VIDEO: Sećanje na "Žutu kuću" živi - trag Novog Sada kojeg sve manje ima

Na lokaciji na kojoj se nekada nalazila kultna novosadska "Žuta kuća" gradska vlast planira izgradnju crkve posvećenoj stradalima u južnoj Bačkoj tokom Drugog svetskog rata.
VIDEO: Sećanje na "Žutu kuću" živi - trag Novog Sada kojeg sve manje ima
Foto: 021.rs
Proteklih nedelja upravo je ova zelena površina kod Štranda u fokusu jednog dela novosadske javnosti, posebno stanovnika Limana. 
 
Gradska vlast je odlučila da sprovede u delo ideju o izgradnji crkve na Limanu, pravdajući to potrebom za većim brojem verskih objekata u gradu, te povećanja površina "zelenih oaza". Ipak, tome su se usprotivili stanovnici Limana, koji su na zboru građana i zvanično odlučili da ne žele crkvu na toj zelenoj površini kod Štranda.
U moru reakcija i vlasti i opozicija, logično je bilo da se u javnost vrati i sećanje na "Žutu kuću". Snimak nastupa iz "Žute kuće" u utorak je objavio i Rambo Amadeus. Bila je to davne 1990. godine.
 
Kako je počelo?
 
"Dnevnik" je 24. avgusta 1988. godine, tačno četiri meseca nakon što je Slobodan Milošević na Kosovu poručio da "niko ne sme da vas bije" (osim njega), najavio sugrađanima otvaranje "Žute kuće".
Inicijativa za stvaranje ovog čuvenog projekta potekla je od mladih i bila je namenjena mladima zainteresovanima za razne sfere, od umetnosti do psihologije. Početna ideja osnivača bila je organizovanje škole crtanja koja bi ujedno bila i priprema za prijemni ispit za upis na Akademiju umetnosti. 
 
Nakon konsultacija sa Savezom socijalističke omladine, koji je prihvatio tu ideju, grupa je počela da se formira. Osnovane su tri programske sekcije: muzička, psihološka i likovna.
 
 
Tog perioda seća se Dragan Gucunski. Kako kaže, bili su to divni počeci. Za 021.rs opisuje kako je izgledao raspored sekcija u kući. 
 
"Gore su likovnjaci, dole se dešava neka izložba, verovatno i neka svirka ili je proba - Obojeni program, Boye, Vrisak generacije, već ko je bio tamo dole. Uglavnom su to ti bendovi naši alternativni koji su tamo konstantno boravili i ti gore sad imaš još jednu psihološku pomoć koja radi 24 sata", objašnjava Gucunski. 
 
Edi Keler je, kako beleži Bogica Mijatović, po napuštanju Obojenog programa, pretvorio "Žutu kuću" u muzički kutak. U njoj su se uvežbavali mnogobrojni lokalni sastavi, između ostalog i Atheist Rap, dok je drugi deo kuće bio klub u kojem su nastupali gotovo svi novosadski alternativci od Andrle i Imperium of Jazz-a, Vriska Generacije, do Minstrela. Svirali su tu i Disciplina kičme, Marko Brecelj, Let 3, KUD Idijoti...
 
Po njegovim rečima, kuća je neprestano "disala" punih pet godina. 
 
"I evo sada kad pričam uvek sam prepun emocija vezano za to zato što jednostavno to je bio duh tih godina, duh Novog Sada, tu su dolazili svi ljudi ne samo da bi konzumirali umetnost nego da bi i pravili, da bi razgovarali sa svojim kolegama o umetničkim pravcima, željama, ciljevima, na kraju tamo su i mogli i da realizuju to što su hteli", priča Gucunski.
 
 
Pioniri iz "Žute kuće"
 
U javnom sećanju "Žuta kuća" se pamti zbog nastupa raznoraznih bendova, izložbi, performansa. Međutim, izuzetan važan i pionirskiih poduhvat predstavljala je psihološka sekcija. U "Žutoj kući" počeo je da radi prvi S.O.S telefon u Novom Sadu, što je predstavljalo i jednu od prvih teleapel službi u Jugoslaviji.
 
Inicijator za osnivanje S.O.S telefona i supervizor psihološke grupe bio je poznati profesor kliničke psihologije dr Mikloš Biro. On u razgovoru za 021.rs kaže da je ta služba, na opšte iznenađenje, bila prilično aktivna.
 
"Studenata je bilo nekih desetak jer je to zahtevalo i neko prethodno znanje. To su bili uglavnom apsolventi i prošli su prethodnu obuku, a imali su superviziju. Psihijatar profesor Vučković i ja smo im bili neka vrsta podrške i supervizije i to što je profesor Vučković bio angažovan bila je mogućnost da, ako se pojavi neki ozbiljniji slučaj, da ga proslede na institut za psihijatriju", objašnjava Biro.
 
On navodi da je ovu sekciju vodila ekipa entuzijastičnih studenata koji su se dobrovoljno javili u teleapel službu. Postojalo je dežurstvo na telefonu 24 časa, ali i mogućnost ličnog kontakta koju su koristili uglavnom mlađi adolescenti.
 
"U toku prve godine smo pravili analizu i mislim da je bilo preko 200 klijenata koji su dolazili lično, a broj telefonskih poziva je bio čak nekih četiri do pet puta veći, tako da je skoro hiljadu poziva bilo tokom te godine prve", seća se Biro.
Trideset godina kasnije
 
"Žuta kuća" kao inicijativa, ali i kao objekat, ne postoji već tri decenije. Ipak, sećanje na nju je i dalje živo. Za nekoliko godina postojanja, "Žutara" je postala kultno mesto novosadske alternativne scene. 
 
"Tamo su odlazili ljudi čiji je ukus formirao pank, a koji su bili istomišljenici Boya, Obojenog programa, Andrle i družine. 'Žuta kuća' je bila božanstveno mesto i nije postojao nijedan razlog da se ona sruši. Nikome nije smetala. Nažalost, sudbinu 'Žute kuće' imao je i 'Bronks', poznati klub koji je bio deo fabrike 'Danubius', klub koji je bio tačno šta treba rokerima. Poslednja oaza je Češki magacin, to je savršena arhitektura. U jednom trenutku to je bio izvanredan koncertni prostor. Krivo mi je što je Novi Sad na taj način urušen", prisećao se "Žute kuće" za 021.rs pre nekoliko Anđelko Maletić, čuveni novosadski muzički urednik.
 
 
Pojedini građani smatrali su da bi kod Štranda trebalo da postoji obeležje kojim bi se i mlađe generacije podsetile na "Žutaru" i njenu ulogu na novosadskoj sceni. 
 
To se, međutim, neće dogodi. 
 
Dragan Gucunski smatra da bi mlađim generacijama trebalo da se prepusti odluka o tome šta praviti na mestu na kojoj je nekada bila "Žuta kuća". Taj prostor je, kaže, nekad odisao duhom mladosti.
 
"Urbanisti bi trebalo da slušaju svoje mlade, kolege građane, i da gledaju primere recimo evropskih gradova, dragulja, kako se u tim gradovima rešavaju ovakve dileme", zaključuje Gucunski. 
 
Tekst je napisan u okviru prakse koju studenti na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu pohađaju u Medijskoj kući 021.

Komentari 25

  • Vladan

    17.05.2024 13:29
    @Đoka Tošin

    Pa normalno, šta će seljačini alternativna umetnost. Možeš da gradiš crkvu u svom selu, kroz Liman možeš samo da prođeš pa da se diviš.
  • Đoka Tošin

    16.05.2024 17:52
    MOŽE I CRKVA
    Kome ne treba crkva, neka ne ide u nju. Tako i mi kojima nije trebala alternativna umetnost nismo išli u žutu kuću. Taj "zbor građana" je bio protest onih koji su uvek antiprotivni
  • ns ja

    21.03.2024 08:19
    Realno i u praksi, ne kao ovde u tekstu, to je bilo stecište pank- underground-a, ali i prvi kontakt sa laganim, pa onda mnogo težim, baš jako gadno težim drogama, što ne spore ni sada već novosadske legende - ljudi koji su tamo boravili, što kao osoblje lokala-kafića, što kao muzičari i stalni gosti...

    Jedno grozno, totalno depresivno vreme, a kruna je overdoziranje nekog lika u wc-u klub-kafića, što je bar se tako pričalo bilo okidač da se celo mesto sravni sa zemljom..

    Izuzetno loša neka energija je tamo vladala, mnogo zdraviji alternativni underground se dešavao u Atrijumu...i kao pravi limanac da vam kažem da i
    nije neka šteta što je srušena, kladim se da bi se DANAS mnogi roditelji koji ovde kmeče za žutarom, zapitali da li bi voleli da njihova deca SADA tamo otpadaju svako veče, baš kao što su oni nekada!!!

    Može crkva naravno, uz uslov da ne izađe mnogo iz gabarita te žute kuće, odnosno da bude objekat sveden-u skladu sa okolinom, ne preglomazan. Da bude izgrađen u vizantijskom stilu, ali da i fasada bude urađena u vizantijskom stilu, a ne bela krečena, niti ona ciglana kao jehovina-na Detelinari..i bez sata molim (kao u Krilovoj), sve su to (nepotrebni) derivati prave izvorne arhitekture SPC

    Šta smo sve prošli nepodopština u Atrijumu i ispred, tačno preko puta Saborne crkve, niko nije kukao ni bogohulio, a ni nas osuđivao! Sam bog nas je valjda spasao svega lošeg u tom mladalačkom nemoralu..zbog blizine Crkve.. :))

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče

Novi Sad koji sanjamo

Aktuelna vlast je preko svake mere izgradila i uvećala grad podno Petrovaradinske tvrđave.

Kako su Novosađani naučili NATO "red vožnje"

Imao sam 11 godina. Tog dana se išlo prepodne u školu, popodne smo uobičajeno išli napolje da se igramo ubeđujući one koje su roditelji sprečili, da neće biti nikakvog bombardovanja...

Student nije zapalio žito

Na fasadi kasarne u Ulici vojvode Bojovića jedna spomen ploča čuva priču o studentima koji su zapalili pšenicu. I to su platili životom.

Iz centra na "brdo" 2: Biti na nogama

Krajem aprila 1979. u Velikoj Britaniji su održani izbori - pokazalo se istorijski - na kojima su Konzervativci potukli do tada vladajuće Laburiste.

Iz centra na "brdo"

Na "brdo" - kako smo u šali zvali zdanje Televizije Novi Sad smeštenu na Mišeluku na obroncima Fruške, došao sam iz centra grada.

Tri prsta iz Novog Sada

Na različite načine Srbi i građani ove zemlje demonstriraju patriotizam i poštovanje prema nacionalnim simbolima.