Sve o crkvi na Limanu: Kako će izgledati, ko je planirao, ko je za i ko je protiv

Vlast insistira na izgradnji crkve u blizini Štranda, dok su iz limanskih zborova građana i dela opozicije protiv izgradnje bilo kakvih objekata na zelenoj površini kod okretnice i popularnog kupališta.
Sve o crkvi na Limanu: Kako će izgledati, ko je planirao, ko je za i ko je protiv
Foto: 021.rs
Po planu generalne regulacije zelene površine kod okretnice, u blizini Štranda, podići će se hram koji bi, prema rečima protojereja Brane Milovca, bio građen po ugledu na Svetu Sofiju u Ohridu.
 
Crkva na Limanu prvi put se pojavljuje u urbanističkim planovima početkom dvehiljaditih, ali idejnih projekata bilo je i sedamdesetih godina prošlog veka tokom izgradnje naselja.
Pre dvadesetak godina tadašnja radikalska vlast na čelu sa Majom Gojković, ucrtala je verski objekat od oko 250 kvadratnih metara kod Mosta slobode, na mestu na kom su se nalazi objekti "Mostogradnje". 
 
Naslednici radikala, vlast Srpske napredne stranke, pre nekoliko godina je obrisala planiranu crkvu kako bi se prostor opredelio za memorijalni centar posvećen Raciji 1942. godine.
Situacija se promenila prošle godine kada je tema crkve na Limanu ponovo postala aktuelna.
 
Ideja o izgradnji crkve u blizini Štranda "plod je zajedničke inicijative ministra odbrane i bivšeg gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića i episkopa bačkog Irineja Bulovića", rekao je profesor sa Odseka za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Boris Stojkovski.
O samoj crkvi
 
Plan generalne regulacije zelene površine kod Štranda, koji se odnosi na izgradnje crkve na Limanu, stavljen je na javni uvid koji će trajati do 20. septembra.
 
Tokom ranog javnog uvida dostavljeno je 369 primedbi za prostor od dva hektara na kom se planira izgradnja crvke.
 
Građani će moći da vide plan i daju pisane primedbe u zgradi "Urbanizma" na Bulevaru cara Lazara 3, u prostorijama Mesne zajednice "Boško Buha" i Mesne zajednice "Liman" od 9 do 14 časova svakog radnog dana dok traje javni uvid.
 
Nacrt plana moguće je pogledati OVDE, a primedbe se mogu poslati i mejlom na adresu planiranje@uprava.novisad.rs.
 
  
 
Na području "Štrand-Kabel" planira se uređena zelena površina, crkva, saobraćajna površina (kolovoz i parking) i predviđa se zadržavanje postojećeg ugostiteljskog objekta. Crkva će biti posvećena stradalima u fašističkoj Raciji u Bačkoj 1942. godine, a time će biti povezana i sa Memorijalnim centrom koji se planira u blizini.
 
Na dva hektara površine, saobraćajnice će zauzeti nešto manje od 40 odsto, zelena površina oko 55 odsto, crkva pet odsto dok će jedan odsto zauzeti površina namene za poslovanje sa sadržajima kulture.
 
Crkva bi prema nacrtu plana trebalo da bude trobrodna, orijentalna ili ranohrišćanska bazilika u kojoj su sva tri broda pod jednim krovom.
 
Visina crkve biće do 17,7 metara sa krstom na tornju. Uz crkvu planira se izmeštanje dela parkinga ka istoku. U nacrtu se predlaže sadnja autohtonih i aluhtonih vrsta.
 
"Pažljivo postavljenim cvetnim površinama značajno bi se obezbedio vizuelni i estetski značaj i formirao prepoznatljiv i funkcionalan ambijentalni prostor", navodi se u nacrtu Plana generalne regulacije.
 
Takođe, u nacrtu se ističe postavljanje mobilijara u okruženje "nenametljivog i autentičnog oblikovanja, čime se pored funkcionalne uloge doprinosi i estetskom doživljaju prostora kao jedinstvene celine".
 
Obuhvaćena su i četiri osnovna ulaza u prostor u kojem se planira crkva:
  • Severozapadni ulaz iz pravca Bulevara despota Stefana
  • Severni ulaz, pešačka staza uz stambenu zgradu
  • Južni ulaz sa glavnog parkinga ka crkvi
  • Jugoistočni deo gde će se povezati šetalište sa zelenom površinom gde se planira i crkva
Uz pešačku stazu planira se dečje igralište i teretana na otvorenom. U nacrtu se navodi da je "moguće održavanje terena za mini golf do realizacije teretane na otvorenom". 
 
"Nimalo slučajno hram će biti izgrađen po ugledu na Svetu Sofiju u Ohridu, arhiepiskopsku crkvu podignutu u 11. veku koja je imala važnu ulogu u istoriji pravoslavlja. Budući hram sadržaće sve elemente potrebne za parohijsko-liturgijski život uključujući i stalnu memorijalnu postavku, a u blizini će biti i budući memorijalni centar", naveo je protojerej Brane Milovac.
 
Ideja crkve na Limanu postoji više decenija
 
Limani su se kao gradski kvart razvijali od šezdesetih godina prošlog veka, a u vreme komunističke vlasti u Jugoslaviji, iako se ulagalo u održavanje postojećih verskih objekata, gradnje novih crkava skoro da nije bilo.
 
Tako i kada se gradio Liman, kao i mnogi drugi gradski kvartovi, nisu ostavljane lokacije za gradnju verskih objekata, već za parkove, buduće škole, vrtiće, bolnice, kulturne ustanove. To su sve one prazne parcele koje građani i danas vide, bilo na Limanu ili drugim lokacijama u Novom Sadu. Nije poznato da je SPC u to vreme imala zahteve prema vlasti koji se odnose na obezbeđivanje lokacije za verske objekte. 
 
To, međutim, nije sprečavalo arhitekte i urbaniste da se bave idejama o tome gde bi mogao da izgradi verski objekat. Na primer, čuveni arhitekta Miroslav Krstonošić je početkom sedamdesetih godina nacrtao projekat Crkve Svetog Jovana na Limanu.
 
 
Istoričar umetnosti Vladimir Mitrović rekao je tada za 021.rs da je ovaj verski objekat bio i pokušaj Krstonošića da osavremeni i unapredi izgled pravoslavnog hrama u skladu sa modernim dobom. Ipak, projekat je ostao samo na crtežu.
 
"Kako mi je Krstronošić ispričao svojevremeno, zamisao je bila da ovaj verski objekat bude sagrađen otprilike na mestu gde su danas Palata NIS-a i Merkator. Ovo je bio samo idejni projekat. Kada se pogleda arhitektonski nacrt, i pored modernog spoljnog izgleda, unutra se nalazi sve što sadrže pravoslavni hramovi. Mislim da nikada SPC nije razmatrala ovakav koncept za verski objekat ni na Limanu, ni na drugim mestima", navodi Mitrović.
 
Ovaj projekat verskog objekta na Limanu možda je bio ispred (ili izvan) svog vremena, a raspad Jugoslavije označio je i povratak u prošlost. Devedesetih su počeli da se grade verski objekti Srpske pravoslavne crkve na nekoliko lokacija u gradu, uglavnom bez građevinske dozvole, uz naknadnu legalizaciju. Razlog tome je bilo što crkve nisu bile upisane u gradske urbanističke planove, pa su se gradile na predviđenim zelenim površinama. 
 
Od Zorana Vučevića do Miloša Vučevića
 
Nakon petooktobarskih promena demokratska vlast se nije previše bavila verskim objektima, osim u delu da ih legalizuju. Međutim, 2004. godine radikali ponovo dolaze na vlast u Novom Sadu.
 
Tako je 2005. počela izmena postojećeg plana koji se odnosio na priobalje u delu kod Štranda. Tada je i ucrtan verski objekat kod Mosta slobode, na mestu gde su bili privremeni objekti "Mostogradnje". 
 
"Verski objekat se planira u zapadnom delu prostora, uz Most slobode, u okviru javne zelene površine. Definisan je položaj i maksimalna zona za izgradnju objekta, a površina samog objekta u osnovi treba da bude oko 200 kvadratnih metara. Parcela se izdvaja pod objektom. Na grafičkom prikazu orijentaciono je definisan prostor oko verskog objekta koji se uređuje u njegovoj funkciji, kao popločani trg ili uređena zelena površina. Ovaj prostor je sastavni deo javne zelene površine i ne ograđuje se", navodi se u planu koji je usvojen maja 2007. godine. 
 
Ovaj plan je potpisao tadašnji predsednik Skupštine grada Zoran Vučević, otac potonjeg gradonačelnika Novog Sada i aktuelnog predsednika SNS-a Miloša Vučevića. Usvajanjem ovog plana, pod radikalima, Liman je dobio i prvu zvaničnu lokaciju za verski objekat.
 
Dolazak demokratske vlasti 2008. godine nije doveo do izmena ovog plana, tako da je "Plan detaljne regulacije prostora između Štranda i Mornarice" ostao nepromenjen čak i kada su naprednjaci došli na vlast 2012.
 
Ovaj plan je i dalje delimično važeći, ali je deo njega izmenjen pre desetak godina, kada je vlast SNS-a odlučila da uredi Kinesku četvrt i njenu okolinu, pa su tako izbrisali crkvu iz plana.
 
Godine 2014. naprednjaci su se odlučili za novi plan detaljne regulacije kako bi se Kineska četvrt pretvorila u kreativni distrikt. Kada je plan donet u aprilu 2017. godine, nije bilo pomena verskog objekta kod Mosta slobode, već piše da će to biti zelena površina, parking, i da je moguće sačuvati industrijski kran kao spomenik. Nigde u planu nije objašnjeno zašto je izbrisan verski objekat.
 
"Na prostoru uz most planira se javna zelena površina sa zasadom visoke vegetacije i velikim javnim parkingom za posetioce budućeg kreativnog distrikta. Ovaj prostor se šetnim stazama povezuje sa Kineskom četvrti i drugim zelenim i rekreativnim prostorima, pre svega sa šetalištem na kruni nasipa i kupalištem Štrand. U okviru ove celine moguće je zadržavanje i obnova postojećeg krana, kao simbola nekadašnje industrijske namene prostora, na istoj ili približnoj lokaciji. (...) U okviru javne zelene površine moguće je postavljanje i drugih skulptura", navodi se u "Planu detaljne regulacije Kineske četvrti sa Češkim magacinom u Novom Sadu" koji je doneo SNS dok je gradonačelnik bio Miloš Vučević.
 
Konačno, ova lokacija kod Mosta slobode je pod Vučevićem još jednom promenila namenu. Pet godina od donošenja plana, prilikom usvajanja Generalnog urbanističkog plana Novog Sada do 2030. godine, odlučeno je da se prostor prenameni za potrebe memorijalnog centra kojim će se čuvati sećanja na jedan od najtragičnijih događaja u istoriji grada - Raciju 1942. godine.
 
Na osnovu ovih odrednica iz GUP-a, iako još nije zvanično promenjen plan regulacije, sproveden je konkurs za Memorijalni kompleks, i sada je u toku izrada tehničke dokumentacije, te je više nego sigurno da se crkva ne može da gradi uz Most slobode.
 
Ovo je verovatno jedan od razloga koji je doveo do toga da se verski objekat planira na zelenoj površini kod okretnica, u blizini Štranda. 
 
  
 
Uz svu ovu priču o verskom objektu na Limanu, važno je napomenuti da na pomenutom mestu gde se sada planira gradnja verskog objekta pre ništa nije bilo planirano.
 
Za ovu lokaciju aktuelan je Regulacioni plan rekreativnog područja "Štrand - Kabel" iz aprila 2000. godine, koji je u osnovi kopija urbanističkog plana iz 1991. godine. U ovom, kao i u drugim planovima grada, pa i u važećem GUP-u, prostor je uvek bio namenjen za zelenu površinu, odnosno eventualno proširenje postojećeg parkinga namenjenog posetiocima plaže Štranda. 
 
Pregledom starih planova, 021.rs se uverio da na ovoj lokaciji nije bila predviđena nikakva gradnja, što je bilo uzrokovano blizinom nasipa. Čak je i u još važećem planu, koji je donela demokratska vlast, predviđeno da se postojeći objekat restorana prenameni za potrebe kulture i umetnosti.
 
Naime, ovo je bio kraj starog Limana pre Drugog svetskog rata, a na nekadašnjem Istarskom keju ostala je kuća koja danas služi kao restoran. Pored nje se nekada nalazila poznata Žuta kuća
 
Ti objekti bili su planirani za rušenje još od šezdesetih godina kada je počela urbanizacija Limana kakvog danas poznajemo, a svi ostali objekti u tom delu su tada srušeni. Žuta kuća, jednospratni porodični objekat, bio je napušten zbog urušavanja, a 1988. je postala mesto za umetnike i kroz nekoliko godina rada stekla je kultni status u novosadskoj kulturi sećanja. 
 
Tokom nekoliko dana 1995. godine, Žuta kuća je naglo srušena, a tada je vlast u Novom Sadu držala koalicija SRS-SPS, u kojoj su bili i ljudi koji danas sede u naprednjacima. 
 
Vučević i episkop bački Irinej pokretači inicijative o izgradnji
 
Ideja o izgradnji crkve plod zajedničke inicijative Vučevića i episkopa bačkog Irineja - "Vučević najuspešniji gradonačelnik Novog Sada u njegovoj istoriji"
 
Ideja o izgradnji crkve u blizini Štranda "plod je zajedničke inicijative ministra odbrane i bivšeg gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića i episkopa bačkog Irineja Bulovića. To je rekao profesor sa Odseka za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Boris Stojkovski.
 
  
 
"Grad Novi Sad, vođen naslednikom Miloša Vučevića gradonačelnikom Milanom Đurićem, te Eparhija bačka na čelu sa preosvećenim vladikom dr Irinejem Bulovićem, predstavljaju korifeje koji su zajedno pokrenuli ovu veliku inicijativu. Podrška stiže od svih dobronamernih ljudi", napisao je Stojkovski za Dnevnik.
 
Ocenio je da će na taj način na Limanu "ne samo zaiskriti iskra pravoslavne duhovnosti", već će to postati mesto dostojanstvenog obeležavanja "jednog tragičnog perioda iz prošlosti, ali i prostor gde će se sabirati i narod u potrazi sa svojim spasenjem i identitetom, te duhovnom obnovom koja je ovom delu grada nasušno potrebna".
 
On je naveo da je Miloš Vučević, koji je bio gradonačelnik Novog Sada deset godina, od 2012. do 2022. godine, zaslužan za "identitetski preporod Novog Sada".
 
"Grad se vratio sebi i svojim korenima. Uspostavljena je neraskidiva i čvrsta veza sa Eparhijom bačkom, grad je dobio i svoju slavu, a kultura sećanja je naročito negovana. To se odnosi prvenstveno na obeležavanje zloglasne Racije, ali i oslobođenja 1918. godine, te na negovanje uspomene na velikane ovog grada", rekao je Stojkovski.
 
Ocenio je da je Vučević "najuspešniji gradonačelnik Novog Sada u njegovoj istoriji", uz Svetozara Miletića, borca za prava Srba iz druge polovine 19. veka, čiji spomenik dominira Trgom slobode.
 
Građani Limana protiv bilo kakvog objekta kod Štranda
 
Zbor građana Mesne zajednice "Liman" u martu 2024. godine usvojio je zaključak u kojem se kaže da se protive izgradnji bilo kakvog objekta na zelenoj površini kod Štranda.
 
Za ovaj zaključak glasalo je 239 prisutnih građana, dok je 12 bilo protiv.
 
  
 
Stanovnici MZ 'Liman' tražili su tada da se zaustavi dalji proces na izradi plana za taj deo Limana, kojim se predviđa izgradnja crkve. Oni su naveli da plan nije u skladu sa potrebama i interesima građana koji tu žive.
 
"Tražimo da se sačuva status ove zelene površine kao gradske javne površine i da se unapredi sadnjom drveća i postavljanjem mobilijara za rekreaciju i odmor", stoji u zaključku koji je tada poslat gradskoj upravi.
 
Građani su tada zatražili da se povedu razgovori i ispitaju stavovi komšiluka kako bi ljudi koji tu žive odlučili da li tu treba da bude park, igralište, zgrada ili crkva.
 
Osim vladajuće većine, plan je tada u Skupštini grada podržala i Srpska radikalna stranka, dok je isto učinila i vanparlamentarna stranka Dveri. I dok su se ideji izgradnje crkve usprotivile stranke koje su mahom na levom političkom spektru, stranke centra i desnice se nisu konkretno izjašnjavale o predlogu.
 
Nekadašnji gradonačelnik Milan Đurić optužio je za napad na svetinje one koji su se usprotivili ideji da se crkva izgradi na zelenoj površini kod Štranda. Pojedine stranke su istakle da nisu protiv crkve, ali da je potrebno pronaći drugu lokaciju. 
 
Opozicione partije i organizacije takođe su se usprotivile izgradnji crkve na tom mestu uz ocenu da je neukusno da se verski objekat gradi u blizini kupališta, kao i uz ocenu da su Novom Sadu potrebniji novi domovi zdravlja i rešavanje brojnih komunalnih problema, nego nove crkve.
 
Žarko Mićin i Dina Vučinić brane ideju crkve pored Štranda
 
Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin krajem jula razgovarao je sa mitropolitom bačkim Irinejom i episkopom mohačkim Damaskinom o gradnji crkve na Limanu. 
 
"U prijatnoj i otvorenoj atmosferi vodili smo konstruktivan razgovor o značajnim pitanjima koja se tiču života našeg grada i potreba pravoslavnih vernika u Novom Sadu", naveo je Mićin.
 
Posebno je, kako je objavio, bilo reči o crkvi na Limanu.
 
"Posebno smo se osvrnuli na važnu temu izgradnje novog hrama na Limanu, kao i na dalje korake koje je potrebno preduzeti u cilju uspešne realizacije ovog projekta od velikog značaja za verni narod u tom delu grada", naveo je gradonačelnik Novog Sada.
 
Dodao je da je uveren "da zajedničkim snagama možemo doprineti duhovnom i društvenom napretku Novog Sada".
 
Mićin je osuđivao "širenje neistina i obmana u vezi sa planom izgradnje pravoslavne crkve na Limanu".
 
"Projekat buduće crkve naći će se na javnom uvidu, i svi građani moći će u transparentnom procesu da iznesu svoje primedbe, predloge i sugestije", istakao je gradonačelnik.
 
On je, kako je istakao, uveren "da izgradnju pravoslavne crkve na Limanu podržava ogromna većina Novosađana". 
 
"Kao gradonačelnik svih građana, poštujem i branim pravo svakog pojedinca na versko opredeljenje i ispovedanje vere. Upravo zato grad će pružiti punu institucionalnu podršku izgradnji crkve uz uvažavanje svih zakonskih procedura", poručio je Mićin.
 
  
 
Na ovu temu oglašavala se i predsednica Skupštine Novog Sada Dina Vučinić u gostovanju na TV Pink.
 
"Na Limanu, odnosno na Štrandu, a blokaderi nemaju pojma o tome, niti su se uputili u to, zapravo je bilo najveće stradanje Srba i Jevreja tokom 1942. godine", rekla je Vučinić.
 
Prema njenim rečima, priča oko crkve na Limanu nije nastala juče ili nakon pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, već gradske strukture o toj crkvi pričaju godinama unazad.
 
O pitanju crkve na Limanu oglasio se i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
 
"Odraz je ekstremizma da ne možete da kažete u našoj zemlji da ste Srbin i da ne možete da gradite crkvu", rekao je Dačić za TV Pink, komentarišući time i dešavanja oko planirane izgradnje crkve kod Štranda.
 
On je naveo da su u Austrougaskoj, u čijem je sastavu bila Vojvodina, bila premeštena sedišta Srpske pravoslavne crkve, a "sada dolazimo u situaciju da u Vojvodini ne smemo da sagradimo crkvu".
 
Grafiti za crkvu Limanu - bilbord protiv
 
Pre grafita pojavili su se plakati na kojima su gradonačelnik Žarko Mićin i mitropolit bački Irinej prikazani kao dva slepa miša, što je Mićin osudio. 
 
Iza ovih plakata, na kojima se poručuje da crkve na Limanima neće biti, stao je Zbor građana Mesne zajednice "Boško Buha". 
 
Odgovor je, prema svemu sudeći, stigao u vidu grafita. Na fasadama zgrada na Limanu početkom avgusta pojavili su se grafiti u vezi sa planiranom izgradnjom crkve u ovom delu grada.
 
"Na Limanu zora sviće, komunjare, crkva biće", bilo je ispisano na zidu u Jirečekovoj.
 
Drugi grafit, "Sa Limana zora sviće, pokraj Štranda crkva biće", bio je napisan u Fruškogorskoj.
 
Kako je saopštio GP Bravo, grafite su "verovatno uradile produžene ruke ljudi bliskih gradonačelniku Žarka Mićina, koji je pre samo par dana najavio da će uskoro biti nastavljena izrada urbanističkog plana kojim Grad, zajedno sa SPC, planira da sagradi crkvu nedaleko od okretnice na Štrandu i pored protivljena stanovnika".
 
Stanovnici Mesne zajednice "Boško Buha" su prekrečili grafite koji su se pojavili, za koje su naveli da su poruke pretnje i podela.
 
 
Pored krečenja fasada, na dve lokacije su zalepljeni i bilbordi s porukom "Na Limanu raste cveće, ovde crkve biti neće". 
 
Jedan od bilborda nalazi se na zelenoj površini na kojoj je planirana izgradnja crkve.
 
Nataša Matijević, članica Saveta MZ "Liman" rekla je tokom akcije da je ona organizovana na zahtev građana, kako bi se uklonile poruke usmerene na podele i mržnju.
 
"Bez obzira što su građani Limana pre godinu i po dana, na legalnom i legitimnom zboru građana, doneli odluku da ne žele da se na livadi kod Štranda gradi bilo kakav objekat, pa ni crkva, ova vlast i gradonačelnik na njenom čelu, uporno pozivaju na podelu, da će crkve biti, da žele da otuđe tu livadu koja je sada naša, građanska", rekla je Matijević.
 
Nataša Matijević je rekla da su fasade privatna svojina, a da je posebno ova lokacija - Fruškogorska 19, stalno na udaru različitih grafita mržnje.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Konstantin Mali

    29.08.2025 11:03
    Limanac
    Liman je naselje sa preko 34.000 stanovnika i to bez crkve. Dobronamerni i uravnoteženi ljudi se ne protive izgradnji.
  • Tanja

    29.08.2025 11:03
    Studija uprave za zaštitu
    Na sajtu grada se može naći studija o zelenim površinama u gradu, po kojoj su liman 1 i 2 ispod proseka u odnosu na druge delove grada. Po istoj studiji, na limanu 1 i 2 treba povećati broj zelenih površina. Crkva, memorijal centar... kako to doprinosi povećanju zelenih povrsina?
  • Stefan

    29.08.2025 11:00
    Religijske korporacije
    Prvo oporezovati religijske organizacije(korporacije), jer one nemaju nikakve veze sa duhovnošću...samo moć, kontrola, novac, nekretnine,...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti