Rad studenata kod poslodavaca u nacrtu zakona je definisan na isti način kao i rad srednjoškolaca u Zakonu o dualnom obrazovanju – kao "učenje kroz rad". Budući da prema ovoj definiciji rad studenata nije rad, već učenje,
studenti nemaju prava iz radnog odnosa kao što je, između ostalog,
uplata doprinosa za penziono i invalidsko osiguranje i mogućnost članstva u sindikatu, piše Radnik.rs.
Prema obrazloženju Ministarstva prosvete, dualni model obrazovanja se uvodi u visokoškolske ustanove "vodeći se pozitivnim iskustvima evropskih zemalja".
"Studenti koji završe studije po dualnom modelu, s obzirom na značajno i relevantno praktično iskustvo značajno povećavaju svoju konkurentnost na tržištu rada i imaće veće šanse za zapošljavanje kod poslodavca kod kojih su obavili učenje kroz rad, ali i kod drugih poslodavaca iz iste delatnosti", navodi se u obrazloženju Ministarstva.
Zakon propisuje i da rad studenata kod poslodavca nosi određeni broj ESPB bodova (sistem vrednovanja učinka studenata na fakultetima), a studenti sa poslodavcem zaključuju ugovor o učenju kroz rad. Poslodavac je, prema nacrtu, dužan da studentima obezbedi sredstva i opremu za rad, naknadu troškova prevoza i ishrane, kao i osiguranje za slučaj povrede tokom učenja kroz rad.
Takođe, nacrtom zakona je predviđeno da studenti koji obavljaju učenje kroz rad imaju pravo na naknadu od najmanje 50% zarade zaposlenog koji radi na istim ili sličnim poslovima, a da poslodavac ukoliko plaća školarinu studentu može smanjiti naknadu koju mu isplaćuje do visine školarine.
Uslovi koje poslodavac mora da ispuni kako bi mogao da izvodi učenje kroz rad po dualnom modelu su, između ostalog, da obavlja delatnost koja omogućava realizaciju sadržaja iz studijskog programa, da raspolaže prostorom i sredstvima za rad u skladu sa studijskim programom, da nad poslodavcem nije otvoren stečajni postupak ili da nije pokrenut postupak likvidacije. Uslov za poslodavce je takođe da mentor ili drugo odgovorno lice kod poslodavca nisu osuđivani pravosnažnom presudom za krivična dela, za prekršaj iz oblasti radnih odnosa, kao i da poslodavac nije osuđen za kaznena dela propisana zakonom kojim se uređuje sprečavanje zlostavljanja na radu.
Dualno obrazovanje je uvedeno u prosvetni sistem u Srbiji prvi put 2017. godine donošenjem Zakona o dualnom obrazovanju, koji je omogućio da srednjoškolci rade kod poslodavca u okviru nastavnog programa.
Radnik.rs je pisao o donošenju Zakona o dualnom obrazovanju i podnosio prigovore na nacrt ovog zakona, ističući da se ovim zakonom omogućava da učenici rade za simboličnu naknadu do 30 sati nedeljno kod poslodavca i da se u njihovom slučaju Zakon o radu ne primenjuje. Takođe, za razliku od dualnog obrazovanja u Srbiji, učenici u Nemačkoj i Austriji, koji su u sistemu dualnog obrazovanja, smatraju se zaposlenima u kompanijama i poslodavci im uplaćuju doprinose za socijalno osiguranje i omogućeno im je sindikalno organizovanje.
Jedan od prigovora portala Radnik.rs bio je i to što prvobitnim nacrtom zakona o dualnom obrazovanju u srednjim školama nije bilo predviđeno da poslodavac ne može da realizuje program dualnog obrazovanja ako je osuđen za prekršaj iz oblasti radnih odnosa, što je po podnošenju prigovora izmenjeno. U nacrtu zakona o dualnom obrazovanju na fakultetima zadržane su ove odredbe o uslovima za poslodavce iz Zakona o dualnom obrazovanju (u srednjim školama).
Nacrt zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju se nalazi na javnoj raspravi do 18. aprila i možete ga pročitati
OVDE.
1.jpg "Šapićev")
.jpg "Imenovani novi poslanici umesto ministara: Među njima Nikola Bokan i Đorđe Milićević")
.jpg "Vučić: Finale Lige Evrope 2028. igraće se na Nacionalnom stadionu, narodu ćemo dati da izabere ime")
_(1).jpg "AP o povratku Vulina u Vladu: Nastavak bliskih veza sa Rusijom")
Komentari 1
Ex gimnazijalac
Ovoga se ni Gebels nije setio.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar