Srbija nespremna za ekološke takse EU: Uticaće na profit firmi
Unazad mesec dana u Srbiji se ubrzano radi na uvođenju taksi za emitovanje gasova štetnih po atmosferu.
Foto: 021.rs
Posle kraće i pomalo zbrzane javne rasprave, usvojeni su Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakon o uvozu ugljeničnih proizvoda.
Tako će već od 1. januara proizvođači plaćati nadoknadu za svaku tonu ugljen-dioksida i drugih gasova, dok će uvoznici robe tokom čije proizvodnje su emitovani ekološki sporni gasovi plaćati isti namet.
Cena će iznositi četiri evra po toni CO2, a iz ove cene proizvođaći će propisanom računicom izvoditi cenu za svaku emitovanu tonu drugih gasova iz ove grupe. Smisao drugog zakona je da tvornice iz zemalja gde nema odgovarajuće ekološke predostrožnosti ne budu u prednosti pri izvozu u Srbiju.
Nova regulativa
Oni koji pomisle da se naprednjačka vlast, nakon gotovo četrnaest godina zaobilaženja ekoloških pitanja, napokon okrenula brigi za životnu sredinu - razočaraće se. Zakoni i nagla aktivnost aktuelne vlasti na pojedinim ekološkim pitanjima posledica je sličnog evropskog propisa, takozvane CBAM regulative, koja od 1. januara stupa na snagu u celoj Evropskoj uniji.
Zapravo u Uniji svi veliki emiteri štetnih gasova, a to su proizvođači gvožđa, čelika, aluminijuma, cementa, đubriva i električne energije, već duže vreme plaćaju svaku tonu ispuštanja u atmosferu štetnih gasova, a cena je, posle gotovo dve decenije faznog pooštravanja, 81 evro po toni.
Znatno, znatno više nego u Srbiji, a sve van Unije posebno pogađa što će od 1. januara istu cenu plaćati i uvoznici iz Evropske unije. Cilj je opet da se u pogledu obaveze o ekološkoj korektnosti izjednače unijski i proizvođači iz drugih delova sveta.
EPS najviše pogođen
Novi unijski propis pogađa i naše cementare, čeličane, fabrika aluminijuma, gvožđa, đubriva, ali daleko najviše EPS kao proizvođača struje. Razlog je što naše železare i cementare emituju 15-20 odsto više od sličnih fabrika iz Unije, dok je emisija ugljen-dioksida i sličnih gasova Elektroprivrede Srbije, zbog izrazito nekvalitetnog lignita, tri do četiri puta veća od emisije unijskih energana.
Upravo po ovom ekološkom poboljšanju vidi se koliko je evropska energetika tokom prethodne decenije učinila iskorak napred, dok je srpska stagnirala i, usled incidenta u Obrenovcu pre četiri sezone, nazadovala.
Inače, pitanje ekoloških taksi nije novost za naše privrednike. Na ovom pitanju se dugo radi, a unazad dve godine svi srpski veliki emiteri vode tačnu evidenciju o svojoj emisiji štetnih gasova i izveštaj šalju Uniji. Bio je to korak ka uvođenju ugljenične takse, pa se ne može reći da srpske kompanije, baš kao i vlast Srbije, nisu bile na vreme i u punom obimu upoznate sa evropskom ekološkom politikom po pitanju zaštite od preterane emisije spornih gasova i posledičnog rasta temperature na celoj planeti.
Pročitaj još
Obećali, pa izneverili
Obaveze Srbije proističu iz dve konvencije koje je Srbija svojevremeno potpisala nadajući se da će imati dovoljno znanja, novca i političke volje da načini zaokret u privredi i usmeri se prema ekološki prihvatljivoj proizvodnji.
Godine 2015. potpisala je Pariski sporazum, globalno bazičan ekološki akt u kome se precizira i način zaštite od preterane emisije gasova; pre pet godina stavila je potpis i pod Sofijsku deklaraciju po kojoj se obavezuje da sopstvenu klimatsku politiku usaglasi sa evropskom.
Mada obaveze nisu sporne, u praksi nije urađeno gotovo ništa i to čitavu deceniju. Umesto da se odmah usmerila prema ekološkim kanonima, država je zaštitu životne sredine marginalizovala i skrajnula iz vidokruga javnosti.
Bio je to lakši put, jer ekološka zaštita podrazumeva moderno i neprekidno inovirajuće znanje, ali, i još više, novac. Srbija nije prebogata da bi bila ekološki lider, ali nije baš ni toliko siromašna da na pitanju umanjenja štetnih emisija za čitavu deceniju uradi tek simbolične poteze.
Sada kada se približio datum kada će evropski uvoznici plaćati taksu umanjenjem cene koju plaćaju proizvođaču, dramatično je ubrzala aktivnost, nadajući se da će uvođenje nadoknade u domaćoj pravnoj regulativi biti dovoljan pokazatelj kako vodi računa o ekologiji i tako od Brisela izdejstvuje određene, ne male povlastice, za velike ovdašnje emitere štetnih gasova.
Kako do profita
Naravno da srpske železare, cementare, proizvođači aluminijuma i đubriva izvoze u Uniju i ugljenične takse će uticati na profatibilnost aranžmana. Procenjuje se da će po evro ugljeničnim taksama obaveze svih srpskih kompanija, izuzimajući EPS, iznositi do 50 miliona evra godišnje. Nije malo, ali je za srpske firme savladivo ukoliko ne bude i drugih problema.
No, situacija sa EPS-om je drugačija, može biti veoma opterećujuća. Naš daleko najveći proizvođač struje godišnje u Uniju izvozi otprilike deset odsto sopstvene produkcije i upravo taj izvoz je ono što EPS-u obezbeđuje profit, koji je lane iznosio oko 220 miliona evra.
Međutim, kako su procene da bi naredne sezone ugljenične takse godišnje mogle dostići 200 miliona evra, proizilazi da firmi preti da ostane bez zarade. A EPS-u je novac nikada potrebniji, jer mu predstoji krupan investicioni ciklus radi prelaska na obnovljive izvore energije.
Reč je o milijardama evra, svakako da vlast ne može sve da ščepa iz budžeta. Računalo se na sve veću akumulaciju novca EPS-a. Uostalom svuda u svetu proizvođači struje su izrazito profitabilni, tokom jugosocijalističkog perioda godišnji profit EPS-a premašivao je i pola milijarde evra.
Ukoliko ne bude izvoza električne energije u Evropsku uniju teško da EPS može doći do profita bez značajnijeg poskupljenje struje, kako za privredu, još i više za domaćinstva.
Struja duplo skuplja
Pogubno bi bilo slediti ono što se može čuti u nekim krugovima oko EPS-a, a po kojima naša energetika može da funkcioniše i ako izvoz svede na ono malo okolnih država koje još nisu u Evropskoj uniji. Zavisno od sezone, mi struju ili izvozimo ili uvozimo, često u sasvim ozbiljnom obimu.
Tokom oktobra uvozili smo svakodnevno, a polovinu dana više od četvrtine ukupne dnevne potrošnje. Narednih meseci realno je očekivati i povremene veće uvoze struje. Tako nešto teško da je i moguće bez oslonca na evropski strujnu mrežu.
CBAM ima i varijante po kojoj bi Srbija prvih godina stupanja na snagu nove regulative odlagala plaćanje ugljenične takse za kasnije. Na prvi pogled deluje privlačno, ali računica pokazuje da bi 2031. godišnja obaveza EPS-a mogla dostići i dve milijarde evra.
To se ne bi moglo isplatiti a da struja ne poskupi sto odsto. Ovoliki rast cene električne energije bi izazvao lavinu znatnog uvećanja cena svih roba i usluga.
Siromašna država i jaki zahtevi
Svakako da je dobro što se vlast Srbije napokon setila ekologije i što pokušava da, za početak, sa dva neophodna zakona ekonomiju i život u celini oblikuje što više usklađeno ekološkim pravilima. Ipak, teško da će Brisel prihvatiti obavezu izdvajanja četiri evra po toni emitovanog gasa kao dovoljan namet za skidanje ugljenične takse pri izvozu u Uniju.
Istina, prema CBAM regulativi postoje mogućnosti izvesnog i na vremenski rok ograničenog olakšanja obaveza. No, da bi se došlo do željene pozicije mora se biti izrazito uverljiv u nameri da se živi i posluje u skladu sa ekološkim načelima. Čini se da bi Macutova vlada trebalo da mnogo više insistira na razgovorima sa Unijom, pri čemu bi dva nedavno usvojena zakona svakako bila značajan argument u rukama srpske strane.
Srbija se jeste dugo nehajno odnosila prema ekologiji energetike, međutim izvesno je da sada, istina priterana u ćošak, čini ozbiljne pokušaje kako bi se u što većoj meri prilagodila evropskoj ekološkoj politici. Nadajmo se da će u Briselu uočiti promene i poštovati napore jedne siromašne države da se koliko-toliko uklopi u neobično visoke standarde evropske ekološke prakse.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NIS podneo zahtev za novu licencu Ministarstva finansija SAD
13.02.2026.•
0
Naftna industrija Srbije uputila je 12. februara Ministarstvu finansija SAD novi zahtev za izdavanje posebne licence kojom se omogućava nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti kompanije i posle 20. februara.
Šta se najviše prodaje u Srbiji: Polovnjaci, "škoda", "tojota", "reno"...
13.02.2026.•
5
U Srbiji je u 2025. godini zabeležen rast prodaje novih vozila za 13,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Glavna pravnica Goldman Saksa podnosi ostavku - dobijala poklone od Džefrija Epstina
13.02.2026.•
2
Glavna pravna službenica u bankarskoj instituciji Goldman Saks Keti Rumler podnela je ostavku, nakon što je otkriveno da je od seksualnog prestupnika Džefrija Epstina dobijala poklone.
Ministarstvo poljoprivrede traži konsultacije sa EU o stanju na tržištu mleka
12.02.2026.•
10
Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je danas da je zatražilo hitne konsultacije sa Evropskom komisijom (EK), povodom aktuelnih kretanja na tržištu mleka i mlečnih proizvoda.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
12.02.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne, 4,5 odsto i kreditne olakšice, sedam odsto.
Burger king stiže u Srbiju: Ministarka privrede imala sastanak sa predstavnicima kompanije
12.02.2026.•
39
Ministarka privrede Adrijana Mesarović sastala se sa predstavnicima kompanije "Burger King" sa kojima je razgovarala o njihovim planovima o ulaganju u Srbiju i otvaranju većeg broja restorana.
Država otkočila cene dobavljača: Da li će proizvodi u marketima poskupeti?
11.02.2026.•
34
Poslednjom u nizu izmena Uredbe o ograničenju marži, odmrznute su cene dobavljača, što znači da one mogu da budu slobodno formirane.
Profesor Đukić: Zaduživanje Srbije prodajom obveznica jeftinije, ali nije utešno
11.02.2026.•
2
Zaduživanje države Srbije prodajom obveznica u ovom trenutku je povoljnije nego da se uzimaju krediti od banaka, ocenjuje profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić.
Hajneken ukida radna mesta: Manja potražnja za pivom
11.02.2026.•
4
Holandski proizvođač piva Hajneken je najavio da će ukinuti do 6.000 radnih mesta širom sveta od ukupno 85.000.
Gaspromnjeft otkrio nalazište rezervi nafte od 55 miliona tona
11.02.2026.•
4
Naftna kompanija Gaspromnjeft objavila je da je otkrila nalazište sa rezervama od 55 miliona tona nafte u ruskoj arktičkoj zoni Jamalo-neneckog autonomnog okruga.
Strane kompanije smanjuju investicije u Srbiji: Zbog čega je to tako?
11.02.2026.•
9
Sudeći po trendu u prva tri tromesečja, strane direktne investicije su se u Srbiji prošle godine gotovo prepolovile jer je za prvih devet meseci bruto priliv iznosio oko 2,5 milijardi evra.
Ministarstvo poljoprivrede: Pratićemo stanje na tržištu mleka i prilagođavati mere
11.02.2026.•
4
Država ostaje opredeljena za dijalog sa proizvođačima mleka i nastaviće da prati stanje na tržištu i prilagođava mere realnim uslovima, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
NBS: Bruto devizne rezerve u januaru skoro 29,4 milijarde evra
11.02.2026.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da su bruto devizne rezerve Srbije na kraju januara 2026. iznosile 29,39 milijardi evra i u odnosu na kraj decembra 2025. povećane su za 388,4 miliona evra.
Nauči kako da primeniš AI u digitalnom marketingu za dva dana
11.02.2026.•
0
Dok jedni samo pričaju o primeni veštačke inteligencije u digitalnom marketingu na domaćem tržištu, drugi je već uveliko primenjuju i ostvaruju zavidne rezultate.
"Logika pijanih milionera": Leteći taksiji će uvećati ionako velik javni dug, a isplativost upitna
11.02.2026.•
19
Srbija će za investiciju "leteći taksiji", vrednu oko 125 miliona evra, morati dodatno da se zaduži, jer će najmanje još toliko koštati i izgradnja prateće infrastrukture.
Fiskalni savet: Reforma platnih razreda u Srbiji podbacila u samoj koncepciji
10.02.2026.•
1
Reforma platnih razreda u Srbiji iz 2016. godine, od koje je država i formano odustala, podbacila je u samoj koncepciji, a ne u implementaciji.
Zašto raste cena zlata?
10.02.2026.•
3
Kako se udaljavamo od 2008. godine, postaje sve vidljivije da je finansijska kriza koja je te sezone zahvatila SAD, odakle se preselila na ceo svet, bila žestoka.
Bocan Harčenko o tome zašto Rusija pravi kratkoročne ugovore o snabdevabnju gasom sa Srbijom
10.02.2026.•
29
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je da je, kada je reč o isporuci ruskog gasa Srbiji, ključno da je reč o dogovoru postignutom na najvišem nivou po ceni koja je prihvatljiva za obe strane.
Ilon Mask: Amerika će 1.000 odsto bankrotirati, mogu je spasiti samo veštačka inteligencija i roboti
10.02.2026.•
63
Direktor Tesle Ilon Mask je upozorio na eksploziju američkog javnog duga, poručivši da će finansijski slom SAD biti neizbežan ako veštačka inteligencija i robotika ne transformišu privredu i ne ublaže teret zaduženosti.
NBS: Porasla štednja i u dinarima i u devizama
09.02.2026.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da je u drugoj polovini 2025. godine, dinarska štednja povećana za 10,4 milijarde dinara (5,3 odsto) i da je krajem decembra 2025. godine iznosila 206,2 milijarde dinara.
Komentari 11
Aleksej
A1
Србију то не би требало да се тиче, нисмо у е.у. а нисмо ни близу.
A Srbija nije ni država već samo jadna imitacija države.
Dak
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar