Marko Jovanović iz Niša je krenuo u renoviranje stana. Nije ni sanjao koliko će to biti teško. Problemi su nastajali na svakom koraku, a od majstora ni traga.
"
Krenuli smo nekim zvaničnim kanalima. Pozvali preduzeće koje radi prozore i naručili prozore, onda nakon nekih dvadesetak dana, mesec dana, pošto nam se žuri, supruga mi je trudna, krenuli da zovemo već pomahnitalo u smislu, 'nema vas, probili ste jedan, drugi, treći rok'. I onda se javio taj problem da su njima majstori koji rade montažu u stvari otišli u inostranstvo", priča Marko za
Dojče vele i dodaje: "
Okrenuli smo sigurno 50 - 60 brojeva telefona, da bi možda svaki deseti došao da pogleda, da bi možda eto ostao taj jedan koji će da radi posao".
Ni preporuke nisu pomagale da majstor prihvati posao u renoviranju stana, jer kako kaže sagovornik Dojče vele, nakon što su videli obim posla, mnogi su zbog drugih poslova odbijali da prihvate nove obaveze. Na kraju su morali da se snalaze na druge načine. Električar je kolega sa posla, a moleri prijatelji. To je bio jedini način da se posao privede kraju na vreme.
Ni na gradilištima ih nema
Sa majstorima svih profila imaju problem i firme koje se bave bilo kojom oblašću u građevini. Vlasnik privatne firme koja se bavi elektroinstalacijama Stefan Mitrović ne sme da preuzme više poslova jer nema dovoljan broj električara. Tražio ih je, kaže, i preko Nacionalne službe za zapošljavanje.
"Ljudi nisu voljni za ponuđene uslove da ostanu ovde, lakše im je da odu u inostranstvo, da tamo čak i za neki kraći vremenski period u roku od tri, četiri meseca zarade određenu količinu novca za koju bi ovde radili godinu dana. A sve je lakše otići u inostranstvo. Iskreno, voleli bismo da i damo veće plate ljudima, ali u trenutnim uslovima to nije realno, mi ne možemo da im damo nemačke plate", objašnjava Mitrović.
Međutim, nije samo odlazak majstora problem. Problem je i ko od majstora ostaje u Srbiji, navodi Lazar Lazić, građevinski inženjer po struci. On je odgovorni izvođač radova na nekoliko gradilišta.
"Problem je sa radnicima betonske i tesarske struke pre svega. Njih je sve manje, sve više odlaze u inostranstvo i ovde ostaju ljudi koji sebe nazivaju majstorima, koji su ljudi kvaliteta nekad prosečnog fizikalca. Konkretno, ovde na ovom gradilištu, ja sam imao sedam ekipa tesara, od kojih za jedne mogu da kažem da su vredeli nešto, da su kvalitetni ljudi. Ovo ostalo, sve je...", kaže taj inženjer za Dojče vele.
A majstore izvozi i Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije, bar one retke koji se nekim čudom i nađu na evidenciji službe. U ovoj instituciji kažu da je jedini uslov za poslodavca da imaju minimalac koji je zagarantovan u zemlji odakle je poslodavac.
Oni koji ostaju određuju cenu
Manjak majstora u Srbiji napravio je još jednu promenu - uslovio je i cenu sata. Prema rečima građevinskog inženjera Lazića, ostali su lošiji majstori sa višom cenom.
S druge strane, cene se razlikuju od grada do grada. Dok je u Nišu radni sat dva evra, u Beogradu je ta cena viša. Ipak, najviša je u inostranstvu. Zato se ni Saša Miljković više ne dvoumi. Ako je kao vodoinstalater u Hrvatskoj prošle godine prošao dobro, u Nemačkoj će ove zime proći još bolje.
"U Srbiji može se za 250 radnih sati zaradi nekih 500 evra. Dok za isti taj posao u Nemačkoj, za isti broj radnih sati, bilo bi bar četiri puta više. Prošle godine sam radio u Hrvatskoj u Poreču, tamo smo isto imali pun fond radnih sati, i bilo je nešto približno, kao i u Nemačkoj. Iskustvo je lepo, tako da zato i planiram ponovo da idem. Krajem godine sigurno idem za Nemačku."
Saša kaže da je posao jednako težak, ali da ono što čini znatnu razliku su sigurnost i novac.
"Ako ovde radite ujutru od 7 časova do 6 ili 7 uveče, onda dođete kući i samo prespavate u svom krevetu. Za 500 evra. A gore spavate u tuđem krevetu za 2.000 evra. I to je ta razlika."
"Tamo odete i odradite devet meseci, posle dođete ovde i slobodno godinu i više možete da ništa ne radite i da živite od tih para. A ovde je to teško i da se zaradi zato što nemate taj kontinuitet u poslu, ovde je i naplata teška i sve ostalo, a gore imate tu sigurnost", tvrdi on i dodaje da je u Srbiji jedan od najvećih problema taj što se radnik ne ceni, već bi svaki poslodavac voleo da radnik radi po dvanaest sati dnevno, a da plaća što manju satninu. Zbog toga kaže, ni svoju decu nije uveo u posao kojim se bavi decenijama.
Marku Jovanoviću je trebalo dva meseca da pronađe majstore za renoviranje stana, a ekipe na gradilištima se menjaju jer u sred posla im iskrsne mogućnost za odlazak u inostranstvo, ostaje nejasno - ko će raditi majstorske poslove u Srbiji.
Izgleda da je dva evra po satu dovoljno za nekoga, pa se već sada u Srbiji uvozi radna snaga. Na jednom gradilištu u Nišu rade isključivo Turci. Nešto južnije na gradilištima su Albanci, a u istočnoj Srbiji na mnogim gradilištima rade radnici iz Rumunije.
.jpg "\"Kvalitetni majstori se sele u inostranstvo, u Srbiji ostaju oni skuplji i upitnog kvaliteta\"")
.jpg "Voz koji je išao za Novi Sad udario ženu u Zemun Polju, poginula na licu mesta")
.jpg "Očekuju se gužve na putevima i graničnim prelazima zbog poslednjeg neradnog dana")
Komentari 32
dijasporac
Dnevnica "majstora", tesara, zidara, armiraca ide 25-30eura na ruke, plus jedan obrok. Naravno ovo ako radi na crno, oni zaposleni za stalno u gradjevinskim firmama za 5-dnevnu radnu nedelju dobijaju neto 55-60 hiljada dinara u proseku. Keramicar recimo na crno dobija 15 eura po m2 polozenih plocica, u firmi ga gazda placa oko 5eura po m2 a posto svako dete zna da je gradjevinska norma 8m2 znaci da za mesec dana ubode 80-tak hiljada neto plate itd.
Ali postoji jedno veliko ali, gradjevinskih zanatlija nema ne zato sto su se iselili jer nisu oni previse placeni negde tamo u odnosu na Srbiju za isti posao nego iz sasvim drugih razloga. Prvo, nema vise velikih gradjevinskih i pratecih firmi (Trudbenika, Komgrapa, Kablara, Zidara, Dela, Elektrona..) koje su imale svoje interne skolske centre za obuku gradjevinskih radnika i zanatlija, a broj upisanih mladica u srednje zanatske skole u jednoj godini se meri prstima leve ruke. Zatim, krajevi koji su tradicinalno davali gradjevince (Crna Trava, Babusnica, Bajina Basta, Krupanj..) su se poprilicno ispraznili sa stanovnistvom tj. na putu izumiranja su. Tesko cete vi prisiiliti klinca sa Limana ili N.Beograda da se uhvati cekica ili testere, mnogo lakse je popunjavati tikete u kladi.
Posla za njih, eto, ima i u Srbiji sasvim dovoljno ali mi smo sve manji narod sa sve manje ljudi koji hoce da zasucu rukave.
Cocco
skeledžija
Moram reći da su izvrsni poltroni. To kakav lekar može da bude poltron, to ne može nijedan drugi kadar na planeti!!!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar