Cilj analize, koja je obuhvatila 39 projekata koji su odobreni u 2016. i 2017. godini, bio je da se dođe do podataka o tome kakve efekte imaju podsticaji preduzećima na budžet Srbije i standard građana, kaže za Tanjug državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović.
Ukupna vrednost ovih projekata iznosila je 130 miliona evra, a država je kroz subvencije obezbedila 25 miliona evra.
"U petoj godini, u punoj uposlenosti po realizaciji projekta, u budžet Srbije će se po osnovu poreza i doprinosa sliti oko 760 miliona evra", kaže Stevanović.
Međutim, dodaje, nikada se do kraja ne mogu u potpunosti proceniti svi efekti podsticaja. To je zato, kako objašnjava, jer se otvaranjem radnih mesta i novim zaradama stimuliše i potrošnja građana, a veliki deo novca se kroz PDV i druge zahvate države vraća u budžet.
Kada je reč o strukturi preduzeća koja najviše dobijaju subvencije države, od kraja 2015. kada su izmenjeni zakoni u oblasti podsticaja u ulaganjima, do sada je realizovan 91 projekat subvencionisanja. Od tog broja, najviše podsticaja je otišlo u sektor autoindustrije gde je realizovano 28 projekata, 14 je dodeljeno preduzećima u industriji tekstila, 10 u prehrambenom sektoru...
Odbacuje kao netačne podatke koji se česte navode da je odnos stranih i domaćih investicija u Srbiji 90 prema 10. Podaci govore, kaže, da je tas na vagi podsticaja 70 prema 30, u korist stranaca.
Međutim, napominje, "niko nema pravo da se ljuti" jer je država, kaže, zakonskom regulativom izjednačila mogućnost, prava i obaveze i domaćih i stranih investitora kada je reč o konkurisanju za podsticaje. Država nudi, kaže, različite podsticaje investitorima, bilo da je reč o domaćim ili stranim kompanijama. Na svakome od njih je da odabere, dodaje, da li im je potrebna novčana podrška, refundiranje određenih sredstava, zemljište...
Našim privrednicima, kaže, nije uvek lako da sve zahteve koje zakon predviđa ispune, kao što je na primer, obezbeđivanje bankarskih garancija.
"Možda su zato u procentima u zaostatku u odnosu na strane investitore, ali mogućnost da dobiju podsticaje imaju svi domaći privrednici", poručio je Stevanović.
Činjenica je i da su stranci koji posluju u Srbiji, dodaje, preduzeća registrovana u našoj zemlji te je, ustvari, reč o domaćim pravnim licima.
Nakon godina urušavanja srpske privrede, navodi Stevanović, od 2001. do 2012. godine, nije jednostavno, kaže, da se "preko noći" pojave domaći investitori sa snagom nemačkih ili kineskih investitora... Ovo ilustruje podacima da je vrednost projekata 28 srpskih investitora u protekle četiri godine, kojima je država dala podsticaje, iznosila oko 100 miliona evra. Tim novcem je otvoreno 2.508 radnih mesta u Srbiji. Vrednost stranih projekata u tom periodu je skoro 900 miliona evra, a država im je, kaže, dala oko 220 miliona evra. Tako je obezbeđeno oko 33.000 novih radnih mesta, kaže državni sekretar.
Pored novih poslova, dodaje, stranci donose i nove tehnologije u našu zemlju. Stevanović zaključuje da su mala i srednja preduzeća, u kojima radi milion ljudi u Srbiji, dobila mogućnost dolaskom stranih kompanija i da postanu deo međunarodnog lanca dobavljača.
.jpg "Počeo Kolegijum o radnoj grupi za birački spisak, sastankom predsedava Ana Brnabić")
.jpg "Brnabić za 15h zakazala sastanak oko radnih grupa za birački spisak i izborne uslove")
Komentari 20
/
Kerefeke
Nasa vlada je otkrila dobitacnu kombinaciju. Ovim su pokazali da su genijani i pametniji od celog sveta. Nijedna svetska ekonomija se nije setila ovog trika. Sada ce ameri , japanci , nemci , englezi ... da otkupe licencu za ovo genijalno otkrice. Naime oni ne subvecionisu investitore. Ali ce odsad, kada procitaju izjavu ovog vladinog genija.
dragan perković
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar