Promenu ove prakse i podsticaje za mnoge trgovinske lance, restorane, pekare, firme, proizvođače, da zdravstveno bezbednu hranu doniraju umesto što je bacaju, trebalo bi da reguliše Zakon o viškovima hrane. Iako se najavljuje godinama, još se čeka.
Više od pola miliona ljudi u Srbiji nema dovoljno novca ni za osnovne životne potrebe – što znači da svako od njih mesečno troši manje od 12.045 dinara, podaci su Vladinog tima za smanjenje siromaštva.
Paket za tri meseca potrošnje od države godišnje dobija deo siromašnih, kažu u Crvenom krstu. A najugroženiji među ugroženima, kada ispune uslove, hrane se u narodnim kuhinjama. Njih je oko 47.000.
"Svaki korisnik narodne kuhinje dobija pola litre kuvanog obroka i pola kilograma hleba, nažalost to često zna da bude jedini obrok u porodici sa više članova. Zamislite situaciju gde imate jedan obrok na tri, četiri, člana", kaže Ljubomir Miladinović iz Crvenog krsta Srbije.
Zakon o viškovima hrane trebalo bi da ukine porez i sistemski uredi doniranje i kontrolu. Međutim, još nije urađen ni Nacrt tog zakona, iako je radna grupa Ministarstva za socijalna pitanja, prema rečima sagovornika RTS-a, počela da radi 2015. godine.
"Faktički smo se sastali samo nekoliko puta u proteklih nekoliko godina, ali to isključivo zbog drugih prioriteta naše zemlje kada je u pitanju ekonomska politika, geopolitička situacija. Nije cilj Vlade bio ni tada ni sada da dođemo do bilo kakvog zakonskog rešenja, nego da to zakonsko rešenje, kada se implementira, u praksi doprinese tome da socijalna odgovornost bude veća", kaže Vladimir Marinković, član radne grupe za Nacrt zakona o viškovima hrane.
I dok se čeka Zakon o viškovima hrane, zvanična statistika upozorava da je pored više od pola miliona apsolutno siromašnih, u riziku od siromaštva preko milion i 800 hiljada građana – što znači da jednočlano domaćinstvo mesečno raspolaže sa najviše 15.600 dinara.
Kompletan tekst pročitajte na sajtu RTS-a.
.jpg "Da vas ne vrate sa granice: Pre polaska na put, proverite Registar neplaćenih novčanih kazni")
.jpg "Ko su kandidati SNS za Novi Sad: Od Turkulov do")
Komentari 5
Saša
Retko pišem komentare, ali ovolika ne zainteresovanost za ovako važnu temu je poražavajuća. Oslikava naš karakter i koliko smo u stvari zainteresovani za ugrožene grupe a i za domaćinsko poslovanje.
pogresno poimanje
programerka
Ne tako davno, ljudi iz manjih sredina su znali da poštuju hranu, sami su je proizvodili, konzervirali za zimu i delili sa komšijama a viškove davali životinjama koje su gajili ili pravili kompost koji je đubrio bašte.....
Došli smo do stadijuma da ne razumemo prirodu koja nas okružuje, da ne razumemo jedni druge i da nas ne zanima ništa mimo onog što nam se servira po društvenim mrežama i ostalim sredstvima za zaglupljivanje širokih narodnih masa :(
Nedavno sam pročitala neki "pijačni barometar" i komentare čitalaca koji su bili frapirani cenom čvaraka i slanine. Zaslepljeni reklamama trgovinskih lanaca i nesposobni da zamisle da se hrana nekada proizvodila za sopstvene potrebe, nemaju pojma šta su pomije i nemaju pojma da samo svinje hranjene pomijama mogu da budu dovoljno "masne" za čvarke i slaninu :(
RODITELJI! objasnite svojoj deci da nije sramota "biti seljak" , da nije sramota živeti van betonskih kokošinjaca po velikim gradovima i da je sloboda daleko drugačija od onoga što im se plasira. Može se biti programer i na selu a pritom biti SLOBODAN i srećan zato što proizvedeš dodoljno hrane i za sebe i da podeliš sa manje srećnima! U domaćinskoj kući na selu SE NIŠTA NE BACA a može lepo da se živi, ipak je 21. vek :D
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar