FOTO: Kako je čuveni novosadski arhitekta zamislio crkvu na Limanu pre pola veka

Žarko Bogosavljević

zarkob@021.rs

Novi Sad

29.02.2024.

19:30 > 12:47

Proslavljeni novosadski arhitekta Miroslav Krstonošić je autor nikada izvedene pravoslavne crkve na Limanu 2. Projekat je osmislio pre više od pola veka.

Krstonošićev projekat crkve nije poznat široj javnosti i delo se nalazi u popisu niza nikada realizovanih dela ovog arhitekte.

Ovaj idejni projekat nije "otišao" dalje od skice, ali govori u prilog tome da se o crkvi u ovom delu grada i ranije razmišljalo. Krstonošić je objekat zamišljao na prostoru palate NIS-a i Merkatora.

Značaj ovog rada je i u tome što je tada pokazao na koji način bi pravoslavni hramovi mogli da se usklade sa trendovima u arhitekturi.

Krstonošićev projekat prikazuje moderan objekat koji u svojoj unutrašnjosti sadrži sve tradicionalne elemente.

Opis ovog projekta dat je i sredinom devedesetih kada je Krstonošiću uručena Tabakovićeva nagrada.

"Pre izrade projekta Crkve sv. Jovana na Liman 2 Krstonošić je već izradio projekte za dva neizvedena pravoslavna hrama, u Ledincima i Binguli gde je sa izražajnim sredstvima čelika i kamena pod pokrivačem vešto zamišljenog krovišta uspeo da promoviše noviji pogled na projektovanje pravoslavnih hramova. Crkva posvećena sv. Jovanu Krstitelju zamišljena u tradicionalnoj podeli pravoslavnog hrama - oltarski prostor, narteks, ezonarteks, odnosno 'muška' i 'ženska' crkva, ali i sve ostale prostore i delove ansambla, pevnice, krstionica, tronovi i naravno, ikonostas - bila je smeštena na velikoj platformi koja je na čeličnim šipovima i lebela podignuta od tla. U vreme službi i propoveda crkva bi dobijala obilje svetlosti kroz otvor na sredini tavanica", navodi se u stručnom opisu, koji je napisao Vladimir Mitrović.

Navodi se i da je prema projektu, hram trebalo da bude izgrađen u čeličnoj konstrukciji sa konstruktivističkim izgledom spoljnje opne. Krstonošić je predvideo i da ispod platforme bude prostor za parking od čijeg prihoda bi se hram održavao.

"Da je izvedena, crkva bi predstavljala pravi raritet u idejnim rešenjima pravoslavnih hramova. Ovaj projekat više simbolično pokazuje želju da se kroz arhitekturu vera vrati u moderan, industrijski svet", navodi se u stručnoj oceni rada.

Koliko je poznato, Srpska pravoslavna crkva nikada nije pokazala interesovanje za ovaj rad, a verovatno i neće, s obzirom na ono što se trenutno gradi.

Ko je Miroslav Krstonošić?

Miroslav Krstonošić spada u red najznačajnijih novosadskih arhitekata. Rođen je 1932. godine u Novom Sadu. Studije arhitekture završio je u Ljubljani. Kao stipendista je radio i specijalizovao se u Hamburgu, više evropskih zemalja i SAD.

Radio je u Gospodarskom rastavišču u Ljubljani, novosadskom "Neimaru", bio je direktor u projektnom preduzeću "Plan". Vodio je sopstveni projektni biro "Plan" u Pragu. Predavao je u novosadskim školama, a tekstove je objavljivao u više listova.

Među njegovim radovima su hotel "Park 2", hotel "Omorika" na Tari, projekti za Novosadski sajam, zgrada Pravosudnih ustanova u Novom Sadu, zgrada "Interservisa" u centru grada, hotel "Park II" u Novom Sadu, poznate su njegove tipske bezinske stanice i robne kuće. Tu su značajni enterijeri, poput antikvarnice Matice srpske, pozorišta "Ben Akiba", "Dnevnika", robna kuća "Ugled".

Značajan je i u spomeničkoj arhitekturi, pa se uz njega vezuje i spomen-obeležje "Sremski front".

"Uveren da svako vreme ima pravo na svoje lepo on pokušava da otkrije i realizuje lepo u arhitekturi našeg vremena, lepo ostvareno sa novim materijalima, ali razigrano u površinama, a ne detaljima. Jednostavnost i funkcija udružuju se na njegovim projektima kao jedinstvena briga za savremenika koji treba da živi i radi u tim prostorima", navodi se u katalogu izložbe Miroslava Krstonošića od pre pola veka.

Teme

Komentari 61

Hronološki Najpopularniji

Jole

04.03.2024 • 17:39

@Dogodine u Botošu

Nisi u pravu video si dzamije koje su turci pretvarali od pravoslavnih crkava jer kao horda nisu imali stil arhitekture tada su bili horda seldzuka i preuzeli su oblik gradnje o romejskog stila i pretvorili ih u medrese. U kalifatima je sasvim drugacija prica i verski objekti imaju blisko istocni stil gradnje koje nema veze sa dzamijama koje su otomani usvojili po vizantijskom stilu jer svoj prvenstveno nisu ni imali i tako dalje o tome bi mogao citavu analizu da ti napisem ali za to nemamo vremena niti prostora. A kao drugo ovo lici na tableronu, cokoladu. Ok i dalje smatram da to nije bas pravo mesto za verski objekat.

3 1 +2
Maja

04.03.2024 • 15:24

Liman Država

Liman je država, treba da ima svoju crkvu!

6 7 -1
Петар Лиман 3

02.03.2024 • 10:26

Локација је битна јер је на Штранду спроведена Новосадска рација.

23 12 +11

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.