Srbija nespremna za ekološke takse EU: Uticaće na profit firmi
Unazad mesec dana u Srbiji se ubrzano radi na uvođenju taksi za emitovanje gasova štetnih po atmosferu.
Foto: 021.rs
Posle kraće i pomalo zbrzane javne rasprave, usvojeni su Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakon o uvozu ugljeničnih proizvoda.
Tako će već od 1. januara proizvođači plaćati nadoknadu za svaku tonu ugljen-dioksida i drugih gasova, dok će uvoznici robe tokom čije proizvodnje su emitovani ekološki sporni gasovi plaćati isti namet.
Cena će iznositi četiri evra po toni CO2, a iz ove cene proizvođaći će propisanom računicom izvoditi cenu za svaku emitovanu tonu drugih gasova iz ove grupe. Smisao drugog zakona je da tvornice iz zemalja gde nema odgovarajuće ekološke predostrožnosti ne budu u prednosti pri izvozu u Srbiju.
Nova regulativa
Oni koji pomisle da se naprednjačka vlast, nakon gotovo četrnaest godina zaobilaženja ekoloških pitanja, napokon okrenula brigi za životnu sredinu - razočaraće se. Zakoni i nagla aktivnost aktuelne vlasti na pojedinim ekološkim pitanjima posledica je sličnog evropskog propisa, takozvane CBAM regulative, koja od 1. januara stupa na snagu u celoj Evropskoj uniji.
Zapravo u Uniji svi veliki emiteri štetnih gasova, a to su proizvođači gvožđa, čelika, aluminijuma, cementa, đubriva i električne energije, već duže vreme plaćaju svaku tonu ispuštanja u atmosferu štetnih gasova, a cena je, posle gotovo dve decenije faznog pooštravanja, 81 evro po toni.
Znatno, znatno više nego u Srbiji, a sve van Unije posebno pogađa što će od 1. januara istu cenu plaćati i uvoznici iz Evropske unije. Cilj je opet da se u pogledu obaveze o ekološkoj korektnosti izjednače unijski i proizvođači iz drugih delova sveta.
EPS najviše pogođen
Novi unijski propis pogađa i naše cementare, čeličane, fabrika aluminijuma, gvožđa, đubriva, ali daleko najviše EPS kao proizvođača struje. Razlog je što naše železare i cementare emituju 15-20 odsto više od sličnih fabrika iz Unije, dok je emisija ugljen-dioksida i sličnih gasova Elektroprivrede Srbije, zbog izrazito nekvalitetnog lignita, tri do četiri puta veća od emisije unijskih energana.
Upravo po ovom ekološkom poboljšanju vidi se koliko je evropska energetika tokom prethodne decenije učinila iskorak napred, dok je srpska stagnirala i, usled incidenta u Obrenovcu pre četiri sezone, nazadovala.
Inače, pitanje ekoloških taksi nije novost za naše privrednike. Na ovom pitanju se dugo radi, a unazad dve godine svi srpski veliki emiteri vode tačnu evidenciju o svojoj emisiji štetnih gasova i izveštaj šalju Uniji. Bio je to korak ka uvođenju ugljenične takse, pa se ne može reći da srpske kompanije, baš kao i vlast Srbije, nisu bile na vreme i u punom obimu upoznate sa evropskom ekološkom politikom po pitanju zaštite od preterane emisije spornih gasova i posledičnog rasta temperature na celoj planeti.
Pročitaj još
Obećali, pa izneverili
Obaveze Srbije proističu iz dve konvencije koje je Srbija svojevremeno potpisala nadajući se da će imati dovoljno znanja, novca i političke volje da načini zaokret u privredi i usmeri se prema ekološki prihvatljivoj proizvodnji.
Godine 2015. potpisala je Pariski sporazum, globalno bazičan ekološki akt u kome se precizira i način zaštite od preterane emisije gasova; pre pet godina stavila je potpis i pod Sofijsku deklaraciju po kojoj se obavezuje da sopstvenu klimatsku politiku usaglasi sa evropskom.
Mada obaveze nisu sporne, u praksi nije urađeno gotovo ništa i to čitavu deceniju. Umesto da se odmah usmerila prema ekološkim kanonima, država je zaštitu životne sredine marginalizovala i skrajnula iz vidokruga javnosti.
Bio je to lakši put, jer ekološka zaštita podrazumeva moderno i neprekidno inovirajuće znanje, ali, i još više, novac. Srbija nije prebogata da bi bila ekološki lider, ali nije baš ni toliko siromašna da na pitanju umanjenja štetnih emisija za čitavu deceniju uradi tek simbolične poteze.
Sada kada se približio datum kada će evropski uvoznici plaćati taksu umanjenjem cene koju plaćaju proizvođaču, dramatično je ubrzala aktivnost, nadajući se da će uvođenje nadoknade u domaćoj pravnoj regulativi biti dovoljan pokazatelj kako vodi računa o ekologiji i tako od Brisela izdejstvuje određene, ne male povlastice, za velike ovdašnje emitere štetnih gasova.
Kako do profita
Naravno da srpske železare, cementare, proizvođači aluminijuma i đubriva izvoze u Uniju i ugljenične takse će uticati na profatibilnost aranžmana. Procenjuje se da će po evro ugljeničnim taksama obaveze svih srpskih kompanija, izuzimajući EPS, iznositi do 50 miliona evra godišnje. Nije malo, ali je za srpske firme savladivo ukoliko ne bude i drugih problema.
No, situacija sa EPS-om je drugačija, može biti veoma opterećujuća. Naš daleko najveći proizvođač struje godišnje u Uniju izvozi otprilike deset odsto sopstvene produkcije i upravo taj izvoz je ono što EPS-u obezbeđuje profit, koji je lane iznosio oko 220 miliona evra.
Međutim, kako su procene da bi naredne sezone ugljenične takse godišnje mogle dostići 200 miliona evra, proizilazi da firmi preti da ostane bez zarade. A EPS-u je novac nikada potrebniji, jer mu predstoji krupan investicioni ciklus radi prelaska na obnovljive izvore energije.
Reč je o milijardama evra, svakako da vlast ne može sve da ščepa iz budžeta. Računalo se na sve veću akumulaciju novca EPS-a. Uostalom svuda u svetu proizvođači struje su izrazito profitabilni, tokom jugosocijalističkog perioda godišnji profit EPS-a premašivao je i pola milijarde evra.
Ukoliko ne bude izvoza električne energije u Evropsku uniju teško da EPS može doći do profita bez značajnijeg poskupljenje struje, kako za privredu, još i više za domaćinstva.
Struja duplo skuplja
Pogubno bi bilo slediti ono što se može čuti u nekim krugovima oko EPS-a, a po kojima naša energetika može da funkcioniše i ako izvoz svede na ono malo okolnih država koje još nisu u Evropskoj uniji. Zavisno od sezone, mi struju ili izvozimo ili uvozimo, često u sasvim ozbiljnom obimu.
Tokom oktobra uvozili smo svakodnevno, a polovinu dana više od četvrtine ukupne dnevne potrošnje. Narednih meseci realno je očekivati i povremene veće uvoze struje. Tako nešto teško da je i moguće bez oslonca na evropski strujnu mrežu.
CBAM ima i varijante po kojoj bi Srbija prvih godina stupanja na snagu nove regulative odlagala plaćanje ugljenične takse za kasnije. Na prvi pogled deluje privlačno, ali računica pokazuje da bi 2031. godišnja obaveza EPS-a mogla dostići i dve milijarde evra.
To se ne bi moglo isplatiti a da struja ne poskupi sto odsto. Ovoliki rast cene električne energije bi izazvao lavinu znatnog uvećanja cena svih roba i usluga.
Siromašna država i jaki zahtevi
Svakako da je dobro što se vlast Srbije napokon setila ekologije i što pokušava da, za početak, sa dva neophodna zakona ekonomiju i život u celini oblikuje što više usklađeno ekološkim pravilima. Ipak, teško da će Brisel prihvatiti obavezu izdvajanja četiri evra po toni emitovanog gasa kao dovoljan namet za skidanje ugljenične takse pri izvozu u Uniju.
Istina, prema CBAM regulativi postoje mogućnosti izvesnog i na vremenski rok ograničenog olakšanja obaveza. No, da bi se došlo do željene pozicije mora se biti izrazito uverljiv u nameri da se živi i posluje u skladu sa ekološkim načelima. Čini se da bi Macutova vlada trebalo da mnogo više insistira na razgovorima sa Unijom, pri čemu bi dva nedavno usvojena zakona svakako bila značajan argument u rukama srpske strane.
Srbija se jeste dugo nehajno odnosila prema ekologiji energetike, međutim izvesno je da sada, istina priterana u ćošak, čini ozbiljne pokušaje kako bi se u što većoj meri prilagodila evropskoj ekološkoj politici. Nadajmo se da će u Briselu uočiti promene i poštovati napore jedne siromašne države da se koliko-toliko uklopi u neobično visoke standarde evropske ekološke prakse.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Gujaničić: Zahtev Srbije MOL-u da rafinerija radi - nerealan
10.05.2026.•
0
Država, kao manjinski akcionar u NIS-u, ima nerealne zahteve od potencijalnog kupca, kompanije MOL, da Rafinerija u Pančevu radi određenim kapacitetom, rekao je glavni broker Momentum Securitiesa Nenad Gujaničić.
Vasić: Ne treba se žaliti na cene nekretnina, ako bi pale - to bi značilo da postoji veliki problem na tržištu
10.05.2026.•
8
Finansijski konsultant Vladimir Vasić izjavio je da ukoliko bi došlo do pada cena nekretnina u Srbiji, posledice toga bi osetili i građani, i banke, i investitori.
Navodna ponuda nepoznate srpske kompanije za NIS - podizanje cene?
10.05.2026.•
5
Vest da je novoosnovana i nepoznata kompanija iz Srbije ponudila ruskim vlasnicima dve milijarde evra za otkup njihovih akcija u NIS-u, ne smatra se ozbiljnom, već je njen cilj verovatno podizanje vrednosti kompanije.
Radosavljević: Rusi od početka ne žele da prodaju NIS
09.05.2026.•
11
Goran Radosavljević, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, izjavio je da građani Srbije dobro percipiraju da se ekonomska situacija u zemlji neće kretati u dobrom smeru.
EU: Aviokompanije moraju da plate odštetu putnicima i kada otkazuju letove zbog krize sa gorivom
09.05.2026.•
2
Evropska unija poručila je aviokompanijama da neće biti oslobođene obaveze isplate odštete putnicima ukoliko otkazuju letove zbog nestašice ili visokih cena avionskog goriva, uprkos sve ozbiljnijoj energetskoj krizi.
Nove cene goriva: Dizel ponovo poskupeo
08.05.2026.•
20
Dizel je poskupeo za dva dinara, dok je cena benzina ostala nepromenjena.
Macut o NIS-u: Predlog MOL-a nije prihvatljiv za Srbiju
08.05.2026.•
48
Predlog MOL-a za otkup ruskog dela u Naftnoj industriji Srbije nije prihvatljiv za Srbiju, kaže premijer Đuro Macut.
Ministarstvo trgovine: Od 11. maja aktivacija platforme eUpitnik za posrednike
07.05.2026.•
0
Ministarstvo trgovine Srbije će 11. maja aktivirati platformu "eUpitnik za posrednike" za dostavljanje podataka posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti, najavljeno je danas.
Gugl nudi promene u pretraživanju vesti kako bi izbegao kazne Evropske unije
07.05.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija Gugl predložila je promene u pretraživanju vesti, kako bi izbegla nove antimonopolske kazne Evropske unije, za koje je već morala da izdvoji 9,5 milijardi evra.
Evropi hitno potrebni AI data centri: Energetska mreža to ne može da isprati
07.05.2026.•
3
Nova studija otkriva probleme evropskog plana za proširenje svojih kapaciteta u domenu veštačke inteligencije. Kao glavni problem pominje se slab kapacitet energetske mreže.
Istraživanje Eurostata: Ko sve struju plaća jeftinije od Srbije
07.05.2026.•
8
Prosečna cena električne energije u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine bila je 0,29 evra po kilovat-satu. U Srbiji, prema podacima Eurostata, cena jeste ispod evropskog proseka, ali ipak nije najjeftinija.
NBS odlučila: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
07.05.2026.•
0
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozite od 4,5 odsto i na kreditne olakšice od sedam odsto.
Deficit u budžetu u januaru povećan četiri puta, razlog su - "rafali"
07.05.2026.•
6
Deficit budžeta Srbije u prvom kvartalu ove godine bio je gotovo četiri puta veći nego u tom periodu 2025, jer je u januaru isplaćena rata za francuske avione "rafale", ali uz smanjene prihode države zbog slabije privre
Nepoznata srpska kompanija nudi dve milijarde evra za udeo u NIS-u
07.05.2026.•
44
Nedavno formirana srpska kompanija ponudila je dve milijarde evra ruskim kompanijama Gasprom Njeft i Gasprom za njihov zajednički udeo od 56,1 odsto u NIS-u, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji.
Tesla povlači više od 200.000 vozila u SAD zbog kašnjenja prikaza kamere za vožnju unazad
06.05.2026.•
1
Kompanija "Tesla" povlači 218.868 vozila u Sjedinjenim Američkim Državama zbog problema sa kašnjenjem prikaza slike sa kamere za vožnju unazad.
Domaća poljoprivreda pod pritiskom: Hrana će u naredne dve godine biti sve skuplja
06.05.2026.•
27
Ratarske kulture poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe nalaze se u ranoj fazi vegetacije, dok pšenica, koja je već izašla iz zime, trenutno pokazuje dobru kondiciju.
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
3
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
12
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
9
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
4
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
Komentari 11
Aleksej
A1
Србију то не би требало да се тиче, нисмо у е.у. а нисмо ни близу.
A Srbija nije ni država već samo jadna imitacija države.
Dak
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar