Dojče vele: Kako žive mladi iz Srbije koji odu na Maltu

Stranac će na Malti bez teškoća dobiti posao i ličnu kartu. Iako plate nisu kao u najrazvijenijim EU zemljama, Malta je jedna od omiljenih početnih stanica za one koji žele da odu sa Balkana.
Dojče vele: Kako žive mladi iz Srbije koji odu na Maltu
Foto: Pixabay
Bez pasoša EU, čovek na Malti može da radi i živi. Ali ako nema dovoljno para, mora da vrati decu u zemlju iz koje je došao. Imati dovoljno para znači zaradu od minimum 19.000 evra godišnje i još skoro četiri hiljade po detetu. Takav je zakon donet 2007, a od nedavno je počeo doslovno da se primenjuje, piše "Dojče vele".
 
Građani Srbije, na udaru ovog propisa, trenutno, zavise samo od diplomatske veštine svoje države da izdejstvuje neko pozitivno rešenje. Ali ne treba, imati previsoka očekivanja, kaže Bronislav Radulović nekada srpski novinar i urednik a danas radnik administrativnog obezbeđenja jedne univerzitetske ustanove na Malti.  
 
"Imamo status državljana trećeg reda, kao Afrikanci i Azijati. Nemamo poseban status iako smo iz Evrope. Prepušteni smo sami sebi", navodi on.
 
Kada stranac rođen van EU dođe na Maltu da nešto radi, bez problema će dobiti dozvolu i ličnu kartu. Penzija i zdravstveno osiguranje se stiču uplatom doprinosa na račun nacionalnog ili privatnog fonda. Stranac, dakle, od Malte može očekivati onoliko socijalne sigurnosti koliko je spreman da u nju uloži. Za oko 20.000 građana Srbije, poput Bronislava i taj računovodstveni odnos sa malteškom republikom bolji je od života u Srbiji.
 
Malteško-jugoslovenski odnosi uspostavljeni su još 1969. godine, ali danas, građanin Srbije kojem zatreba usluga sopstvene države, mora da se obrati konzulatu u Rimu. Paradoks je da Malta sa pola miliona stanovnika u Srbiju izvozi mnogo više robe nego što iz nje uvozi. Recimo 2017. godine Srbija je na Maltu izvezla robu u vrednosti od milion, a uvezla za 25 miliona evra. Srbija, doduše, na Maltu masovno izvozi ljude.
 
"Bukvalno su na svakom koraku i ima nas iz svake struke. Nemoguće je pobeći od naših ljudi. Ima dobrih, učenih ljudi ali ima puno i kriminalaca", kaže Bronislav. Malta nije prvi izbor većine iseljenika, jer oni radije odlaze u Nemačku, Švedsku ili Norvešku, gde mogu više da zarade. Bronislav je otišao zato što, kako kaže, život u Srbiji više nije mogao da izdrži. "Dešavalo mi se da šest meseci, kao urednik jednog portala, ne dobijem platu i da svih tih meseci budem bez zdravstvenog osiguranja", seća se Bronislav.
 
Velika je njegova odlučnost da se na Balkan nikad ne vrati, "osim u slučaju neke revolucije koja bi me uverila da za mene tamo ima mesta".
 
Od čistača do menadžera kroz tri godine
 
Marko Stojanović iz Niša će se možda vratiti u Srbiju, ali tek kao penzioner. Do tada će raditi i graditi karijeru u Paradise Bay Hotelu ili u nekom drugom, ako mu ponude bolju platu i uslove rada. Cilj mu je da jednog dana dogura do mesta generalnog menadžera i to nije udaljena fantazija nego nešto što je realno i dostižno ovde na Malti. Zašto nije i u Srbiji?
 
"U Srbiji je to nemoguće jer politika ima veliki uticaj. Nemaš jednostavno priliku da pokažeš šta sve umeš i koliko vrediš", kaže Marko.
 
On je završio Fakultet za fizičku kulturu, ali se nije libio bilo kakvog posla. Došao je pre tri i po godine, počeo je kao čistač. Čim se snašao, "povukao" je i brata za sobom. Danas je menadžer noćne smene u hotelu u kojem je i počeo karijeru.
 
"Moja prva satnica, kad sam bio čistač u ovom hotelu, bila je 4,5 evra. Plata mi je bila 700 evra. Vremenom sam počeo da radim dodatne poslove, povećali su mi satnicu. Ovde kad radim prekovremeno i noćnu smenu, plaćaju duplo", kaže Marko.
 
Troškovi života na Malti nisu mali. Stan je teško unajmiti za manje od 700 evra. Hrana, odeća i obuća su skuplji nego u Nemačkoj. Zarada varira od struke do struke, ali prekovremeni rad se plaća pa pridošli ljudi imaju motiv da puno rade.
 
"Sada mi je dnevnica 16 evra po satu", kaže Marko i dodaje da je ta zarada u Srbiji teško dostižna kao i brz napredak u poslu isključivo na bazi znanja, rada i truda.
 
Većina ljudi na Maltu dolazi jer je novi početak relativno lak, procedure su jednostavne, a engleski je masovno u upotrebi. Malteška je vlada objavila da ima potrebe za novih 30.000 radnih mesta.
 
"Možda se kajem što se nisam potrudio da u Srbiji nešto promenim, ali nije bilo lako i nisam imao vremena. Sa 27 godina sam morao da počnem novi život kako bih došao do šanse da stvaram svoju porodicu. U Srbiji nisam video tu mogućnost", kaže Marko.  
 
Odmor na Malti pre odlaska u Švajcarsku
 
Mogućnost da u Srbiji stvara porodicu ne vidi ni bračni par Kostić iz Vranja. Oni su, doduše, na Maltu došli samo na kraći odmor pre definitivnog odlaska iz Srbije početkom iduće godine. Ideja im je da odu u neku od zemalja u kojima je Nemanja Kostić već sticao radno iskustvo.  
 
"Otići ćemo u Švajcarsku i Italiju, to su zemlje gde mogu da živim i bar nešto priuštim sebi i svojoj porodici. U Srbiji nema života, nema napretka. Radiću šta stignem, samo da imam para", kaže Nemanja Kostić.
 
Nemanja i Tijana Kostić nemaju čvrst plan. Samo znaju da u rodnom Vranju za njih nema ni mesta ni budućnosti. Tijani sve to teško pada i ne pokušava da sakrije ogorčenost.
 
"U Vranju je situacija takva da se sistematski uništava grad. Sve što vredi mora da ode, primorano je. Niko ne želi da ide, kod kuće je ipak najlepše. Ali ljudi su primorani", kažu oni.
 
Tijana je diplomirani ekonomista i volela bi da i u inostranstvu radi u struci. Spremna je, međutim, da radi i da se osposobljava za druge poslove. Uopšte joj nije bitno u kojoj će zemlji živeti ako joj ona omogući minimum uslova za formiranje porodice.
 
"Nad Srbijom je tama i biće još dugo tama. Jedino što me veže za Srbiju je moj otac koji u svojoj 65-oj godini takođe želi da ode. Ni jedna od dve ćerke mu ne rade. On sam od ove države nije dobio ništa iako je radio ceo radni vek. Uložio je puno u mene i moju sestru, odricao se da bismo mi završili fakultet. Želi da nas vidi da smo negde cenjene, da smo srećne", priča Tijana.
 
Po percepciji sreće, inače, Srbija je prema istraživanju UN-a (World Happiness Report) za 2019. godinu na 70. mestu svetske rang liste. Istraživanje je obuhvatilo 156 zemalja. U regionu najsrećniji su Slovenci i Rumuni a najnesrećniji su Crnogorci, Hrvati, stanovnici BiH i Makedonci. Ocenjivani su faktori saosećanja, slobode, iskrenosti i zdravlja u svojoj zemlji. Nada u bolje sutra nije merena, ali kod Tijane i mnogih ljudi koji žure da napuste Balkan, dobila bi najnižu ocenu.
  • Dejan

    25.12.2019 08:48
    Posao
    Ajd da budemo iskreni,problem je u glavama srba, isto toliko vremena koliko rade na Malte,kad bi iste te radne sare radili u srbistanu zaradili bi mozda manje pare al imaju free kiriju. Na Malti kad te neko tera da radis dva posla toje ok a kod kuce nije ok ! Lud narod nema sta !!!
  • Novosadista

    25.12.2019 06:53
    Tarabići
    Bilo mi je čudno kao klinicu, kako je moguće da se ostvari "Biće Srba za pod šljivu". Sa ovakvim raseljavanjem stanovnika, danas mi je kristalno jasno.
  • krokodilske suze

    24.12.2019 23:48
    @Bns
    Ljudi sa zavrsenim faxom cesto misle da im nesto priprada...pa pripada im, bolja plata, na primer

    Ne shvataju da je diploma tek ulaznica u poslovni svet.....ali tu ulaznicu ovde nece dobiti pa odlaze

    Eto, ima, Bogu hvala i nas koji mogu od svog rada (a bez stranackih i rođackih veza) ovde pristojno ziveti.....kazi mi da li su ovih dana pojacali sendvice - te ne-stranacke?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

Nedelja ponosa u Beogradu od 2. do 8. septembra

Nedelja ponosa u Beogradu biće održana od 2. do 8. septembra, a program će obuhvatiti 30 događaja fokusiranih na nekoliko segmenata - prajd umetnost, pozorište, poezija i drag umetnost.