Zadovoljstvo zaposlenih u državnom zdravstvu u Srbiji je minimalno poraslo, pokazuje analiza "Batuta" u 324 ustanove, a koja se sprovodi svake godine, u cilju prikupljanja podataka o uslovima u kojima rade zdravstveni radnici. U obimnoj anketi, sprovedenoj 3. decembra 2018, učestvovalo je skoro 60.000 zaposlenih na raznim pozicijama, od lekara do osoblja.
Zdravstveni radnici bili su vrlo zadovoljni uslovima rada od 2006. do 2009. godine, a od tada do 2016. godine je zadovoljstvo konstantno opadalo. Od 2017. godine smatraju da su uslovi malo bolji, a u 2018. procenat zadovoljnih iznosi 43,3 odsto, nezadovoljnih i veoma nezadovoljnih 22,5 odsto, a indiferentnih ima 35 odsto.
Najzadovoljniji uslovima rada, opremom i atmosferom su zaposleni u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, a konkretno u zavodima za javno zdravlje. U zavodima su i najzadovoljniji platama, radnim vremenom, međuljudskim odnosima i nivoom stresa, koji nije toliko visok koliko, recimo, u opštim bolnicama, kliničkim centrima i u hitnoj pomoći.
Kako se i očekivalo, od ukupnog kadra, najzadovoljniji svojim poslom i svim uslovima su ljudi na rukovodećim pozicijama, a od ukupnog broja zaposlenih u ove 324 ustanove, skoro 13 odsto je na nekoj rukovodećoj poziciji.
Nakon zavoda i instituta za javno zdravlje, najzadovoljniji su u domovima zdravlja, pa u bolnicama za psihijatrijska oboljenja, bolnicama za rehabilitaciju, bolnicama za plućne bolesti, te u hitnoj pomoći. Na dnu su kliničko-bolnički centri, čiji zaposleni treću godinu zaredom rade u najgorim uslovima.
Kad je reč o ustanovama u Vojvodini, najveće zadovoljstvo vladalo je 2014. i 2015. godine, a nezadovoljstvo je bilo najveće 2016. godine.
Konkretno govoreći o razlozima za zadovoljstvo i nezadovoljstvo, radnici su naveli da im je bitan odnos sa kolegama i saradnja, raspoloživo vreme za rad s pacijentima, autonomija u radu i korektan odnos s nadređenima, što je u većini ustanova na dobrom nivou. Generalno, svi zdravstveni radnici najmanje su zadovoljni svojim primanjima.
Ipak, treba naglasiti da su odnosom pacijenata prema lekarima najmanje zadovoljni u hitnoj pomoći i to godinama unazad. Zadovoljstvo saradnjom sa kolegama je malo opalo u kliničkim centrima, hitnoj pomoći, zavodima za transfuziju i u specijalnim bolnicama. Platom i opremom za rad su najmanje zadovoljni lekari u kliničkim centrima, a najzadovoljniji, kako je rečeno, u institutima za javno zdravlje.
Uzimajući u obzir sve navedeno, 28,5 odsto ispitanih rekli su da u narednih pet godina ne razmišljaju da menjaju posao, a 41,5 odsto bi ostalo u državnim ustanovama. Skoro osam odsto svih zaposlenih, od lekara do tehničara, razmišlja da potpuno napusti zdravstvo.
Blizu 20 odsto medicinskih sestara u tehničara planira da ode u inostranstvo i radi u struci.
Dopunski rad u privatnim klinikama obavlja skoro trećina svih ispitanih lekara.
Više od 70 odsto svih ispitanih u zdravstvenim ustanovama kažu da rade pod velikim ili umerenim stresom, što su poražavajući podaci, kažu u "Batutu". Stres najviše osećaju zaposleni u hitnoj pomoći (58 odsto zaposlenih), u dečijim bolnicama (50 odsto zaposlenih), u kliničkim centrima (51 odsto), u opštim bolnicama (41 osto), a najmanje stresa imaju zaposleni u specijalnim bolnicama i u zavodima za javno zdravlje.
Više od polovine ispitanih lekara ne puše i nikada nisu pušili. Najmanje puše zaposleni u domovima zdravlja, a gotovo svakodnevno pušui trećina zaposlenih u specijalnim bolnicama za psihijatrijske bolesti, navodi se u analizi koju svake godine radi "Batut".
Analizu možete u celini da pročitate
OVDE.
.jpg "Užičanin bez dozvole prodavao odeću pouzećem: Zaradio 16,5 miliona dinara")
.jpg "RIK imenovao šest novih poslanika umesto onih koji su podneli ostavke")
Komentari 7
Vitomir
Mhm
Limanac
Kako zašto, pa “ne postizava” da odradi i privatno (koliko bi želeo) od gužve!
;)
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar