Kako piše
"Politika", od sredine aprila pacijenti koji budu želeli da plate određeni pregled kod lekara ili snimanje na nekom aparatu, to će moći da urade i u državnim zdravstvenim ustanovama. Zakon o zdravstvenoj zaštiti koji je prekjuče usvojen omogućava dopunski rad zdravstvenim radnicima u matičnoj kući u popodnevnim satima, odnosno kada završe svoju smenu. Lekari, sestre i tehničari moći će da odluče da trećinu radnog vremena rade dopunski u sopstvenoj državnoj ustanovi, a upravni odbori bolnica i domova zdravlja odlučivaće o cenovniku pregleda.
U Ministarstvu zdravlja pojašnjavaju da će pacijenti moći da plate za sve usluge, osim za one za koje postoje liste čekanja. Zdravstveni radnici moći će dopunski da rade trećinu radnog vremena u matičnoj ustanovi i u još tri privatne ordinacije. Cene pregleda biće konkurentne i niže nego kod privatnika, a za sve usluge biće plaćeni porez i doprinosi. U ovoj instituciji tvrde da će voditi računa da se pacijenti ne preusmeravaju iz redovne smene u dopunsku, što će nadležni često kontrolisati.
"Da bi mogli dopunski da rade zdravstveni radnici moraju da imaju saglasnost direktora kuće u kojoj su zaposleni za stalno i da su u svom redovnom radu obavili posao", ističu u resornom ministarstvu.
Iako je zakon usvojen, direktori zdravstvenih ustanova još nisu sasvim sigurni kako će se on u praksi sprovoditi, pa čekaju instrukcije iz Ministarstva zdravlja. Mnogi smatraju da je to dobar propis i za lekare, koji će dodatno da zarade, i za pacijente, jer će za manje novca nego kod privatnika brže moći da dođu do željenog lekara.
"Kada dobijemo instrukcije, razmislićemo šta bismo mogli da radimo dopunski. Insistiraćemo da lekari prvo završe svoj redovan posao i ispune bonuse, pa tek onda dopunski", napominje za "Politiku" prof. dr Dragoš Stojanović, direktor KBC "Zemun".
Procene će tek obaviti i Klinički centar Kragujevac, čiji direktor prof. dr Predrag Sazdanović ističe da ima specijalnosti koje bi mogle da se uključe u dopunski rad. Tu navodi interniste, oftalmologe, ginekologe, stručnjake za ORL. Kako kaže, oni mogu da sklope ugovor sa KCK za preglede, ali samo, možda, u slučaju kada su im ambulante prazne.
"Najvažnije je da državne ustanove budu konkurentne na tržištu. Recimo, uzmu se u obzir cene ginekološkog ultrazvučnog pregleda u pet privatnih ordinacija i formira se niža cena nego kod njih. Insistiraćemo da se plaćaju ne samo lekari, već i sestre i tehničari koji asistiraju. Ovaj zakon je potpuno u skladu sa onim koji se primenjuje u drugim zemljama. Bio sam na edukaciji u bolnici u Mariboru i tamo lekari od 17 do 22 sata imaju svoje ambulante na državnoj klinici i ugovore sa matičnim kliničkim centrom", pojašnjava dr Sazdanović.
Za prof. dr Zorana Radovanovića, direktora KC "Niš", jedna od najvažnijih pozitivnih stavki novog propisa je omogućavanje lekarima da zarade dodatni novac kako ne bi masovno odlazili u inostranstvo. Istovremeno, bolnica može da zaradi dodatni novac i da ga iskoristi za popravku aparata ili nabavku modernih uređaja.
Međutim, nisu svi oduševljeni ovim zakonskim rešenjem. Udruženje privatnih lekara Srbije, dok je zakon bio u radnoj verziji, smatralo je da će samo povećati nivo koruptivnih radnji, a protiv je i Udruženje "Doktori protiv korupcije". Draško Karađinović, iz ove organizacije, napominje da dopunski rad lekara nigde ne postoji kao kategorija.
"Sve se radi samo da se ne priča o suštini problema, kao što su liste čekanja, i posledicama dopunskog rada. To je sukob interesa ako lekar zakazuje pacijentu dopunski pregled u okviru svog redovnog rada", smatra Karađinović.
"Politika" podseća da je zakonom iz 2005. godine bilo omogućeno da lekar iz državne ustanove može trećinu radnog vremena da radi kod privatnika, što je bilo vremenski ograničeno do kraja 2008. Članom 277. zakona bilo je pojašnjeno da osobi koja je zaposlena u državnoj ustanovi puno radno vreme, a nastavi da radi u privatnoj praksi i posle decembra 2008. godine, prestaje radni odnos u državnoj službi. Izmenama propisa 2010. ukinuta je ova odredba, pa su lekari nastavili da rade i u državnoj i u privatnoj praksi. Pre desetak godina u okviru "večernjih klinika" u nekim državnim ustanovama moglo je da se radi dopunski na sličan način kako se to sada ponovo uvodi, ali je taj koncept, zbog brojnih pritužbi, bio ukinut.
.jpg "FOTO: Mladić poginuo u sudaru automobila i kamiona kod Leskovca")
Komentari 23
(prvi) Bob Rock
.
O stručnosti drugi put, mada nije teško zaključiti kolika je stručnost asistenta, koji ima prosek jedva 7.
Bob Rock
Izjednačite privatnu i državnu praksu, tj pustite ljude da biraju gde će da se leče, uvedite razne oblike zdravstvenog osiguranja...
Zašto bi npr nepušač isto plaćao kao pušač?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar