Menu 021

Na današnji dan pre 90 godina preminuo Arčibald Rajs

Na današnji dan 1929. godine u Beogradu je umro Rudolf Arčibald Rajs, švajcarski forenzičar, publicista, doktor hemije i profesor na Univerzitetu u Lozani.
Info 08.08.2019. | 11:38
Kao kriminolog istakao se radom na istraživanju zločina nad srpskim stanovništvom u vreme Prvog svetskog rata.
 
Rođen je 8. jula 1875. godine kao osmo dete, od ukupno deset, Ferdinanda Rajsa, zemljoposednika, i Pauline Zabine Ane Gabrijele, u nemačkoj pokrajini Baden.
 
Zvanje doktora hemije stekao je već u 22. godini, kada je i izabran za asistenta, a potom je postao priznati docent za tu oblast na Univerzitetu u Lozani. Za redovnog profesora kriminalistike imenovan je 1906. godine. Kao profesor bavio se predano naučnim radom i stekao ugled kriminologa svetskog glasa.
 
Godine 1912, za vrijeme Prvog balkanskog rata, bio je reporter u Solunu. Na poziv srpske vlade Rajs je 1914. godine došao u Srbiju da istražuje zločine austrougarske, nemačke i bugarske vojske nad civilnim stanovništvom.
 
Napisao je mnoge knjige i radove povodom toga, a često je slao izveštaje koji su objavljivani u uglednom časopisu neutralne Švajcarske "Gazet". Time je kao ugledni profesor i kriminolog izveštavao svet i "kvario" propagandnu sliku Niemaca i Austrougara o Srbima kao divljačkom narodu.
 
Bio je član delegacije jugoslovenske vlade na Mirovnoj konferenciji u Parizu. Zavoleo je srpskog vojnika-seljaka i srpski narod i do kraja života ostao u Srbiji.
 
Sa srpskom vojskom prešao je Albaniju, Solunski front i sa Moravskom divizijom umarširao u oslobođeni Beograd, novembra 1918. godine. Posle rata modernizovao je tehničku policiju pri Ministarstvu unutrašnjih poslova nove države. Tadašnja kriminalistička tehnika po mišljenju američkih istraživača koji su putovali po Evropi ciljano proučavajući ovaj vid policije, bila je na veoma visokom nivou.
 
Međutim, Arčibald Rajs, razočaran nekim negativnim pojavama u društvenom i političkom životu povukao se pred kraj života sa svih javnih funkcija. U septembru 1928. godine Rajs je nameravao da ode iz Kraljevine SHS. U intervjuu za tadašnju "Politiku" rekao je da svako strpljenje ima svojih granica, te da je i njegovo iscrpljeno do najdaljih granica.
 
"Moj rad se toliko ometa i bagateliše, da mi se dovoljno stavlja na znanje kako vam više nisam potreban", rekao je tada Rajs.
 
Živeo je skromno u svojoj vili "Dobro polje" u Beogradu, gdje je i umro 8. avgusta 1929. godine u 4:30h. Uzrok smrti bio je moždani udar kao posledica žučne svađe sa prvim komšijom, bivšim ministrom Milanom Kapetanovićem koji ga je prema nekim svedočenjima opsovao. Dan kasnije u 15 časova njegovo telo je preneseno u Opštu državnu bolnicu, gde je, prema njegovoj poslednjoj želji, trebalo da se izvadi njegovo srce i prenese na Kajmakčalan.
 
Posmrtni ostaci Rajsa preneseni su u Oficirski dom, gde su bili izloženi sve do sahrane, 10. avgusta, u popodnevnim časovima, na topčiderskom groblju.
 
Sahranjen je sa generalskim počastima i po pravoslavnom obredu.
 
Njegovo izvađeno srce odneseno je u urni na Kajmakčalan, gde je sahranjeno zajedno sa ostalim oslobodiocima Solunskog fronta. Na urni, koja je polomljena prilikom jednog naleta Bugara u Drugom svetskom ratu, pisalo je: "Ovde u ovoj urni, na vrhu Kajmakčalana zlatno srce spava, prijatelj Srba iz najtežih dana, junak Pravde, Istine i Prava, Švajcarca Rajsa, kom' nek je slava".
 
U toku i nakon rata objavio je brojne ratne i političke publikacije, od kojih su neke od velikog značaja za istoriju Srbije. Pred kraj života, 1928. godine objavio je svoj ratni dnevnik u knjizi pod naslovom "Šta sam video i proživeo u velikim danima", a pre toga, 1924. godine objavljuje "Pisma sa srpsko-makedonskog fronta (1916-1918)".
 
Kao svoje posmrtno zaveštanje srpskom narodu ostavio je neobjavljen rukopis knjige "Čujte Srbi!", na francuskom jeziku. Knjiga je završena 1. juna 1928. godine, a 2004. godine je štampana u velikom tiražu i deljena besplatno. Zasluge za ovo su imale fondacija "Dr Arčibald Rajs" iz Beograda i Šabačko-valjevska eparhija.
 
Doktor Arčibald Rajs 1926. godine postao je počasni građanin Krupnja. Iste godine jugoslovenski ministar i general Dušan Trifunović proglasio ga je počasnim kapetanom Prve klase pešadije Vojske Kraljevine SHS.
 
Nekoliko ulica u Srbiji i Republici Srpskoj nosi njegovo ime. Širom Srbije i Republike Srpske otkrivena su spomen-obeležja u znak priznanja srpskog naroda delu Arčibalda Rajsa.Takođe, kasarna u Novom Sadu nosi njegovo ime.
 
Kuća u kojoj je živeo do smrti, a nalazi se u Beogradu, u Bulevaru vojvode Mišića 73, kod Careve ćuprije proglašena je za nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture.
Autor: Srna
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Veliki covek
    13.08.2019 04:46
    .
    Jos veci Srbin od svih ovih na sceni danas. Trebalo bi da se ugledamo
  • Петровград
    12.08.2019 21:01
    И даље његова књига није обавезна литература... Еј, 21. век!
    Њу би до 4. године средње требало свако да зна да преприча напамет и то с разумевањем. Мане и врлине нам је буквално сецирао и дао на тацни. Ову националну аљкавост и јавашлук не може апсолутно ништа да оправда!
  • Miloš_NS
    11.08.2019 20:04
    Neka mu je večna slava !
    On je bio veliki prijatelj srpskog naroda. Voleo nas je i poštovao - žao mi je što to moram da napišem - mnogo više od nas samih.
  • Bili Kid
    09.08.2019 22:08
    Nista nismo naucili ni posle vise od 100 godina. Nismo ga razumeli, nismo usvojili njegove zlata vredne kritike i ostali ne razvijena, moralno unistena zemlja. Ono sto nam je ovaj mnogo dobar covek rekao trebalo je da shvatimo i promenimo se. Hvala mu na tome, vidi se da je nas Srbe iskreno voleo i postovao, hvalio i kudio! Nazalost mislim da se i posle sledecih 100 godina nista nece promeniti u glavama Srba, ostace sve isto kako je A.Rajs zapisao u 20 veku.
    Svakome bi preporucio njegovu knjigu Cujte Srbi, moze mnogo toga da se nauci i procita o mentalitetu Srba.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest