Bacanje hrane predstavlja veliki socijalni i ekološki problem ne samo u našem regionu, već globalno, a podaci WWF pokazuju i da se u Evropskoj uniji baci čak 90 miliona tona hrane godišnje.
Predstavnica WWF Adria Milena Dragović kaže da oko 50 miliona tona bačene hrane u EU čini voće i povrće koje se baca samo zato što je neodgovarajuće veličine i oblika.
"Reč je o ispravnoj hrani koja može da se iskoristi, ali veliki supermarketi i drugi trgovinski lanci žele da kupcima ponude voće i povrće pravilnog oblika misleći da će ga tako pre prodati. Zbog toga bacanje hrane predstavlja socijalni problem, jer, s jedne strane imamo ogromnu količinu hrane koja se baci, a s druge strane imamo milione ljudi širom sveta koji su i dalje gladni", navela je Dragović. Najnoviji izveštaj Ujedinjenih nacija pokazuje da je u svetu oko 800 miliona gladnih ljudi.
Dragović ističe da bacanje hrane predstavlja i ekološki problem sa više stanovišta.
Pre svega, objašnjava, hrana koja završi kao otpad na deponijama predstavlja izvor emisije gasova sa efektom staklene bašte, a istovremeno, zarad novih poljoprivrednih zemljišta, krče se šume ili druge površine koje su prirodna staništa brojnih divljih životinja i biljaka.
"Takođe, za proizvodnju hrane koristi se ogromna količina vode i energije, štaviše, od ukupne potrošnje vode na svetu 70 odsto se potroši za navodnjavanje poljoprivrednih zemljišta", ukazala je Dragović.
Na pitanje da li u Srbiji postoji praksa doniranja hrane onima kojima je potrebna, objašnjava da je zakonska regulativa oko doniranja hrane u našoj zemlji vrlo komplikovana.
"U saradnji sa hotelima na novom projektu WWF Adria o sprečavanju bacanja hrane, saznali smo od hotelijera da ne postoji mogućnost da oni doniraju hranu koja im nije potrebna, jer su jako stroga sanitarna pravila i u Srbiji se time bavi isključivo Banka hrane", navela je Dragović.
Navodi da je to zakonska regulativa koju bi trebalo menjati kako bi nadležne institucije pronašle način da preduzetnici višak hrane, na najlakši način, a poštujući sve standarde bezbednosti hrane, doniraju onima kojima je najpotrebnija.
Posle sprovedenih istraživanja, WWF je izdao izveštaj u kojem je zaključeno, kaže Dragović, da je potrebno menjati čitavu svetsku prehrambenu industriju, od proizvodnje hrane, do njene distribucije i skladištenja.
"Tu dolazimo i do ličnog momenta, šta bismo mi kao pojedinci mogli da uradimo, tako da WWF osim insistiranja da se menja prehrambena industrija na nivou vlada država i velikih kompanija, insistira da pojedinci pametnije kupuju hranu i da je iskoriste pre isteka roka upotrebe", rekla je Dragović.
.jpg "Umrla majka osumnjičenih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić")
.jpg "Prekinuta")
Komentari 3
Мунгос
Од тог вишка хране,
Направићемо био-еколошке хидроелектране.
Уместо оних малих које смо порушили.
Kosta
Piško
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar