Građani Srbije više brinu da ne izgube posao nego što vode računa o zdravlju

Autor: Tanjug

Info

04.04.2019.

07:37

Građani Srbije najviše brinu o tome da kako da zadrže posao, a skoro 40 odsto njih smatra da je sada u boljoj finansijskoj situaciji nego pre pet godina, pokazuje novo istraživanje agencije Nilsen.

Građani Srbije više brinu da ne izgube posao nego što vode računa o zdravlju

Foto: Pixabay

Na pitanje o finansijskoj situaciji, dva odsto učesnika u onlajn anketi Nilsena u Srbiji odgovorilo je da nema nikakvih novčanih problema.

Ipak, veliki broj građana i sada, kao i pre pet godina, nema previše prostora da novac potroši na ono što se uobičajeno ne smatra osnovnim životnim potrebama, a kada ima - troši ga na lične elektronske uređaje, navodi se u saopštenju Nilsena.

Prema rezultatima istraživanja, četvrtina građana oseća se komotno dok troši svoj novac, a čak 39 odsto ispitanika smatra da se sada nalazi u boljoj finansijskoj situaciji nego pre pet godina.

Statistika kaže da dve trećine potrošača u Srbiji prevashodno troši finansijska sredstva na osnovne životne potrebe, i utisak anketiranih jeste da je potrošačka korpa poskupela, budući da više od polovine njih smatra da na namirnice sada troši više novca nego pre pet godina. U tome građani Srbije nisu usamljeni, jer i 47 odsto ispitanika obuhvaćenih istom anketom u Hrvatskoj ocenjuje da su im se uvećali izdaci za hranu.

U Srbiji 46 odsto potrošača ocenjuje da i na komunalne usluge izdvaja više nego što je to bio slučaj pre pola decenije.

Dobra vest je da građani Srbije revnosno prate razvoj novih tehnologija, s obzirom na to da se elektronski uređaji nalaze na prvom mestu među kategorijama premijum proizvoda koji se kupuju, ukoliko se za njih ima novca. Elektronika se, pokazuje anketa, kupuje više od odeće i obuće, mesa ili morskih plodova, kozmetike i mlečnih proizvoda, navodi se u saopštenju.

Jedna stvar se, ipak, nije promenila - sigurnost zaposlenja i dalje se nalazi na prvom mestu najvećih briga potrošača u Srbiji. Tek na drugom mestu nalazi se zdravlje, nakon toga brinemo o ratu i ekonomiji, pa o političkoj stabilnosti, a zatim o balansu između poslovnog i privatnog života.

Rezultati do kojih je došao Nilsen pokazuju da postoje generalno pozitivni trendovi koji se ogledaju u indeksu poverenja potrošača, koji je u 2018. porastao sa 69 na 78 i dostigao najveću vrednost od kad se meri u Srbiji. Poređenja radi, u poslednjem kvartalu 2015. indeks poverenja potrošača bio je 61.

Primetno je da potrošački optimizam u Srbiji raste iz godine u godinu i sada se potpuno približio nivou optimizma u zemljama Jadranskog regiona - u Hrvatskoj je 80, a u Sloveniji 87, prema rezultatima istraživanja agencije Nilsen.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Komentari 12

Hronološki Najpopularniji

Mile

09.04.2019 • 08:45

Izvršitelji

Dobar dan, ostali ste bez posla...

2 nedelje kasnije: dobar dan, kasnite sa uplatom
4 nedelje kasnije: ajmo na ulicu pored one babe od 90god koju smo juče iselili...

2 0 +2
Lola

08.04.2019 • 10:33

Kako..

Za zdravlje,tj.lečenje treba debeli novac. Prosek 300 e može da se pase trava i plate dažbine.

5 0 +5
Zoran

04.04.2019 • 11:53

ovdasnji stanovnici jako malo racuna vode o zdravlju , ne mislim samo u vezi posla vec pre svega na ishranu ....jedu se masni bureci , pljeskavice , masni cvarci , hleb obogacen emulgatorima , masno meso , teska zacinjena peciva , jela se preterano sole i zaljucuju , jedu se nezdrave cokolade sa brdom secera u njima , suhomesnati proizvodi "obogaceni limunskom kiselinom E 330 ...
da li je onda cudno sto se nalazimo medju pet nacija sa najkracim zivotnim vekom u evropi.

9 8 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.