Menu 021

Država dala "Rauhu" dva miliona evra za 30 zaposlenih, 11 godina imaće besplatne radnike

Država je nedavno odobrila 2,2 miliona evra subvencija za proširenje fabrike sokova Rauh u Koceljevi, a investitor ima obavezu da do 2021. zaposli svega 30 ljudi, što bi mogla biti najveća subvencija po zaposlenom do sada.
Info 06.02.2020. | 10:37 > 12:34
Država dala
Foto: Pixabay (ilustracija)
Kako piše "Danas", oko Nove godine država je odobrila dve subvencije, 6,4 miliona evra finskoj kompaniji PKC vajring sistems za proširenje kapaciteta fabrike za kablove u Smedereva i 2,2 miliona evra za proširenje fabrike sokova Rauh u Koceljevi.
 
U prvom slučaju ukupna investicija iznosiće 20 miliona evra, a do 2023. kompanija treba da zaposli 1.200 ljudi.
 
U drugom slučaju vrednost investicije je nešto veća od 10 miliona evra i investitor ima obavezu da do 2021. godine zaposli svega 30 ljudi. To bi mogla biti i najveća subvencija po zaposlenom do sada, jer će država platiti oko 73.000 evra po zaposlenom u ovom nerazvijenom voćarskom kraju između Valjeva i Šapca. Rauh će praktično 11 godina imati besplatne radnike.
 
Obaveza investitora, austrijskog proizvođača sokova koji je 2006. kupio u privatizaciji Voćar iz Koceljeve, jeste da zaposlenima u naredne dve godine isplati 406.431 evra za plate, što je prosečna mesečna plata od 564 evra, mada iz ugovora nije jasno da li se radi o neto ili bruto zaradi, piše list.
 
Investitor ima ugovornu obavezu da isplaćuje zaradu najmanje 20 odsto veću od minimalca i da pet godina od završetka investicije ne smanjuje ukupan broj zaposlenih ispod 248 koliko planiraju da ih imaju nakon investicije. Država će sredstva isplatiti u tri tranše u naredne tri godine, a 55 odsto u 2022. godini nakon što investitor dostavi dokaze o investiciji i da je zaposlio 30 radnika.
 
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milorad Filipović smatra da je podsticaj od 2,2 miliona evra previše za zapošljavanje 30 ljudi.
 
"Čini mi se da je to van svih kriterijuma i standarda. Nema ekonomske logike za toliku subvenciju, jer za 2,2 miliona evra država je mogla da napravi neku fabriku i zaposli 50 do 100 radnika. U Koceljevi je bilo nekoliko propalih fabrika, pa su mogli da ulože u podizanje neke od njih. Inače, nema ozbiljnijeg napretka i održivog razvoja bez maksimalnog angažovanja domaće pameti i domaćeg preduzetništva", ocenjuje Filipović.
 
Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ima nešto drugačije mišljenje. 
 
"Uredba o privlačenju investicija ima dva parametra, jedan je da država pokriva do 25 odsto investicije u devastiranim područjima i drugi je subvencija po radnom mestu, pa onda to kombinuju. Investicija u proizvodnju sokova je bolja od subvencionisanja motanja kablova. Treba ceniti i uticaj investicije na razvoj područja. Ako je novac samo da se zaposli tih 30 ljudi, a da se voće za sokove uvozi to je loše, ali ako je država preporučila da fabrika otkupljuje voće iz tog kraja, ako to pruži stabilnost i izvesnost voćarima da ulože u zasade i ako im daju neku garantovanu cenu, onda to ne mora biti tako loša subvencija. Nije to baš isto kao kad je jedini efekat to što se isplaćuje plata zaposlenima", smatra Savić.
 
"Sloga": Šta je prava namera?
 
Udruženi sindikati Srbije "Sloga" smatraju da je "subvencionisanje takozvanih stranih investicija dostiglo vrhunac iracionalnosti zbog čega je potrebno otvoriti javnu raspravu i promeniti model za privlačenje stranih investicija".
 
"Odluka vlasti da se poznatom proizvođaču sokova iz državne kase daje subvencija od 73.000 evra po svakom zaposlenom otvara sumnju u korupciju ili, što je još opasnije, u nedovoljnu sposobnost vlasti za rasuđivanje. Predlažemo da se hitno u javnosti otvori javna rasprava o isplativosti takvih subvencija i njihovoj transparentnosti, posebno što je nedavno i Svetska banka u svojoj agendi za rast srpske privrede konstatovala da se produktivnost smanjuje", navode u ovom sindikatu.
 
Ocenjuju da će, ukoliko se ovako nastavi, "Srbija nakaradnim investicijama i novim zaduživanjima upasti u totalno dužničko ropstvo, čije kredite neće imati ko da vraća, budući da je u toku sve veći ekonomski egzodus."
Autor: Danas, 021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • /
    11.02.2020 22:48
    /
    nemojte mi samo o domacim preduzetnicima.
    najgore je sto su na ovo najvise besni oni koji zive od subvencija poreskih obveznika po jp i subvencija opranih para preko izmisljenih radnih mesta
  • Fuj!
    11.02.2020 10:22
    @ Miodrag
    Ako strana firma hoce da dodje u Srbiju, samo pod uslovom da mu drzava placa radnike 11 godina, ONDA JE BOLJE DA NE DOLAZI, tih 2,2 miliona je bolje bilo dati siromasnim gradjanima, bar bi neko od toga bolje ziveo, jer ti radnici ce i dalje biti socijalni slucajevi, sa bednom zaradom od 300 Evra, a strana firma ce da pravi profit i da kidne iz Srbije onog momenta kad inkasiraju poslednji Evro!
    Problem je sto je jedan deo od tih dva miliona sigurno zavrsio u dzepovima ovih na vlasti, a drzava se zaduzuje !
  • Neko iz mase
    10.02.2020 14:25
    Gde su naši brendovi?
    Pumpa se kinta za subvencje raznim motačima kablića, gumarima i, kao šlag na tortu, proizvođačima sokova. Neću navoditi nazive, da ne bude fraj marketing, ali zašto se ne potstiču proizvođači sokova (dobro poznati) iz Subotice, Bačke Palanke, Aranđelovca, . . Oni već zaokružuju proces proizvodnje jer ulažu u zasade voća, protivgradnu zaštitu, otkup voća i povrća od lokalnih proizvođača, . . . Sve se to dešava bez pomoći države. Da ne grešim dušu, 2 od gore navedenih su u sistemu multinacionalnih co. Nije to ni toliko bitno, koliko je bitan "Made in Serbia" natpis na pakovanju.
    @Paor
    Druže, zaduživanja Koštuničine vlade, a posle i tih žutih su se svodila na najmanju moguću meru. Ovi sada, iz nebuloze, uzimaju kintu sa zapada, iz evropskih fondova, prijavljuju lažne projekte koje ne realizuju i posle plaćaju i kamatu i penale. Parama EU, prave direktne i netransparentne dilove sa kinezima, arapima i ostalim belosvetskim vaćarošima, a švaleraju se sa rusima koji su ološ nad ološem. Ova cinculacija neće trajati doveka. Sve će to stići na naplatu.
  • Dusan
    10.02.2020 08:17
    Za miodraga
    Miodraze, veruj da ti je namera iskrena ali pazi sad ovako:
    Ako je ta strana fabrika u vlasnistvu nekog privatnika, on ulazi u pricu jer razmislja o profitu, boli ga briga za radnika u prvom planu.Izlazi na trziste i medju konkurencijom plasira proizvod.Ako dobro iskalkulise troskove i stanje trzista i kvalitet proizvoda koji nudi, imace profit, ako ne, zatvara posao i ide dalje.Ne treba njima da se poklanjaju nase pare jer ce oni kao zaposliti nase ljude, kad su plemeniti nek dodju, otvore biznis i nek plate...ali ne, oni dolaze samo kad se da nesto dzabe,plus neko im je dozvolio to na konto neke provizije ispod stola jer ovakav deal niko normalan nigde ne bi. Apravio pa da je zavrsio i samo tri razreda osnovne skole.
    Za taj novac i prevaru i sve ostale prevare, danas i pre 30 godina, svaki lopov treba da odgovara iz koje god vlasti bio.
    Ja sam bio privatnik i dvadeset godina sam radio i bio uspesan, kad sam pocinjao, dobio sam jaako dobru ponudu da odem u inostranstvo i odbio sam je jer sam pomislio, pa najgore je proslo, ne moze biti gore, posle bombardovanja...uzasno sam pogresio, posle deset godina posao je poceo da usporava, nisam nikakav podsticaj i neke kredite koji su u normalnim granicama zaduzivanja ili subvencija mogao dobiti...pre 5 godina sam cak ostao u dugovima jer sam radnicima davao za plate pa meni sta ostane...srecomukaze mi se opet prilika za odlazak napolje i pre tri godine sam je iskoristio.Zao mi naroda koji nema izbor

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest