zdravlja, određuju listu profesionalnih bolesti,
Neko ko nešto zna
Pravilnik o utvrđivanju profesionalnih bolesti. ”Sl. glasnik RS”, br. 105/2003.
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. ”Sl. glasnik RS.”, br. 101/2005 i 91/2015.
Pravilnik o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. ”Sl. glasnik RS.”, br. 59/2008 i 75/2008. – ispr, 24/2011 i 7/2012.
Pravilnik o sadržaju i načinu izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu, profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom. ”Sl. glasnik RS.”, br. 72/2006 i 84/2006 - ispr.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar