Predlog da se u blizini Štranda izgradi crkva izazvao je burne reakcije u javnosti. Analiza 021.rs pokazuje da ideja o izgradnji verskog objekta na Limanu nije nova, čak su postojala i idejna rešenja.
Aktuelna naprednjačka vlast, koja ima bliske odnose sa Eparhijom Bačkom, pre nekoliko godina izbrisala je crkvu na Limanu iz urbanističkih planova, a sada nastoji da vrati ovaj objekat u planove, ali na drugoj lokaciji.
Pre dvadesetak godina tadašnja radikalska vlast, na čelu sa Majom Gojković, ucrtala je verski objekat od oko 250 kvadratnih metara kod Mosta slobode, na mestu na kom su se nalazi objekti "Mostogradnje".
Naslednici radikala, vlast Srpske napredne stranke, pre nekoliko godina je obrisala planiranu crkvu kako bi se prostor opredelio za memorijalni centar posvećen Raciji 1942. godine.
Povratak u prošlost
Da bi sve bilo jasno, vratimo se nekoliko decenija unazad. Limani su se kao gradski kvart razvijali od šezdesetih godina prošlog veka, a u vreme komunističke vlasti u Jugoslaviji, iako se ulagalo u održavanje postojećih verskih objekata, gradnje novih crkava skoro da nije bilo.
Tako i kada se gradio Liman, kao i mnogi drugi gradski kvartovi, nisu ostavljane lokacije za gradnju verskih objekata, već za parkove, buduće škole, vrtiće, bolnice, kulturne ustanove. To su sve one prazne parcele koje građani i danas vide, bilo na Limanu ili drugim lokacijama u Novom Sadu. Nije poznato da je SPC u to vreme imala zahteve prema vlasti koji se odnose na obezbeđivanje lokacije za verske objekte.
To, međutim, nije sprečavalo arhitekte i urbaniste da se bave idejama o tome gde bi mogao da izgradi verski objekat. Na primer, čuveni arhitekta Miroslav Krstonošić je početkom sedamdesetih godina nacrtao projekat Crkve Svetog Jovana na Limanu.
Istoričar umetnosti Vladimir Mitrović kaže za 021.rs da je ovaj verski objekat bio i pokušaj Krstonošića da osavremeni i unapredi izgled pravoslavnog hrama u skladu sa modernim dobom. Ipak, projekat je ostao samo na crtežu.
"Kako mi je Krstronošić ispričao svojevremeno, zamisao je bila da ovaj verski objekat bude sagrađen otprilike na mestu gde su danas Palata NIS-a i Merkator. Ovo je bio samo idejni projekat. Kada se pogleda arhitektonski nacrt, i pored modernog spoljnog izgleda, unutra se nalazi sve što sadrže pravoslavni hramovi. Mislim da nikada SPC nije razmatrala ovakav koncept za verski objekat ni na Limanu, ni na drugim mestima", navodi Mitrović.
Ovaj projekat verskog objekta na Limanu možda je bio ispred (ili izvan) svog vremena, a raspad Jugoslavije označio je i povratak u prošlost. Devedesetih su počeli da se grade verski objekti Srpske pravoslavne crkve na nekoliko lokacija u gradu, uglavnom bez građevinske dozvole, uz naknadnu legalizaciju. Razlog tome je bilo što crkve nisu bile upisane u gradske urbanističke planove, pa su se gradile na predviđenim zelenim površinama.
Promena plana
Nakon petooktobarskih promena demokratska vlast se nije previše bavila verskim objektima, osim u delu da ih legalizuju. Međutim, 2004. godine radikali ponovo dolaze na vlast u Novom Sadu.
Tako je 2005. počela izmena postojećeg plana koji se odnosio na priobalje u delu kod Štranda. Tada je i ucrtan verski objekat kod Mosta slobode, na mestu gde su bili privremeni objekti "Mostogradnje".
"Verski objekat se planira u zapadnom delu prostora, uz Most slobode, u okviru javne zelene površine. Definisan je položaj i maksimalna zona za izgradnju objekta, a površina samog objekta u osnovi treba da bude oko 200 kvadratnih metara. Parcela se izdvaja pod objektom. Na grafičkom prikazu orijentaciono je definisan prostor oko verskog objekta koji se uređuje u njegovoj funkciji, kao popločani trg ili uređena zelena površina. Ovaj prostor je sastavni deo javne zelene površine i ne ograđuje se", navodi se u planu koji je usvojen maja 2007. godine.
Ovaj plan je potpisao tadašnji predsednik Skupštine grada Zoran Vučević, otac potonjeg gradonačelnika Novog Sada i aktuelnog predsednika SNS-a Miloša Vučevića. Usvajanjem ovog plana, pod radikalima, Liman je dobio i prvu zvaničnu lokaciju za verski objekat.
Povratak demokrata
Dolazak demokratske vlasti 2008. godine nije doveo do izmena ovog plana, tako da je "Plan detaljne regulacije prostora između Štranda i Mornarice" ostao nepromenjen čak i kada su naprednjaci došli na vlast 2012.
Ovaj plan je i dalje delimično važeći, ali je deo njega izmenjen pre desetak godina, kada je vlast SNS-a odlučila da uredi Kinesku četvrt i njenu okolinu, pa su tako izbrisali crkvu iz plana.
Godine 2014. naprednjaci su se odlučili za novi plan detaljne regulacije kako bi se Kineska četvrt pretvorila u kreativni distrikt. Kada je plan donet u aprilu 2017. godine, nije bilo pomena verskog objekta kod Mosta slobode, već piše da će to biti zelena površina, parking, i da je moguće sačuvati industrijski kran kao spomenik. Nigde u planu nije objašnjeno zašto je izbrisan verski objekat.
"Na prostoru uz most planira se javna zelena površina sa zasadom visoke vegetacije i velikim javnim parkingom za posetioce budućeg kreativnog distrikta. Ovaj prostor se šetnim stazama povezuje sa Kineskom četvrti i drugim zelenim i rekreativnim prostorima, pre svega sa šetalištem na kruni nasipa i kupalištem Štrand. U okviru ove celine moguće je zadržavanje i obnova postojećeg krana, kao simbola nekadašnje industrijske namene prostora, na istoj ili približnoj lokaciji. (...) U okviru javne zelene površine moguće je postavljanje i drugih skulptura", navodi se u "Planu detaljne regulacije Kineske četvrti sa Češkim magacinom u Novom Sadu" koji je doneo SNS dok je gradonačelnik bio Miloš Vučević.
Konačno, ova lokacija kod Mosta slobode je pod Vučevićem još jednom promenila namenu. Pet godina od donošenja plana, prilikom usvajanja Generalnog urbanističkog plana Novog Sada do 2030. godine, odlučeno je da se prostor prenameni za potrebe memorijalnog centra kojim će se čuvati sećanja na jedan od najtragičnijih događaja u istoriji grada - Raciju 1942. godine.
Na osnovu ovih odrednica iz GUP-a, iako još nije zvanično promenjen plan regulacije, sproveden je konkurs za Memorijalni kompleks, i sada je u toku izrada tehničke dokumentacije, te je više nego sigurno da se crkva ne može da gradi uz Most slobode.
Ovo je verovatno jedan od razloga koji je doveo do toga da se verski objekat planira na zelenoj površini kod okretnica, u blizini Štranda.
Uz svu ovu priču o verskom objektu na Limanu, važno je napomenuti da na pomenutom mestu gde se sada planira gradnja verskog objekta do sada ništa nije bilo planirano.
Za ovu lokaciju aktuelan je Regulacioni plan rekreativnog područja "Štrand - Kabel" iz aprila 2000. godine, koji je u osnovi kopija urbanističkog plana iz 1991. godine. U ovom, kao i u drugim planovima grada, pa i u važećem GUP-u, prostor je uvek bio namenjen za zelenu površinu, odnosno eventualno proširenje postojećeg parkinga namenjenog posetiocima plaže Štranda.
Pregledom starih planova, 021.rs se uverio da na ovoj lokaciji nije bila predviđena nikakva gradnja, što je bilo uzrokovano blizinom nasipa. Čak je i u još važećem planu, koji je donela demokratska vlast, predviđeno da se postojeći objekat restorana prenameni za potrebe kulture i umetnosti.
Naime, ovo je bio kraj starog Limana pre Drugog svetskog rata, a na nekadašnjem Istarskom keju ostala je kuća koja danas služi kao restoran. Pored nje se nekada nalazila poznata Žuta kuća.
Ti objekti bili su planirani za rušenje još od šezdesetih godina kada je počela urbanizacija Limana kakvog danas poznajemo, a svi ostali objekti u tom delu su tada srušeni. Žuta kuća, jednospratni porodični objekat, bio je napušten zbog urušavanja, a 1988. je postala mesto za umetnike i kroz nekoliko godina rada stekla je kultni status u novosadskoj kulturi sećanja.
Tokom nekoliko dana 1995. godine, Žuta kuća je naglo srušena, a tada je vlast u Novom Sadu držala koalicija SRS-SPS, u kojoj su bili i ljudi koji danas sede u naprednjacima.
.jpg "Novosađani, ako donirate krv - dobijete sezonsku ulaznicu za Štrand")
.jpg "Uskoro izgradnja javnog osvetljenja u dvorištu vrtića")
Komentari 58
Predrag
Pa više imamo vernika u kladionicama i za nadogradnju noktiju nego u crkvi. I zašto to mora biti pravoslavni hram kad ima i drugih vjeroispovijesti
Alex
Rmr
"6:5 I kad se moliš Bogu, ne budi kao licemeri, koji rado po zbornicama i na raskršću po ulicama stoje i mole se da ih vide ljudi. Zaista vam kažem da su primili platu svoju.
6:6 A ti kad se moliš, uđi u klet svoju, i zatvorivši vrata svoja, pomoli se Ocu svom koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, platiće tebi javno."
Ne trebaju vam crkve da biste bili bliže Bogu, a popovi bi mogli malo više računa da povedu o dobrobiti vernika, nego o tome koji džip će da voze.
Što se napredkala tiče, ovo je samo lov na lake poene i još lakši način da se dodatno nakradu.
Da im je stalo do dobrobiti naroda, ulagali bi u škole i bolnice i ne bi decu morali da lečimo sms porukama.
Sendvičari, ogadiće vam se ti sendviči kad, tad.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar