Za domaću javnost to možda i nije tolika nepoznanica, a sva je prilika da nije ni za Evropsku uniju, koja srpski parlament izdvojila kao jednu od ključnih institucija čije je funkcionisanje u ozbiljnom problemu, piše
Blic.
Upravo to je navedeno u prekjuče objavljenom Izveštaju o napretku Srbije koji je predstavila Evropska komisija, u čijem uvodu piše da postoji hitna potreba da se stvori više prostora za istinsku međustranačku debatu, da nekoliko opozicionih stranaka bojkotuje parlament, i da je "parlamentarna praksa vladajuće koalicije dovela do pogoršanja zakonodavne rasprave i kontrole i potkopala parlamentarni nadzor nad izvršnom vlašću".
Ovo je samo još jedan dokaz da najviši zakonodavni organ u zemlji ima ozbiljan problem sa radom, iako su se ovih dana mnogi predstavnici vlasti trudili da minimiziraju značaj i drugih, pa i ovih kritika.
Najpre je premijerka Ana Brnabić rekla da je izveštaj zabavlja, a zatim i da sadrži političke ocene. Nakon nje, manje-više svi predstavnici vlasti su ponavljali iste i slične stvari.
Isti slučaj je i sa objašnjenjem prve žene najvažnijeg zakonodavnog tela Maje Gojković, koja kao i Brnabić govori o političkim ocenama, ali i o prostoru za poboljšanje. Kada je reč o njenoj odgovornosti za takvu situaciju, čini se da je ne vidi.
Međutim, činjenica je da se u izveštaju navodi sve ono što srpska javnost svakodnevno gleda, tačnije što je gledala do početka bojkota parlamentarnog rada početkom 2019. godine, kada je deo opozicije napustio poslaničke klupe i koje je zamenio skupštinskim holom, konferencijama za medije, terenima...
Ipak, ovo nije nikakvo iznenađenje, ako se na umu ima i prošlogodišnji izveštaj koji je, kao i ovaj, sve problematične stvari manje-više apostrofirao. Nevolja je, međutim, što se gotovo sve ponavljaju i ove godine, što navodi na pomisao da čelne ljude Skupštine Srbije, pa i aktuelnu vladu, one previše ne dotiču.
Pojašnjeno je da se radi o tome da postoji praksa spajanje nepovezanih zakona u jednu tačku za raspravu, ali i predlaganje na stotine amandmana "koji nisu relevantni za sadržaj zakona".
"Ove prakse, kojima je cilj iskoristiti dodeljeno vreme za raspravu na plenarnoj sednici, sistematski su korišćene od decembra 2017. godine", piše u izveštaju.
Takođe, ponovo se navodi i problematična praksa usvajanja zakona po hitnom postupku. Od prošlog do februara ove godine, to se dešavalo u čak 44 odsto slučajeva. To je, ujedno i razlog odstustva demokratske diskusije.
Navodi se i da parlament nije podržao ulogu nezavisnih institucija, što se ilustruje i primerima.
"Od 2014. godine, parlament nije razmatrao nijedan od godišnjih izveštaja od strane nezavisnih tela na svojim plenarnim sednicama, ilustrujući tako nedostatak spremnosti da osigura delotvoran nadzor nad vladom", piše u izveštaju.
Preciznije, tu se misli na izveštaje zaštitnika građana, poverenika za informacije od javnog značaja, kao i poverenika za ljudska i manjinska prava.
Opoziciju vratiti u parlament
Takođe, piše i da je period izveštavanja obeležila polarizovana politička scena, kao i da je to imalo negativan uticaj na rad demokratskih institucija, posebno parlamenta.
"Postoji velika potreba da se stvori prostor za istinsku debatu i uslovi za značajno učešće opozicije u parlamentu", navodi se u dokumentu, gde još piše i da su stranke, pre svega one okupljene oko Saveza za Srbiju bojkotuju rad parlamenta, ali i da su najavile mogućnost bojkota i parlamentarnih izbora.
U izveštaju je kao pozitivno ocenjeno to što je parlament nastavio da održava debate o pregovaračkim pozicijama Srbije za poglavlja o pridruživanju EU i razmene mišljenja na tu temu. Navodi se i da od ukupno 250 poslanika, trećinu čine žene, kao i da postoji ženska parlamentarna mreža.
Za ovakvo stanje u srpskom parlamentu, krivica se može pripisati na razne adrese, ali predsednica Skupštine Maja Gojković, sasvim sigurno je prva na spisku.
Ona za Blic navodi da postoje političke ocene u ovom dokumentu ali da, ukoliko ih zanemari, smatra da "tu ima i sadržine na kojoj može da se radi da se poboljšaju određeni segmenti". Smeta joj, recimo, to što se Savez za Srbiju pominje u kontekstu rada parlamenta jer on, kako kaže, "nije parlamentarna stranka, niti je učestvovao na poslednjim parlamentarnim izborima".
"Kao predsednica parlamenta, više puta sam pozivala predstavnike manjeg dela opozicije koji bojkotuje rad parlamenta, pre svega rad u plenumu, jer oni učestvuju u radu odbora i u parlamentarnim delegacijama, da dođu i da razgovaramo u parlamentu o unapređenju rada. I zaista, u izveštaju se i konstatuje moj poziv na kolegijum. Svakako očekujem da se poslaničke grupe pisanim putem izjasne o svojim predlozima poboljšavanja rada parlamenta i spremna sam da razgovaramo o tome", kaže Gojković, uz napomenu da se jedna poslanička grupa, kao i neki samostalni poslanici koji su do sada bojkotovali rad u plenumu, vratili na zasedanja.
Ovo je, zapravo njen odgovor na pitanje Blica da li se oseća odgovornom za ovakvu situaciju u Skupštini Srbije. Osim toga, pojasnila je da u poređenju sa drugim zemljama regiona, gde opozicione stranke ne učestvuju u radu parlamenta od konstituisanja, "te zemlje ipak bolje prolaze u izveštaju o napretku u odnosu na Srbiju".
Napominje da ima i pozitivnih stvari, "kao što da je održavanje sednica na kojima poslanici postavljaju pitanja članovima Vlade učestalije, smanjenu primenu hitnog postupka kod donošenja zakona, debate o pregovaračkim pozicijama Srbije".
Na kritike iz Izveštaja, odgovara kritikom.
"Kada se govori o nadzornoj funkciji parlamenta nad izvršnom vlašću, potpuno je zanemaren rad odbora, kao i činjenica da svi ministri dolaze i brane svoje izveštaje o radu pred resornim odborima koji kontrolišu njihov rad. Mislim da ispod radara ostaje rad odbora u parlamentu koji je značajan i kvalitetan. Takođe, izveštaj ne samo da ne pominje da je upravo deo opozicije koji sada ne dolazi na zasedanja u plenumu opstruisao rad parlamenta kroz ogroman broj dopuna dnevnog reda i ulaganja velikog broja amandmana "briše se" ili sličnog sadržaja, već ne konstatuje ni činjenicu da je vladajuća većina prestala sa praksom ulaganja većeg broja amandmana, što je bio i odgovor na opstrukciju opozicije", navela je Gojković.
Tekst u celini čitajte
OVDE.
.jpg "FOTO: Mladić poginuo u sudaru automobila i kamiona kod Leskovca")
Komentari 34
/
ima srbija dugu tradiciju cirkusiranja
Neoplanta
Brus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar