Pešikan, koja je učestvovala u izradi Strategije obrazovanja do 2020. godine, naglasila je da su loši rezultati "signalna lampica" da nešto nije u redu u obrazovnom sistemu.
"Ne treba da gledamo gde smo sada u odnosu na jednu, drugu ili treću zemlju. To jeste neki okvir gde se nalazimo, ali to je manje bitno. Ključno je poređenje sa samim sobom. Gde sam bio, na istom tipu zadataka, na istoj vrsti mernog instrumenta, a gde sam sada", pojasnila je ona.
To što rezultati đaka iz Srbije nisu bolji u odnosu postignuća u prethodnom ciklusu, razlog je za brigu, naglasila je Pešikan i dodala da jedino sistemska rešenja, koja su međusobno usklađena, daju dobar rezultat.
"Kada razarate neka od postojećih rešenja, a nova donosite ad hok, izolovano, to ne može dati valjan rezultat", navela je ona.
Podseća da je 2012. godine doneta sveobuhvatna Strategija obrazovanja, da je njena prednost to što je celovita i što gleda na sistem od vrtića do nauke.
"Obrazovanje je složen, komplikovan mehanizam i ne možete donositi pojedinačno, izolovane mere, a da se ne odraze na ceo sistem. Pomerite li jedan element, menja se ceo sistem, ali zato ako unapređujete jedan element popravićete ceo sistem", navela je ona.
Dodaje da je tako temeljan, sistematičan pristup, koji je pokušan da se uvede, napušten jer su se donosile pojedinačne, parcijalne mere.
"Često se nisu donosile stručne mere bazirane na valjanim znanjima, nego su to pre bile neke dnevnopolitičke odluke. Time u sistemu razaramo i ono što valja. Obrazovanje ne može da da rezultat time što ćete uvesti jednu meru", pojasnila je ona.
Evaluacija obrazovnog sistema, kako je rekla, veoma je važna jer obrazovni sistem utiče na sve druge sektore.
"Ko će izneti ekonomiju ako obrazovanje ne izrodi valjanje kadrove, ko će razvijati kulturu, ko će socijalnu pravdu deliti ako nemate ljude koji to mogu da urade", zaključila je ona.
Učenici ne vide koja je poenta škole
"Učenici u Srbiji nisu zainteresovani za školu. Ne vide da ona ima nekog smisla. Demotivisani su, u školu idu po navici i zato što moraju. Deca školu doživljavaju kao izolovano ostrvo i slabo je povezuju sa svojim životima. I ovo je nešto najstrašnije što je moglo da nam se dogodi", kaže za "Novosti" dr Dragica Pavlović Babić, direktorka Instituta za psihologiju.
Ona ovako objašnjava rezultate PISA testiranja koji su pokazali da 41 odsto učenika u Srbiji neopravdano izostane iz škole u toku dve nedelje. Njih čak 61 odsto zakasni na neki čas, svaki četvrti smatra da naporno učenje nije važno za postizanje rezultata, a polovina navodi da tokom nastave ne dobija jasnu povratnu infomaciju od nastavnika.
Ovaj proces, kaže Pavlović Babić, traje dugo, a razlog su okolnosti u kojima živimo i vreme u kome nema entuzijazma. Ona naglašava da se stanje može popraviti, ali ne preko noći.
Nastavnici pojašnjavaju da je veliki broj izostanaka bio karakterističan za učenike završnih razreda, da se to pomerilo ka nižim razredima, što je zabrinjavajuće. Ističu da se najviše izostaje kada su pismeni, kontrolni zadaci, zaključivanje ocena... Učenici se vode logikom da im je bolje da ne dođu u školu nego da pokvare ocenu ili dobiju keca. Nastavnici pričaju da se đaci u starijim razredima ponašaju kao da su na fakultetu, spreme gradivo, dođu i odgovaraju, dobiju pet i onda ih opet nema do sledećeg odgovaranja.
Smatraju da je problem u roditeljima koji redovno pravdaju izostanke, uz uredna lekarska opravdanja, ali i u domovima zdravlja u kojima se ta opravdanja olako dobijaju.
"Naš program je prenatrpan, deca između 14 i 17 godina su u pubertetu, ne žele da idu u školu, vreme koriste da bi kampanjski naučili ono što moraju, jer uče za ocenu a ne da bi znali", kaže Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije, koja je 22 godine radila kao nastavnik u srednjoj školi, gde je, kaže, uvek bilo mnogo izostanaka.
Kao moguće rešenje vidi uključivanje roditelja, domova zdravlja i nastavnika, koji su sada nemoćni jer moraju da pravdaju časove prema potvrdi koju deca donesu.
Rezultati PISA testiranja pokazali su da su đaci u Srbiji funkcionalno nepismeni. Više o rezultatima
OVDE.
.jpg)
Komentari 21
Bivsi prosvetar
N.Sad
N.Sad
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar