To pokazuju podaci Eurostata rađeni za period od 2012. do 2017, koji su osim članica EU obuhvatili i zemlje kandidate.
Uz Srbiju, "loš đak" po nejednakosti je još samo Bugarska.
Prema ovim pokazateljima, 20 odsto najbogatijih u EU ima 5,1 puta veći dohodak od proseka za 20 odsto najsiromašnijih. U Srbiji, gotovo dvostruko više – najbogatiji su na početku tog perioda imali 8,6 a na kraju čak 9,4 puta više prihode od onih koje su mogli da ostvare građani sa dna lestvice. Ujedno, taj trend rasta razlika među zemljama kandidatima za članstvo u EU, zabeležen je jedino u Srbiji, dok kod svih drugih on manje ili više opada.
Tako je Turska 2012. imala koeficijent nejednakosti 9,3 a smanjila ga je na 8,6. U Crnoj Gori je sa 8,3 spušteno na 7,4 a najuspešnija u suzbijanju neravnomerne raspodele bila je Severna Makedonija, koja je 2012. imala koeficijent 10,2 a spustila ga je na 6,4.
Među drugim zemljama okruženja, nejednakost su smanjile i Hrvatska i Rumunija, dok Mađarska i Slovenija manje-više stagniraju. Jedino je u Bugarskoj nejednakost više skočila nego u Srbiji, ali su i sa tim rastom razlike u prihodima njihovih siromašnih i bogatih i dalje manje nego kod nas. Evropska unija je u celini zanemarljivo povećala nejednakost.
Međutim, domaći stručnjaci ukazuju i da postoje razlozi zbog kojih bi te ocene trebalo uzeti sa rezervom. Prema rečima Žarka Šunderića, direktora Centra za socijalnu politiku, prvi znak da sa pokazateljima nešto nije u redu, javio se u dve kategorije statističkih istraživanja, oba bazirane na zvaničnim podacima a rađena metodom anketiranja odabranog uzorka. Prema tim tabelama, prihodi 700.000 stanovnika Srbije, odnosno deset odsto populacije, dostižu 7.500 dinara mesečno, dok isti uzorak građana, ali u istraživanju potrošnje, raspolaže mesečno sa 2.500 dinara.
"To je bio signal da sa računicom nešto nije u redu, a utvrdili smo da samo nekolicina zemalja, u koje spada i Srbija, podacima obuhvata i takozvane negativne prihode, odnosno da od primanja koja se ostvare na nivou godine odbije eventualne štete ili prihode koji nisu realizovani. Tako se dobija u nekim slučajevima i negativan prihod, što utiče na krajnji rezultat", ističe Šunderić za
Danas.
On dodaje da razlike svakako treba smanjivati i na prvo mesto ističe da je neophodno obezbediti besplatno obrazovanje kojim bi se povećao potencijal društva da stvara višak vrednosti. Takođe, ističe da bi socijalna davanja morala da budu viša, ali ne preko minimalca kako se ne bi destimulisalo zapošljavanje. Međutim, kada su porezi u pitanju, smatra da treba biti oprezniji.
"Mi nemamo toliko bogatih građana koji bi mogli da naprave tako velike razlike u primanjima, ali ako bi se uprkos tome porezi iz te kategorije uvećali, pitanje je da li bi oni dali očekivani efekat. To bi samo značilo da će država raspolagati sa više novca, a ona je nefunkcionalna i korumpirana, pa je pitanje kako bi se to utrošilo", objašnjava Šunderić.
Uz te ograde u rangiranju zemalja ispitanica, ipak nije sporno da se u Srbiji razlike u primanjima između najbogatijih i najsiromašnijih uvećavaju. Analitičari podsećaju da je nejednakost u srpskom društvu počela da ubrzano raste 90-ih, nakon ratova i neuspešne privatizacije, a u poslednjoj deceniji raslojavanje stanovništva po bogatstvu sve je očiglednije.
Prema rečima Jelene Žarković Rakić, direktorke Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN), postoji više razloga koji utiču na rast nejednakosti u srpskom društvu.
"Većina zemalja u EU ima progresivne poreske stope, pa se u većem procentu zahvata iz većih zarada, što smanjuje nejednakost, dok je kod nas obrnuto i uglavnom se ista stopa primenjuje na sve zarade. Takođe, kod nas se daleko manje nego u evropskim zemljama troši na socijalna davanja, na dečje dodatke ili razne oblike pomoći ugroženima. Najzad, na prihode značajno utiče kvalitet zaposlenja. U EU je oko deset odsto zaposlenih u režimu niskog intenziteta rada, dok je kod nas taj procenat veći od 20 odsto. To znači da neko sa povremenim poslovima, ko radi, na primer dva do dva i po meseca u godini, ne može da ostvari veći prihod. Ako se tome doda i činjenica da je rast zaposlenosti poslednjih godina uglavnom bio u zoni niskih tehnoloških procesa i slabije plaćenih poslova, onda su podaci o rastu nejednakosti razumljivi", kaže Žarković Rakić.
Ekonomista Dragovan Milićević slaže se da su poreski sistem i politika zaštite stanovništva u Srbiji zakazali jer se preko fiskalne redistribucije ne štite ugroženi slojevi.
"Nema nikakvih ograničenja u poreskim zahvatanjima, iako bar deset odsto stanovništva živi u krajnjem siromaštvu, sa prihodom od 70 evra ili ako su poljoprivredni penzioneri, sa manje 10.000 dinara mesečno. Nema ni nade da će skorije biti izvršena revizija poreskog sistema, jer je država talac krupnog kapitala i neoliberalnog koncepta koji je svuda u svetu odbačen", kaže za Danas Milićević i dodaje kako nejednakosti doprinose i velike svetske kompanije, privučene ovde mogućnošću da radnicima daju prosečnu platu od 32.000 dinara.
On podseća da je i privatizacija "počistila" pola miliona radnika sa spiska poželjnih građana Srbije. Reč je o kategorijama zaposlenih od 45 do 50 godina starosti koji su nakon prodaje firmi ostali "na ulici" i bez ikakve šanse za zaposlenje, za radnu emancipaciju.
.jpg "Umrla majka osumnjičenih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić")
.jpg)
Komentari 16
West
I samo jako
..A mislili ste da ćete rušenjem socijalizma dobiti neke lepote zapada? "
Koliko Srba zivi na zapadu a koliko u Rusiji ?
Kimi
Aman covece prestani da mi koristis nick !!
@Gladius et anus
U NS ima vise automobila zasto sto ima 2x vise stanovnika nego pre 20-30g ...
Inace sto se teme tice, to je tako svuda, to se zove kapitalizam, trazili ste ,gledajte.
Razlika izmedju onih koji imaju i nemaju je relativan pojam, jer se mora uporediti sa troskovima.
Tako da teoretski tamo gde je ta razlika najveca, ne znaci da su tamo siromasni i najsiromasnjiji , ako su npr troskovi zivota proporcionalno manji nego negde drugde.
Kako kod, ovako je i u onoj drzavi Americi koju svi tako voledu, zemlja hrabrih i slobodnih, zemlja snova i mogucnosti .. zemlja u kojoj 40% stanovnika nema zdravstveno osiguranje, i tu ne mislim na one koji ne rade nego na zaposlene! i sve to zato sto nemogu da priuste!..
U socijalizmu se tezi da si budu "isti" ,naravno da nece biti ali da bude sto je moguce vise, u kapitalizmu je svako za sebe, bez pravila, pogledajte Trampa na koju sve foru se obogatio.. lazima ali legalnim lazima, u prevodu u kapitalizmu moras biti jako "pametan i obrazovan" + nehuman i bezobrazan, i na taj nacin mozes uspeti, naravno sve legalno, ali na ustrb drugih ,prosto i jednostavno, da bude bogatih mora biti siromasnih, nekad ovaj prvi pravi drugog, ponekad i ne, ali sustina je ista, zato i postoje ratovi non stop u svetu, prave se siromasni da bi bogati mogli da prave biznise od toga.
Siromasan u Svedskoj Americi Nemackoj, nista ne zivi bolje od siromasnog ovde ,niti to ikog uzbudjuje previse ni tamo.
Mrak u duši
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar