Problem predstavlja to što se radnici na kršenje radnih prava požale tek kada dobiju otkaz, a retko se usuđuju da probleme prijave dok rade, kažu u Inspektoratu za rad za Tanjug. Prošle godine obavljeno je 70.000 nadzora, 31 odsto više nego u 2017. godini.
Vršilac dužnosti direktora Inspektorata Stevan Đurović rekao je Tanjugu da je tokom inspekcijskih nadzora 2017. utvrđeno da je 22.411 ljudi radilo na crno, nakon čega je 94 odsto njih "prevedeno" u stalni radni odnos.
"Imajući u vidu da je 240 inspektora kontrolisalo 17.240 subjekata, ispada da je jedan inspektor 'zaposlio' 88 radnika, a prošle godine njih 58", objasnio je Đurović.
U martu prošle godine pokrenuta je besplatna telefonska linija u okviru projekta "Reci ne radu na crno" koji se realizuje uz pomoć Kraljevine Norveške (0800 300 307). Građani su i pre toga mogli da prijave sve sumnje i probleme u vezi s radno pravnim odnosima, a ova telefonska linija je omogućila da se to učini anonimno, nezavisno od toga da li radnik ima problema s neuplaćivanjem plata, radno-pravnim statusom, prekovremenim radom ili je problem bezbednost na radu, naveo je Đurović. Za skoro godinu dana rada zabeleženo je više od 9.000 poziva i primljeno 254 mejlova.
Ipak, 55 odsto poziva nije bilo upotrebljivo zato što građani spominju probleme koji nisu u delokrugu rada Inspektorata, daju podatke koje inspektori ne mogu da vide na terenu, odnosno na adresama koje su prijavili, inspektori nisu našli firme koje spominju...
"U čak 938 slučajeva smo išli na teren i nismo zatekli ništa od navedenog", kaže Đurović.
U sklopu te akcije otkriveno je da je 4.807 lica radilo na crno, i od tog broja sa 4.432 zasnovan je radni odnos. Otkriveno je i 272 neregistrovnih subjekata odnosno takozvanih "fantomskih firmi". Kako kaže, inspektora je manje u odnosu na broj privrednih subjekata koje treba kontrolisati i ispada da je jedan inspektor zadužen za 1.700 preduzeća.
Ono na šta se radnici najviše žale jeste to da nemaju jasan ugovor o radu, ali je problem što se u većini slučajeva požale tek kada odbiju otkaz, a retko dok su još u radnom odnosu, pa onda ispada da inspekcija treba da utvrđuje stvari koje su već prošle.
Pored radno-pravnog statusa žale se na uslove, odnosno bezbednost i zdravlje na radu, prekovremeni rad. Uočljivo je da na crno rade najviše radnici iz oblasti industrije i građevinarstva, potom u proizvodnji obuće, odeće, kontrolama, opravkama, prodaji vozila...
U toku prošle, a i 2017. godine ispostavilo se da je oko 30 odsto onih koji su stradali na radnom mestu radilo na crno. Prošle godine je na radu stradalo 53 osoba. Što se tiče povreda na radu sa smrtnim ishodom, on je rekao da je kaznena politika još uvek blaga, odnosno da se još nije desilo da je neko dobio zatvorsku kaznu dužu od pet godina.
Đurović je naveo primer da je 2013. jedno lice za to osuđeno na kaznu u trajanju od godinu dana zatvora, a drugo na uslovnu kaznu od godinu dana, iako zakon predviđa da je u slučaju se dokaže krivica za nečiju smrt kazna od dve do 12 godina zatvora.
"Nije se desilo da je neko dobio više pet godina, što bi verovatno to bilo dobra poruka da svi treba da posvete veću pažnju bezbednosti radnika", zaključio je Đurović.
.jpg "Počeo Kolegijum o radnoj grupi za birački spisak, sastankom predsedava Ana Brnabić")
.jpg "Brnabić za 15h zakazala sastanak oko radnih grupa za birački spisak i izborne uslove")
Komentari 2
Caca
PetarPP
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar