Nevena Pejić (pravo ime poznato redakciji
Dojče velea) je pre dve godine imala dobro plaćen, ali neobičan posao. Radila je u hotelu "Slavija" u centru Beograda, premda nije bila ni sobarica ni recepcionerka. Tog leta je hotel bio popunjeniji nego inače. Neke prostorije su na brzinu preuređene u učionice. Iza teških zavesa, sedelo je više od stotinu ljudi i svakog dana, od osam ujutru do četiri popodne, Nevena ih je učila nemačkom jeziku.
"Ljudima je obećan posao, samo dok završe školu jezika. Za vreme škole bio je plaćen smeštaj u 'Slaviji', hrana, čak i nadoknada da budu tu. Dolazili su iz raznih krajeva, dosta iz Makedonije", priseća se Nevena. Ali misija je, kaže, bila gotovo nemoguća - da se za četiri meseca od nule stigne do nivoa B1, piše Dojče vele.
"Ne znam kakav su ugovor potpisali, ali neki su vremenom odustajali, jer je cilj bio teško dostižan. To tvrdim kao nastavnica jezika. Počeli su da izbegavaju časove", dodaje ona. "Neki polaznici su se žalili da ih je agencija prevarila, da su kod kuće ostavili porodice polažući sve nade u ovo."
Onda je jednog dana sve prestalo. Agencija Artigum Management, koja je tvrdila da je "u vlasništvu poslodavca iz Nemačke", otpustila je nastavnike i ostala im dužna šest plata. Na brojeve telefona navodne vlasnice agencije više se niko ne javlja, šatra je spakovana, a Nevena Pejić je jedino čula da cirkus ponovo radi pod nekim drugim imenom.
Tržište teško stotine miliona evra
Balkanski očaj i nemačka potreba otvorili su prostor za novu branšu, čitavu industriju odlaska u kojoj se laktaju posrednici radne snage i njihovi "regruteri" na terenu, škole jezika, savetodavci... Među svima vrebaju slatkorečivi prevaranti.
Prema podacima nemačke Savezne službe za zapošljavanje, u martu ove godine je 50.000 državljana zemalja takozvanog Zapadnog Balkana radilo u sektoru medicine i nege u Nemačkoj. To je oko 6.500 ljudi više nego godinu dana ranije.
Insajderi iz branše tvrde da je brojka i veća, da se godišnje uveze više od deset hiljada negovatelja sa ovih prostora, najviše iz BiH i Srbije, ali i sa Kosova, iz Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore. Balkanske bolničarke su tražena roba - one bi trebalo da krpe rupu u Nemačkoj gde će, prema najcrnjim procenama, kroz pet godina nedostajati 200.000 negovatelja.
Jedan veliki nemački lanac staračkih domova spreman je da plati između osam i deset hiljada evra kako bi doveo jednu negovateljicu. To je za Dojče vele rekao šef odeljenja ljudskih resursa u tom lancu domova. Zvanični intervju su odbili uprkos ranijem dogovoru i nisu jedini koji bi radije da se o ovoj temi ne piše.
U nemačkim agencijama, kad se mikrofoni isključe, priznaju da neke klinike plaćaju više, sve do petnaest hiljada evra. Tu sumu agencije dele školama jezika i svojim regruterima, a ostatak je profit.
Prema istraživanju Dojče velea, branša je teška više stotina miliona evra godišnje i često podseća na Divlji zapad.
"Maltene trgovina ljudima"
U maloj kancelariji na periferiji Kelna, Kaj Simon se umorno osmehuje na takve priče. On je šef agencije IPP Health koja spada među najveće koje posluju na Balkanu.
"Agencije obećaju ljudima nadrealne plate, kažu im da odmah mogu da povedu porodicu, a onda dođu u Nemačku", priča Simon. "Ovde je hladno, pada kiša, porodica je daleko i ne može da dođe, plata nije kao obećana... to uništava ljude. Ne ide da obećate ljudima sve i svašta, da ih presadite odande gde su im koreni, a onda se ispostavi da ste lagali. To je maltene trgovina ljudima", kaže Simon.
Jedan drugi agent, pod uslovom da Dojče vele ne otkriva ime, priznaje da vrbuje ljude po bolnicama na Balkanu. Ima nekoliko medicinskih sestara koje nalaze klijente.
"Ona me recimo pozove i kaže da ima tri koleginice koje bi u Nemačku. Ako to uspe, platim joj tristotinak evra po osobi."
Velika seoba
Mario Reljanović, naučni saradnik beogradskog Instituta za uporedno pravo, nagledao se loših ugovora.
"Postoje ugovori očigledno prevarnog tipa u kojima postoje skriveni troškovi za lice koje odlazi u inostranstvo i vrlo nepovoljni uslovi rada, znači 10 do 12 radnih časova dnevno, sedam dana u nedelji. To su uslovi koji ne samo da nisu u skladu sa zakonodavstvom u Srbiji, nego nisu i ne mogu biti u skladu sa zakonodavstvom u Nemačkoj", upozorava ovaj pravnik.
Da li posrednici ikada pomisle da pomažu veliku seobu koja godinu za godinom prazni Balkan? Posebno jer otvoreno priznaju da ih zanimaju najviše mladi, oni sa najviše demografskog potencijala. Kandidati stariji od 40 godina imaju drastično manje šanse.
Kaj Simon, šef kelnske posredničke agencije, poziva se na zaključke Svetske zdravstvene organizacije da balkanske zemlje imaju višak medicinske radne snage. Ipak, svestan je da taj basen nije bez dna.
"Jasno nam je da će se to sledećih godina završiti - ne može da traje decenijama."
A onda će, kaže, više dovoditi negovateljice sa Filipina.
.jpg "Troje izgubljeno u Ovčarsko-kablarskoj klisuri: Spasioci tragaju za njima")
.jpg "Nemac auto-putem vozio BMW skoro 240 kilometara na čas, u vozilu bila i šestomesečna beba")
Komentari 1
Goran Austrija
Ogroman broj dece starih nemaca zeli negovateljicu u svojoj kuci ne u starackom domu.
I da sto je izostavljeno u clanku.Posto sam ziveo u DE nekih 18-19 meseci treba reci da svaka nemacka porodica shodno penzionom osiguranju roditelja u penziji dobija 750 eura mesecno odnosno preko 10 hiljada eura stimulacije odnosno subvencija preko onoga sto placa u starackom domu.
Tako da moj savet je svima koji zele da se bave tim poslom NE VEROVATI NIKOME.
Raditi samo preko svog poslovnog zvanicnog sajta gde u nazivu domena je Altenpflegerinnen i obavezno na .de domenu
Imate agencije za izradu sajtova 50-60 eura ce Vam uzeti barem u Srbiju u De je to 200-300 eura.U svom portofoliu obavezno staviti i svoj poslovni licni sajt tipa Altenpflegerinnen-Vase ime pa .de na kraju.
Masa hrvata u de i Austriji dolazi preko eures portala to je zvanicni portal baze poslova u EU ima tu i DE samo za DE trenutno zvanicno preko 21 hiljada pozicija za negovateljicu,nezvanicno je taj broj preko 100 hiljada,do 2025 taj broj ce biti sigurno 150 hiljada.
Ovde vam je baza na hrvatskom jer DE poslodavci moraju objavljivati i ponude na drugim jezicima EU a to je i hrvatski nama najrazumljiviji.
Kopirati link u browser.
https://ec.europa.eu/eures/eures-searchengine/page/main?lang=hr&app=0.16.1p3-build-0#/search
Uciti nemacki licno nikakvi youtube i ostalo.Samo licni profesori
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar