"Mi smo negde krajem 2019. godine od Evropske komisije, odnosno Komesarijata za obrazovanje, dobili ocenu da je njena realizacija sto odsto. Bilo je teško to raditi jer nije postojao akcioni plan kako to treba da izgleda. Na izradi nove strategije radi se više od osam meseci, i to u velikim timovima koji su obuhvatili stručnjake iz visokog obrazovanja, akademske zajednice, instituta, zavoda, osnovnih i srednjih škola. Tu su i ljudi iz Evropske komisije koji nam pomažu da strategija dobije izgled kakav treba da ima", rekao je ministar u uvodnom izlaganju na konferenciji za novinare kojom je zvanično započeta procedura predstavljanja buduće strategije za obrazovanje i nauku do 2030. godine.
Ova ohrabrujuća priča ministra Šarčevića, međutim, ne prolazi na ispitu kod prof. dr Ivana Ivića, jednog od glavnih koordinatora u izradi Strategije obrazovanja do 2020. godine, inače prvog strateškog dokumenta naše države kojim je obuhvaćeno kompletno obrazovanje od jaslica do doktorskih studija.
"Apsolutno je netačno da je ispunjeno ono što je strategijom predviđeno, kao i da nije postojao akcioni plan za sprovođenje strategije razvoja obrazovanja. Postojao je. Vlada ga je usvojila i – zaboravila. Nema nikakvog dokumenta Evropske unije koji potvrđuje da je strategija ispunjena, postoji njihov interni dokument o tome gde oni tvrde da je ostvarena sto odsto što, ponavljam, nije istina. Kao jedan od dva glavna koordinatora u izradi Strategije razvoja obrazovanja do 2020. tvrdim da ne samo da nije ostvarena nego je veliki broj mera koje je sadašnje ministarstvo donelo u suprotnosti sa strategijom koju smo uradili", negodovao je profesor Ivić.
Na pitanje Politike da tvrdnje potkrepi primerima, on navodi da se u aktuelnoj strategiji, recimo, ne spominje dualno obrazovanje, koje je ovoj vlasti udarna tačka, iako je suprotno osnovnim intencijama strategije gde je naglasak na višim nivoima i kvalitetu obrazovanja. Prema poslednjim zvaničnim podacima, više od 80 odsto učenika trogodišnjih srednjih stručnih škola na PISA testiranju ne dostiže osnovni nivo pismenosti, podseća Ivić u nameri da ilustruje u kojoj se meri insistira na kvalitetu obrazovanja.
"Ako vam treba još jedna ilustracija, izvršena je velika centralizacija. Sve je stavljeno u ruke ministra, što je opet protivno intencijama strategije koja je zagovarala autonomiju institucija i pedagošku autonomiju nastave", navodi sagovornik Politike.
Ivić zamera što se nova strategija radi u tajnosti jer o tome nema opširnih zvaničnih informacija u javnosti.
"Za dve godine dok smo mi radili strategiju, imam čitavu stranicu kakve mere smo preduzimali, koliko ljudi i koliko javnih mehanizama je bilo angažovano da se to uradi što kvalitetnije moguće. Sad to u potaji rade ljudi koji teško da imaju ijedan naučni rad iz oblasti obrazovanja. Kada smo mi radili strategiju, sve je bilo otvoreno i dostupno javnosti uz strogu kontrolu ovdašnjih i stranih recenzenata. Kao glavni kontrolni mehanizam postojao je savet za izradu strategije koji su činili ministar, državni sekretari i članovi svih nacionalnih saveta za obrazovanje", ukazuje profesor Ivić.
Šta donosi strategija obrazovanja do 2030. godine biće predstavljeno u više segmenata da bi se u to uključila šira javnost, kako je najavio ministar Šarčević. Početkom februara biće predstavljen deo koji se odnosi na predškolsko i osnovno obrazovanje, u martu srednje obrazovanje, u aprilu učenički i studentski standard i investicije. U maju slede nauka i tehnološki razvoj i u junu visoko obrazovanje.
"Za visoko smo ostavili poslednji termin zato što je još dosta poslova u toku. U međuvremenu svi će moći, i stručna i opšta javnost, da pogledaju, kritikuju, daju primedbe i sugestije. Nama je moto kvalitet obrazovanja. U preduniverzitetskom sistemu ispred kvaliteta je vaspitna funkcija ustanove, koju ćemo vratiti na velika vrata. Društvo zasnovano na znanju kome težimo podrazumeva da imamo mnogo više kvalitetno visokoobrazovanih ljudi. Nije cilj da imamo više ljudi s papirom o stečenom visokom obrazovanju već nam je glavni zadatak da ono što se radilo ispod radara vratimo u zonu kvaliteta. Cilj strategije do 2030. jeste da bude više od 40 odsto gimnazijalaca jer iz dobre gimnazije dosta dece će otići na studije. To je osnov priče", pojasnio je Šarčević.
U prvih pet-šest predstavljanja nove strategije obrazovanja, ministar Šarčević unapred kaže da javnost neće čuti "koliko će čega biti u finansijskom delu jer to bi odvuklo pažnju javnosti s onog bitnog dela". O nekadašnjim, trenutnim i budućim izdvajanjima za obrazovanje i nauku govoriće se tek u septembru.
Šta konkretno donosi buduća strategija za svaki segment obrazovnog sistema biće predočeno u predstojećem periodu, za sada je istaknuto tek da će biti redizajniran obavezan predškolski program koji pohađa 98 odsto predškolaca, a nijednom nije evaluiran. Rečeno je i da bi do 2022. godine zadaci za malu maturu mogli da se rade po ugledu na one sa PISA testiranja kao i da bi moglo da se promeni bodovanje tako da na završnom ispitu i na osnovu uspeha iz osmoletke deca mogu da zavrede po 50 bodova.
U srednjem obrazovanju se očekuje čak 13 tipova gimnazija, kao i da će državna matura biti jedina ulaznica za fakultete. Namera je i da što više osnovnih i srednjih škola radi u jednoj smeni, ali i da se uredi mreža škola.
.jpg "Počeo Kolegijum o radnoj grupi za birački spisak, sastankom predsedava Ana Brnabić")
.jpg "Brnabić za 15h zakazala sastanak oko radnih grupa za birački spisak i izborne uslove")
.jpg "Na biciklistu na Novom Beogradu pala metalna ograda bivšeg buvljaka: Završio u Urgentnom")
.jpg "Novaković: Uslovi za izbore neće biti ravnopravniji ako ne učestvujemo, moramo biti strpljiviji")
.jpg "Usvojene izmene Zakona o lokalnim izborima: Evo koliko je poslanika bilo za, a koliko protiv")
Komentari 1
Bili Kid
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar