U Srbiji živi više od 200.000 ljudi sa Alchajmerovom bolešću

Kako se navodi u saopštenju, u cilju ukazivanja na značaj prevencije i otkrivanja ranih simptoma, uz podršku Alchajmer grupe, Grada Beograda i FarmaSvis-a (PharmaSwiss), u Pionirskom parku je za veliki broj gradjana organizovano izračunavanje rizika obolevanja od demencije, a simbolično su zasadjene i sadnice ginko biloba drveta čiji se ekstrakt koristi u terapijskom lečenju te bolesti.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić kazao je da se kao društvo nedovoljno bavimo problemima starijih ljudi, ne samo kada su u pitanju bolesti, već i kada je u pitanju odnos prema njima i nasilje i ocenio da se moramo više baviti starim ljudima.

"Mnoge bolesti su izlečive ako se o njima priča na vreme i ako su ljudi upoznati sa tim na koji način mogu da se leče. Zrelost jednog društva ogleda se u tome kako se odnosi prema najmladjima, ali i prema ranjivim grupama stanovništva", rekao je Vesić.

Predsednik Alchajmer grupe, koja pruža pomoć i podršku populaciji pogodjenoj demencijom putem telefonskog servisa Milan Jolerić kazao je da je najveći problem obolelih od demencije u Srbiji nedovoljno razvijena svest društva, nepostojanje centralnog registra, licenciranih profesionalnih negovatelja, kasno prepoznavanje bolesti, kao i izostanak institucionalne podrške.

"Alchajmer ne pogadja samo obolele, već su njegovim posledicama direktno izloženi i sami negovatelji, što predstavlja fizičko, emotivno i ekonomsko opterećenje za porodice. Oni su najčešći korisnici našeg servisa", rekao je Jolerić.

Iako ne postoji zvaničan registar, procenjuje se da u Srbiji živi više od 200.000 ljudi sa Alchajmerovom bolešću, dok u svetu od demencije oboli jedna osoba na svake 3,5 sekunde, navodi se u saopštenju.

Dodaje se i da nezvanične procene govore da će u Srbiji između šest i osam odsto osoba starijih od 65 godina bolovati od Alchajmerove bolesti, dok će svaki deseti imati neku vrstu demencije.

Posle osamdesete brojke su poražavajuće, jer se procenjuje da Alchajmer pogađa gotovo 40 odsto populacije te starosne dobi.

Nasledni faktori su u samo pet do deset odsto slučajeva preduslov za pojavu nekog oblika demencije, posebno kod rane pojave bolesti.

U ostalim slučajevima kao faktori rizika identifikovani su, pored starosti, povišene vrednosti šećera i masnoća u krvi, krvnog pritiska i neadektivan stil života, navodi se u saopštenju.