"Na skali čitalačke pismenosti njih 38 odsto to ne uspeva, 40 odsto matematičke i 38 odsto naučne", navela je predstavnica Instituta za psihologiju Marina Videnović, na konferenciji za novinare u zgradi Vlade, na kojoj je objašnjeno da je tu reč o primenjivosti stečenog obrazovanja.
Prema njenim rečima, U Srbiji je, od aprila do juna 2018. godine 8.442 petnaestogodišnjaka iz 190 škola učestvovalo u studiji PISA. Ona je precizirala da je testirano 79 zemalja, i da je prosečno postignuće u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj, koja je pokrenula ovu studiju, oko 500 poena.
"U odnosu na zemlje regiona, postignuće učenika iz Srbije je više od postignuća učenika iz Crne Gore, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine, a slabije od postignuća učenika iz Hrvatske, Slovenije, Mađarske i Poljske", rekla je predstravnica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj Tijana Prokić Brojer, navodeći da je Poljska uzeta kao primer dobrog obrazovnog sistema koji je brzo pokazao efekte.
"Ovo ne znači da ti učenici ne znaju da čitaju - oni to znaju, već je njima dosta problematična sposobnost da primene to što znaju u nekim svakodnevnim situacijama", rekla je Brojer, govoreći šta znači to da se ne dostiže osnovni nivo pismenosti.
U odnosu na prethodni PISA ciklus nisu uočene značajnije razlike, a testiranja se rade na tri godine, mada Srbija nije učestvovala prethodni put.
Testiranje je pokazalo da više od 80 odsto učenika iz trogodišnjih stručnih škola ne dostiže osnovni nivo pismenosti, već je njihovo postignuće za oko 140 poena niže u odnosu na postignuće učenika iz gimnazija.
Ministar presvete i obrazovanja Mladen Šarčević je rekao da se primećuju rezultati refomi u obrazovanju, ali da se ozbiljnije poboljšanje rezultata može očekivati na testiranju 2024. godine.
"Iz iskustva znam da ovo nije kratka priča, jednogodišnja biljka, već višegodišnja i ovo su duže staze", rekao je Šarčević, navodeći da je obrazovanju potrebno mnogo veće ulaganje.
On je rekao da je "najgori deo koji treba da pobedimo prikazivanje lepše stvarnosti nego što jeste".
"Otuda mnogi 'vukovci' na sve strane koliko hoćete, otuda je subjektivna ocena nastavnika, želja učenika, nastavnika aksiom", rekao je Šačević.
Srbija na PISA testiranju zauzela 45. mesto
Srbija je na PISA testiranju koje je sprovedeno 2018. godine zauzela 45. mesto, objavljeno je na podsajtu OECD-a posvećenom ovom testiranju.
Na listi je rangirano 79 država ili entiteta. Prva dva mesta zauzimaju Kina i Singapur.
Od zemalja bivše Jugoslavije, ispred Srbije su Slovenija (21) i Hrvatska (29), a niže pozicije zauzele su Crna Gora (52) i Bosna i Hercegovina (62).
Zadatke iz čitalačke, matematičke, naučne i finansijske pismenosti rešavalo je prošle godine oko 8.000 petnaestogodišnjaka iz 222 škole širom Srbije.
Petnaestogodišnjaci iz Srbije su u odnosu na svoje vršnjake nalaze neznatno ispod sredine lestvice po svim merenim kriterijumima, ali se po načinu ocenjivanja rangiraju nešto lošije.
Od šest prolaznih ocena koje postoje na PISA testiranju, od jedan do šest, đaci iz Srbije su ocenjeni dvojkom za razumevanje pročitanog teksta, kao i za prirodnomatematička znanja.
Više od 15 odsto dečaka iz Srbije je prijavilo tokom ankete da očekuju da će raditi u profesiji vezanoj za informaciono-komunikacione tehnologije, dok je taj procenat za devojčice značajno niži – ni u jednoj zemlji ne prelazi tri odsto.
PISA testiranje sprovodi se u celom svetu na svake tri godine, a Srbija učestvuje od 2001.
Na testu 2012. godine srpski đaci su zauzeli 43. mesto u konkurenciji 65 zemalja, a 2015. godine, zbog nedostatka finansijskih sredstava, Srbija nije ni učestvovala u istraživanju.
Prošle godine 79 država ili entiteta je učestvovalo u testiranju (Hongkong, Makao i Kineski Tajpej su posebno rangirani).
PISA testiranje je, inače, program Evropske organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Testovi služe za procenu kvaliteta znanja koje su učenici stekli tokom školovanja. Osnovni cilj studije je da omogući zemljama i obrazovnim sistemima da sagledaju kvalitet obrazovnih postignuća, faktore koji na njih utiču, kao i da donose strateške odluke u obrazovanju na osnovu empirijskih podataka o postignućima đaka i uslovima u kojima se oni školuju.
.jpg "Pisa testiranje pokazalo: Đaci ne dostižu osnovni nivo pismenosti, Šarčević bolje rezultate očekuje 2024.")
.jpg "Uhapšen zbog pokušaja ubistva u Mirijevu")
.jpg "Užičanin bez dozvole prodavao odeću pouzećem: Zaradio 16,5 miliona dinara")
.jpg "RIK imenovao šest novih poslanika umesto onih koji su podneli ostavke")
Komentari 58
respekt
Profa mu rekao da ce ga svi popreko gledati jer je uspeo nesto sto vecina nemaca ne zeli uvek jer nisu svi stimulisani.
Ovde u NS svi idu na faks. Ja nisam video nekog da ne ide. Svi su tamo i svi do jednog zavrsavaju. Kako? Pre 40 godina na smer upisano 60 studenata a diplomira ih 5. Ali tih pet vise zna od ovih danasnjih 1000!
dijasporac
Ta skola mi danas deluje ozbiljnije nego u moje vreme ( usmereno obrazovanje) jer sam na fakultetu upoznao dosta ljudi koji su zavrsili Matematicku gimnaziju. Tad su je upisivali i obicni odlikasi koji su zalutali a danas je upisuju stvarno talentovana deca.
/
ja sam ti ukucao kako je danas
sumnjas?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar