Menu 021

Paradoksi u obrazovanju: Stalno se priča o reformi, ništa važno ne menjamo

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Vladica Cvetković izjavio je da u Srbiji postoji paradoks, odnosno da se protekla decenija i po naziva "reformskom", a da nije dotaknuto nijedno suštinsko pitanje obrazovanja, niti je promenjena retorika.
Info 26.01.2020. | 16:45
Paradoksi u obrazovanju: Stalno se priča o reformi, ništa važno ne menjamo
Foto: Pixabay
"Mi, kao društvo, nismo rešili ni pitanja zločina. Izražava se jasna nespremnost za rešavanje problema, a ja vidim da postoji i opstrukcija", izjavio je on na debati "Obrazovanje kao ključni ljudski resurs budućnosti" u okviru društvenog dijaloga "Srbija 2030 Koji je naš put?", koji je pokrenula grupa nezavisnih medija.
 
Istakao je da su problemi sa kojima se Srbija suočava, između ostalih, odlazak mladih iz zemlje i proizvodnja niskoobrazovanih kadrova koji mogu da budu korisni samo u partijskoj državi. Nadovezujući se na to, dodao je da nezadovoljstvo mladih, a onda i odlazak iz zemlje, proizilazi iz toga što se ne nagrađuje po zaslugama već na drugi način.
 
Profesor LSE London Svetozar Rajak ocenio je da je pitanje obrazovanja od izuzetnog značaja za svaku zemlju u svetu, a za malu zemlju poput Srbije od kardinalnog značaja.
 
"Nerazvijene zemlje ne mogu da razmišljaju o poboljšanju položaja obrazovanja bez sagledavanja uzroka. Bez sagledavanja saopstvenog stanja, šireg tehničkog i političkog konteksta, kao i potencijala koji bi mogli da se upotrebe i stvaranje strategije koja ocrtava put i vremenske odredice za poboljšanje položaja", kazao je Rajak.
 
Dodao je da je za to pitanje neophodno uključiti postojeće znanje koje je uslovljeno postojećim obrazovanjem.
 
Govoreći o fenomenu odliva mozgova, kazao je da nerazvijene zemlje postaju rezervoari intelektualnog potencijala i dodao da u Evropi postoji trend kretanja školovanih ljudi "sa juga ka severu".
 
Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Vladimir Kostić kazao je da na univerzitetima "kruži strah" od globalizacije i ocenio da ona može pozitivno da utiče na univerzitet, ali da postoji strah da li će univerzitet preživeti taj fenomen.
 
Ocenio je da je u trenutnom institucionalnom sistemu Srbije obrazovanje marginalizovano i podsetio da je SANU dva puta pokretala pitanje osnivanja ministarstva za nauku i obrazovanje, ali da je odgovor nadležnih izostao.
 
Direktor Fondacije za otvoreno društvo Milan Antonijević kazao je, govoreći o nezavisnim medijima koji su organizovali debatu, da je nedostatak njihove publike zasnovan na pitanju obrazovanja mladih.
 
"Obrazovanje treba da pojasni šta su zapravo informacije, a šta su informacije koje se plasiraju sa odredjenim namerama. Može da se pronadje efikasan način kako povezati obrazovanje sa tražnjom u medijima", rekao je on.
 
Podsetio je da PISA test, na kojem su đaci u Srbiji zabeležili veoma loš rezultat, govori o načinu na koji se kreira javnost.
Autor: Beta
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Ma
    27.01.2020 07:27
    Ajde
    Najvecu reformu uveo sarcevic...okrenuo naglavacke predskolce...prodao nas visoko obrazovni kadar za godine uzleta koje vode polupismene tete u skandinavskim zemljama...ali 38 miliona nije malo
  • NN
    26.01.2020 21:57
    NN
    Profesorskom lobiju tako odgovara i zato ništa ne menjaju.
  • Marko
    26.01.2020 19:57
    Znali su ovo još pre 15 godina.
    Hej pa za to vreme se dete rodi i zavrsi osnovnu školu.

    Razvijen je biznis sa knjigama, znanje u njima obesmisljeno i to je to. Unakazeno obrazovanje sa jos gorim kadrom na celu sa monistrom.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest