U odgovoru Sose na pitanja RSE o poslovanju državnih preduzeća u Srbiji ponovljen je stav MMF-a da je "potrebno je više napora kako bi se ojačalo korporativno upravljanje i obezbedilo profesionalno rukovodstvo u ovim preduzećima".
"U tom kontekstu, podržavamo nameru vlasti da, uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), do jula 2020. godine pripreme dokument o politici vlasništva nad državnim preduzećima", navodi se u odgovoru Sose.
Srpska ekonomija plaća političku cenu
Aranžman sa MMF-om, poznatiji kao "čuvarkuća", Srbija bi trebalo da završi do januara 2021. godine. Među najvećim izazovima Srbije u sprovođenju preporuka MMF-a i dalje ostaju reforme u najvećem javnom preduzeću - Elektroprivredi Srbije (EPS).
Reforme u EPS-u sprovode se od 2014. godine, a Srbija se prema analizi MMF-a iz 2018. godine našla na samom začelju liste zemalja centralne i istočne Evrope po upravljanju preduzećima sa državnim kapitalom. Od 20 analiziranih zemalja, zauzela je 15. mesto.
U godini u kojoj je planiran završetak programa reformi sa MMF-om, Milan Radovanović puni 35 godina radnog staža u EPS-u, u njegovom najvećem ogranku - Rudarskom basenu "Kolubara" u centralnoj Srbiji. Radi na površinskom kopu "Tamnava" kao rudarski poslovođa i član je izvršnog odbora sindikata "Nezavisnost".
Radovanović za RSE ističe da je situacija u preduzeću "teža nego što je bila pre 10 ili 15 godina", te da je preduzeće koje je "stub države" godinama "obezvređivano".
"Za funkcionisanje proizvodnje treba da imamo dovoljno mašina, maziva, ljudi. Nemamo osnovna sredstva za rad, delove, nema dovoljno zaposlenih. Na papiru se stalno potencira da nas ima više nego što bi trebalo. Tačno je to, ali postoji nesklad između proizvodnog i neproizvodnog dela", priča Radovanović.
Još jedna najava reforme Elektroprivrede Srbije
Trenutno nema preciznih podataka koliko EPS vredi. Popis svega što je u vlasništvu preduzeća i utvrđivanje njegove vrednosti prvi je korak ove godine ka transformaciji preduzeća u akcionarsko društvo. Sa time se, međutim, kasni. MMF napominje da se Srbija obavezala da će EPS promeniti pravni status do kraja 2020. godine.
Profesor ekonomije na Tehnološko-metalurškom fakultetu Petar Đukić ističe da iako se promena pravnog statusa najavljuje kao nešto "epohalno", suštinskih izmena neće biti.
"Oni će možda ispuniti taj uslov, kao što su i do sada formalno ispunjavali neke zahteve, ali suština je da EPS ostaje 'država u državi'. Jer je svakoj vlasti u poslednjih 20, 30 godina u potpunosti odgovarao takav EPS koji je 'Meka' da se iz njega crpi deo profita", kaže Đukić.
Na pitanja o poslovanju EPS-a, to javno preduzeće nije odgovorilo Radiju slobodna Evropa. Odgovor nije stigao ni od Ministarstva rudarstva i energetike, koje je nadležno za Elektroprivredu Srbije.
"Štimanje" podataka
Prema podacima Agencije za privredne registre za 2018. godinu, EPS je bio firma sa najvećim poslovnim prihodima u Srbiji, koji su iznosili više od 260 milijardi dinara (oko 2,2 milijarde evra). To ipak ne znači da je EPS poslovao "u plusu". Naprotiv, Elektroprivreda Srbije je 2018. godinu završila sa neto gubitkom od 1,3 milijarde dinara (oko 11 miliona evra), navodi se u finansijskom izveštaju.
Fiskalni savet, objavio je krajem prošle godine analizu poslovanja EPS-a. Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković ocenjuje da EPS trenutno pozitivno posluje, sa malim profitom koji varira iz godine u godinu, ali da ima probleme koji na srednji i dugi rok mogu da poremete celokupnu privredu Srbije.
"Snabdevanje strujom može da bude problematično - da li će EPS moći da proizvede dovoljno struje za potrebe privrede Srbije. Zaštita životne sredine postaje sve veći problem, jer je EPS jedan od većih zagađivača u Srbiji, ali i u Evropi", kaže Vukčević.
Profesor Đukić smatra da se podaci o prihodima EPS-a "štimaju".
"Na primer, 2015. godine, posle onih silnih poplava, iznenada se pojavila dobit EPS-a od 100 miliona evra i deo profita uplaćen je u budžet Srbije radi fiskalne konsolidacije. Naredne 2016. godine je to spalo na 70 miliona, 2017. bilo je 52 miliona evra, a 2018. godine EPS je bio 11 miliona evra u minusu. To niko ne može da opravda drugačije, osim voluntarizmom koji se uspostavlja između političara i rukovodstva EPS-a", kaže Đukić.
Višak zaposlenih
Analiza Fiskalnog saveta pokazala je da EPS u narednih pet do sedam godina treba da investira oko 600 miliona evra godišnje za unapređenje proizvodnje i zaštitu životne sredine. Polovinu novca na godišnjem nivou treba da obezbedi samo preduzeće. Zato, smanjenje troškova EPS-a treba da bude prioritet, naglašavaju u Fiskalnom savetu.
"EPS ima po svim procenama višak zaposlenih od nekoliko hiljada. Plate su generalno iznad onoga što bi EPS trebalo da isplaćuje, pri čemu je prisutna jako velika kompresija - što znači da se nekvalifikovani rad previše plaća, a plate stručnjaka nedovoljno", kaže Vladimir Vučković.
Radnik EPS-a Milan Radovanović, pak, smatra da plate ne treba smanjivati. Nije za to da, kako kaže, najveći 'gubitnici' reforme EPS-a budu zaposleni.
"Ponudite nam neku vrstu alternative. U kolubarskom okrugu, odakle sam ja, ne postoji drugo mesto za zapošljavanje. I onda se postavlja pitanje gde će ti ljudi", kaže.
Ali, strukturu zaposlenih u najvećem javnom preduzeću u Srbiji Radovanović objašnjava na sledećem primeru: "Interni konkurs izađe u okviru 'Kolubare' za popunu sto radnih mesta u proizvodnji. Na primer, traže se rudarski tehničari. Na taj konkurs ne javi se više od dvoje-troje zaposlenih iz neproizvodnog dela. Oni imaju kvalifikaciju, ali ne žele da napuste kancelariju."
Smanjenje broja zaposlenih je među glavnim zahtevima MMF-a od 2014. godine, a EPS je u više navrata naglašavao da je broj manji iz godine u godinu. Na kraju 2018. godine, preduzeće imalo 25.761 radnika, 724 manje nego prethodne.
Ceo tekst Radija slobodna Evropa o EPS-u i reformama državnih preduzeća možete pročitati
OVDE.
.jpg "Umrla majka osumnjičenih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić")
.jpg)
Komentari 6
Kostadin
Ciga
Komsha
Dobro i imamo struje koliko su strucni svi
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar